Kiše izazivaju gotovo biblijske potope, a talasi vrućine ne prestaju, tornada udaraju divljačkim rojevima – vremenska prognoza se drastično menja. Šta se događa?
Izvor: Panorama sastavljena od četiri fotografije; Šon R Hevi, Bekfort Media/Landov
Vreme se menja. Ekstremni događaji, poput masivne poplave u Nešvilu 2010. godine, opisane u zvaničnim izveštajima kao nešto što se dešava "jednom u milion godina", sve su češći. Mesec dana pre Nešvila, olujne kiše zasule su Rio de Žaneiro sa 28 cm vode za samo 24 sata, pokrećući klizišta i slivanje blata što je odnelo hiljade života. Oko tri meseca posle Nešvila, nezapamćene kiše u Pakistanu uzrokovale su poplave koje su ugrozile život i imovinu 20 miliona ljudi. Krajem 2011. godine, poplave na Tajlandu su zaustavile rad stotina fabrika u okolini Bangkoka, uzrokujući svetsku nestašicu kompjuterskih hard diskova.
A nisu samo obilne kiše ono što dospeva na naslovne strane novina. Tokom prethodne dekade bili smo svedoci ekstremnih suša u Teksasu, Australiji, Rusiji, kao i u istočnoj Africi, gde su desetine hiljada ljudi morale da potraže utočište u izbegličkim kampovima. Smrtonosni udari vrućine su zahvatili Evropu, a rekordni broj tornada protutnjao je Sjedinjenim Državama.
ARIZONA Najveći oblak prašine koji se pamti, kotrlja se preko Feniksa 5. jula 2011. godine, smanjujući vidljivost na nulu. Pustinjska oluja pokrenula je kilometarski zid prašine i peska.
Izvor: Foto: Danijel Brajant
Gubici izazvani ovakvim događajima podigli su troškove za saniranje katastrofa uzrokovanih vremenskim nepogodama 2011. godine na 150 milijardi dolara širom sveta, što predstavlja porast za oko 25 odsto u odnosu prethodnu godinu.
Šta se to događa?
Da li su ovi apokaliptični naleti signal opasnosti, klimatskih promena na Zemlji koje je uzrokovao čovek? Ili samo prolazimo kroz prirodni period loše sreće?
Glavna sila koja stoji iza ovih katastrofa su prirodni ciklusi, kao što su dve El Ninje za redom, 2010. i 2011. godine, koje su uzrokovale oluje daleko od sušnih delova Severne Amerike, kao i masivni sistem visokog pritiska, koji se oformio iznad SAD ovog leta i ostao tu.
Ali tu ima još puno faktora, kaže Džon Nilsen-Gemon, klimatolog iz Teksasa, koji prolazi kroz najgoru sušu u svojoj istoriji. Nisu u pitanju samo prirodni ciklusi, objašnjava on. Globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim faktorom, takođe treba kriviti.
Od 1970. godine, prosečna globalna temperatura je porasla za 0.5°C, pre svega kao rezultat efekta staklene bašte, tvrde mnogi naučnici. Ova dodatna toplota u atmosferi, povećala je šansu za surove toplotne talase, suše i druge forme ekstremnih nepogoda.
Pogledajte u galeriji još fotografija ekstremnih elementarnih nepogoda:
MONTANA
Iz olujnog oblaka pljušti kiša dostojna biblijskog potopa u blizini Glazgova, u julu 2010. godine. Imao sam osećaj da ako biste mogli da stanete u sredinu i pogledate na gore, pogledali biste pravo u nebesa, kaže fotograf Šon R. Hevi.
ARIZONA
Najveći oblak prašine koji se pamti, kotrlja se preko Feniksa 5. jula 2011. godine, smanjujući vidljivost na nulu. Pustinjska oluja pokrenula je kilometarski zid prašine i peska.
TEKSAS
Ograda u plamenu obeležava putanju šumskog požara u blizini Bastorpa 5. septembra 2011. godine, tokom nezapamćene suše i naleta toplotnog talasa. Vatra, koja je uništila 1.685 kuća, možda je zapaljena kada je osušeno drvo bora palo na dalekovod.
ŠVAJCARSKA
Ledeni talas iz Ženevskog jezera zarobio je automobile, drveće i šetalište tokom surovo hladnog talasa u februaru 2012. godine. Neobično snažan talas polarnog vazduha doneo je arktički vazduh i obilan sneg u Evropu, usmrtivši nekoliko hiljada ljudi.
