Kako se planeta zagreva, nivo mora raste. I plavi obale. Šta ćemo da štitimo? Šta da prepustimo vodi?
Izvor: Snimio: Džordž Štajnmec
Do trenutka kada se uragan sendi ustremio ka severoistočnoj obali Sjedinjenih Država 29. oktobra 2012. godine, već je bio opustošio nekoliko zemalja na Karibima, ostavljajući za sobom na desetine mrtvih. Suočavajući se sa najvećom olujom koja se ikada oformila nad Atlantskim okeanom, Njujork i drugi gradovi naredili su obaveznu evakuaciju nižih oblasti. Nisu je svi poštovali. Oni koji su odlučili da se suoče sa Sendi zavirili su u budućnost u kojoj će otopljavanje planete dovesti do neumitnog podizanja nivoa mora.
Brendon D’Lio, četrdesettrogodišnji vajar i surfer, živi na poluostrvu Rokavej, uskom, gusto naseljenom, 18 kilometara dugom peščanom sprudu koji štrči iz zapadnog kraja Long Ajlanda. Poput mnogih njegovih suseda D’Lio je prethodne godine tokom uragana Ajrin ostao kod kuće. "Kada su nam rekli da će plimni talas ove oluje biti gori, ja se nisam uplašio", kaže. To se ubrzo promenilo.
D’Lio iznajmljuje stan na prvom spratu jedne dvospratnice preko puta plaže na južnoj obali poluostrva. Oko 15.30 izašao je napolje. Talasi su se obrušavali na devet kilometara dugačko daščano obalno šetalište. "Voda je već počela da prodire kroz šetalište", kaže on. "Pomislio sam: ’Vau, a imamo još četiri i po sata do najvišeg talasa.’ U roku od deset minuta voda se ulici približila za oko tri metra."
GLEČERI I LEDENE KAPE GLEČER TAHOMING, BRITANSKA KOLUMBIJA: Otapanje planinskih glečera doprinosi rastu nivoa mora za još jednu trećinu. Do 2100. godine podići će ga za nekoliko centimetara, ali ne i desetina centimetara. Ne sadrže toliku količinu leda.
Izvor: Džordž Štajnmec
Vidi opis
Planeta se zagreva - nivo mora raste: Šta ćemo da štitimo, a šta da prepustimo vodi?
GLEČER TAHOMING, BRITANSKA KOLUMBIJA:
Otapanje planinskih glečera doprinosi rastu nivoa mora za još jednu trećinu. Do 2100. godine podići će ga za nekoliko centimetara, ali ne i desetina centimetara. Ne sadrže toliku količinu leda.
KANJON BRTDEJ, GRENLAND: On je sada mali činilac, ali njegova površina je počela da se topi leti, što je zabrinjavajući pokazatelj. Ovaj ledeni pokrivač sadrži dovoljno vode da podigne nivo mora za skoro 7,5 metara.
GLEČER PAJN AJLAND, ZAPADNI ANTARKTIK: Istočni Antarktik deluje prilično stabilno. Ali delovi ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku podrivaju se usled zagrevanja okeana. Njegova budućnost je poput budućnosti Grenlanda vrlo neizvesna.
Bedem sada štiti Male, glavni grad Maldiva, arhipelaga u Indijskom okeanu, koji je najniža, najzaravnjenija zemlja na planeti. Do 2100. godine nadolazeća mora će možda prisiliti Maldivljane da napuste svoje domove. Više od 100.000 ljudi živi na ovom ostrvu na površini od 1,9 kvadratnih kilometara.
Opasno izložene narednom tajfunu, bespravno naseljene porodice gomilaju svoje straćare uz obalu u Manili, na Filipinima. Globalni rast nivoa mora ovde se dodatno pojačava zbog tla koje ubrzano tone.
Dve zakrivljene čelične kapije, svaka dugačka preko 106 metara, mogu da se zatvore kako bi ruski grad Sankt Peterburg zaštitile od oluja sa Baltičkog mora koje su ga više puta plavile tokom protekla tri veka. Završene 2011. godine, ove kapije su deo 26 kilometara dugačke brane od poplava na kojoj je izgrađen i novi auto-put.
FLEVOLAND: Okružen vetrenjačama, ovaj nasip štiti poljoprivredno zemljište koje je skoro potpuno ispod nivoa mora. Nasipi i stalno ispumpavanje čuvaju više od četvrtine ove zemlje od pretvaranja u močvaru ili povratka u otvoreno more.
KAMPEN, OVERIJSEL: Kontrola nasipa – i sposobnost da se nametnu takse za njihovo održavanje – počiva na odborima za vodu lokalnih zajednica, koji su postojali i pre nego što je Holandija postala država. Volonteri su obučeni da saniraju prodor vode u roku od tri sata.
IJBURG, AMSTERDAM: Mali dokovi i javna šetališta povezuju plutajuće kuće sagrađene na jezeru u istočnom Amsterdamu. Pričvršćene za čelične stubove kliznim karikama, ove kuće mogu da se podižu i spuštaju tokom poplava i oluja.
Ova napuštena kuća i dalje stoji na ostrvu Tiengmeten u južnoj Holandiji, gde je vlada ciljano srušila nasipe kako bi stvorila retko parče divljine u ovoj zemlji koju su oblikovali ljudi.
Vrativši se u svoj stan, D’Lio je sa komšinicom Davinom Grinčevisijus posmatrao more dok je vetrom nošena kiša zasipala klizna staklena vrata njegove dnevne sobe. Vlasnik kuće je isključio struju plašeći se da bi mogla biti poplavljena. Dok se smrkavalo, Grinčevisijusova je spazila nešto uznemiravajuće. "Mislim da se šetalište upravo pomerilo", rekla je. Za nekoliko minuta drugi talas vode ponovo je podigao šetalište, koje je počelo da puca.
Tri velika dela šetališta smsrkala su se o dva borova stabla ispred D’Liovog stana. Ulica se pretvorila u metar duboku reku, dok su talasi jedan za drugim zasipali poluostrvo. Automobili su počeli da plutaju po uskomešanoj vodi, a njihovi zavijajući alarmi dopunjavali su kakofoniju vetra, nadolazeće vode i drveta koje je pucalo. Lelujajući se, jedan crveni mini-kuper sa treperavim farovima zabio se u jedan od borova u prednjem dvorištu. Na zapadu nebo je osvetlilo nešto što je ličilo na vatromet – u Brizi Pointu, susednom naselju, blizu vrha poluostrva, eksplodirali su strujni transformatori. Te je noći tu do temelja izgorelo više od stotinu domova.
Drveće u prednjem dvorištu je spasilo D’Liovu kuću, a možda i živote svih u njoj – D’Lia, Gričevisijusove i dve starije žene koje su živele u stanu ispod. "Nije postojala mogućnost da izađemo", kaže D’Lio. "Imam šest dasaka za sufrovanje u stanu i pomislio sam da ću, ako voda nagrne kroz zid, pokušati sve da ih stavim na one daske i tako ih izbavim. Ali da smo se našli u toj vodi, to nikako ne bi izašlo na dobro."
Nakon probdevene noći D’Lio je izašao napolje nešto pre izlaska sunca. Voda se povukla, ali su do butina duboke lokve još uvek ispunjavale delove nekih ulica. "Sve je bilo prekriveno peskom", kaže on. "Izgledalo je kao neka druga planeta."