TENESI
Džejmi Hauvel i Andrea Silvija upravo su saznali da je misa u crkvi otkazani, kada je poplava progutala njihov Džip u Nešvilu, 2. maja 2010. godine. Tinejdžeri su se državi za krov olupine više od sat vremena da bi na kraju ostali bez snage i prepustili se bujici, dok su njihovi roditelji bespomoćno posmatrali stravičan prizor. Oko 1.5 km nizvodno, uspeli su da se dokopaju tla, živi.
MISISIPI
Obezbeđena nasipima, kuća u blizini Viksburga, preživela je plavljenje reke Jazu u maju 2011. godine. Otapanje snega i intenzivne kiše, osam puta jače nego što je uobičajeno, izazvale su izlivanje vode iz korita reke u Misisipiju, što je pravilo štetu od četiri milijarde dolara.
ALABAMA
Na dan 27. aprila 2011. godine, Sjedinjene države je pogodilo 199 tornada, što je rekordna brojka zabeležena u samo jednom danu. Srećom, naučnici kažu da nema naznaka da će se prosečna učestalost tornada povećati. Vrtlog koji se kretao brzinom od 300 kilometara na sat, ucrtao je oštru liniju po sred grada Tuskalusa. Promašio je Alabama fudbalski stadion za kilometar i po, a onda se provukao između velikog tržnog centra i gradske bolnice, koja je ubrzo potom bila puna povređenih. Tornado je ubio 44 osobe, a potom zalutao severnije ka Birmingemu, gde je poginulo još 20 ljudi.
NEBRASKA
"Lomio je sve pred sobom", kaže fotograf Majk Holingshed za tornado koji je jurio brzinom od 210 km/h. Ali za njega to nije bio znak da treba da pobegne. Posvećeni lovac na oluje, snimio je ovu furiju 20. jula 2011. godine, u blizini Bredšoa, gde je tornado prethodno razneo vagone teretnog voza.
KINA
Vodopadne kaskade srljaju niz stepenice ka podzemnoj garaži u Čengduu. Neobično intenzivan pljusak poplavio je ulice 3. jula 2011. i prekinuo dovod struje u glavnom gradu, provincije Sečuan u centralnoj Kini.
TEKSAS
Korov se širi po nezasađenom polju pamuka, u blizini Braunfilda. Jaki vetrovi i rekordno visoke temperature dovele su do erozije koja je uništila obradivo zemljište, kaže Baz Kuper, koji vodi fabriku pamuka u blizini. "Kao da je vreo vazduh iz rerne prošao ovuda", kaže on.
TEKSAS
Požar u blizini Bastorpa u Teksasu, 5. septembra 2011. godine, bio je toliko jak da je istopio aluminijumske točkove ove prikolice. Nošena jakim vetrom, vatra se brzo proširila. "Ljudi su bukvalno imali pet ili deset minuta da pobegnu", kaže Džek Pejdž, vatrogasac iz obližnjeg Smitvila. "U nekoliko trenutaka smo pomislili da nećemo uspeti."
TEKSAS
Od kako je nastupila suša pre dve godine, Mark Mejers je zbrinuo više od 800 magaraca u prihvatilištu, koje vode on i njegova žena, u blizini San Anđela u Teksasu. Cena sena je četiri puta viša nego što je uobičajeno, pa ljudi više ne mogu da priušte sebi čuvanje magaraca, kaže on. Zato ih napuštaju. Mejers se brine o njima uz pomoć Bonija i još dva psa.
Ali to nije sve. Kako se okeani zagrevaju, iz njih u atmosferu isparava više vlage – oko 4 odsto više nego 1970. godine, potvrđuju novi podaci. Ova dodatna vlažnost u vazduh povećava verovatnoću da će oluje, poput one koja se dogodila u Pekingu, krajem jula ove godine, izazvati prave katastrofe. Vlasti su ovaj događaj opisale kao najdramatičniji kišu koja je pala u poslednjih šest decenija.
Slučajnost i (ne)sreća, uvek će igrati značaju ulogu u odlučivanju da li će određeni dan biti kišan ili sunčan. Ali faktori poput povećanja temperature i povećanja vlažnosti u atmosferi, daju šansu ekstremnim nepogodama da nastupaju češće nego ikada ranije.
