Poslednji u nizu tragičan događaj dogodio se u Seulu kada je u naletu poginulo više od 150 ljudi. Kako nastaje stampedo, štaga izaziva i kako može da se spreči?
Najmanje 153 osobe su poginule, a još oko stotinu je povređeno u stampedu velikog broja ljudi u uskoj ulici tokom proslave Noći veštica u glavnom gradu Seulu, rekli su južnokorejski zvaničnici. Reč je uglavnom o tinejdžerima i mladim ljudima od dvadesetak godina.
Čoi Seong-beom, šef vatrogasne jedinice Jongsan u Seulu, rekao je da bi broj smrtnih slučajeva mogao da raste i da je neutvrđeni broj povređenih u kritičnom stanju - s najmanje 50 osoba koje se leče od srčanog zastoja.
On je dodao da su većina poginulih i povređenih žene u 20-im godinama, a mnogi od njih su poginuli u blizini noćnog kluba.
Zašto je došlo do ovog tragičnog događaja, i šta su uzroci?
Događaj u Seulu se može opisati kao gužva i nalet, ali ne i stampedo, rekao je Kit Stil, stručnjak za sigurnosne mase i gostujući profesor na Univerzitetu Sufolk u Engleskoj.
"Čitava gomila pada kao jedan, a ako ste u skučenom prostoru, ljudi ne mogu ponovo da ustanu", pojasnio je Stil.
"Potrebno je 30 sekundi pre nego što izgubite svest, a oko šest minuta dolazi do kompresivne ili restriktivne asfiksije (gušenja). To je uopšteno pripisani uzrok smrti – ne zgnječenje, već gušenje", dodao je za Vašington post.
Slom ili nalet se dešava kada su ljudi zbijeni zajedno u skučenom prostoru i postoji pokret kao što je guranje koji uzrokuje da se gomila prevrne.
U suštini, rekao je Stil, to je "domino efekat".
A šta je stampedo?
Stampedo implicira da su ljudi imali prostora za trčanje, što nije bio slučaj u Seulu, rekao je. Što je više ljudi u gomili, to je veća sila gomile, pojašnjava.
Javlja se kada veća grupa ljudi, koja je uplašena ili uzbuđena, trči zajedno na nekontrolisan način kako bi pobegla od nečega. Primer za ovo je recimo bežanje od bikova na ulicama Pamplone, u Španiji.
"Ljudi ne umiru zato što su se uspaničili. Paniče jer umiru. Dakle, ono što se dešava je, dok se tela prevrću, dok ljudi padaju jedni na druge, ljudi se bore da ustanu, a onda završavaju s rukama i nogama koje se lome", naveo je Stil.
Podsećamo, stampedo se desio i na muzičkom festivalu u Hjustonu, fudbalskom stadionu Hilsboro u Engleskoj, tokom hadža u Saudijskoj Arabiji, u jednom noćnom klubu u Čikagu i mnogim drugim velikim skupovima.
Scenario je uvek isti: velike gomile jure prema izlazima, na igrališta ili se pritiskaju na binu s takvim silama da ljudi bukvalno budu stisnuti do smrti.
I to se ponovilo, tokom proslava Noći veštica u glavnom gradu Južne Koreje Seulu, gde je gomila gurala masu napred, a uska ulica u kojoj su se nalazili delovala je kao "usko grlo" ostavljajući više od 150 ljudi mrtvih i 150 povređenih.
Rizik od ovakvih tragičnih nesreća se vratio nakon kovida 19, odnosno nakon ukidanja zabrana okupljanja ljudi na javnim mestima.
Broj mrtvih je velik, "ali nije neobičan za ovakve situacije"
Medi Musad, istraživač ponašanja gomile na Institutu Maks Plank za ljudski razvoj u Berlinu, gledao je javno dostupne videozapise o tragediji u Seulu i video je ono što se obično vidi u ovakvim nesrećama: mnogo ljudi, previše ljudi u malo raspoloživog prostora. To se meri gustinom, dakle brojem ljudi po kvadratnom metru.
U ovom slučaju, kao i u ostalima koje je proučavao, misli da je bilo oko osam do deset ljudi po kvadratnom metru.
"Na tom nivou gustine, nije iznenađenje da prvih nekoliko ljudi počne da pada u nesvest, jer su previše stisnuti i više ne mogu da dišu. I ako se ovo nastavi, a to se i dogodilo, onda svi ljudi u toj zoni više nemaju dovoljno kiseonika", naveo je za WP.
Broj mrtvih u Seulu je "velik", ali "nije neobičan" u gužvi, rekao je Musad.
"U Meki, na primer, tokom muslimanskog hodočašća gde se redovno dešavaju nesreće, često imamo brojeve od nekoliko stotina, pa čak i nekoliko hiljada žrtava", pojašnjava.
Na snimcima iz Seula Musad je video "dvosmerne tokove", ali oni su recimo zabranjeni u Meki jer "pojačavaju opasnost i rizik".
Za vreme hadža "postoje samo jednosmerne ulice. Pešaci koji žele da idu u jednom smeru koriste jedan put, a oni koji idu u drugom smeru koriste drugi put".
Ključno: Događaj u Seulu nije planiran
Ono što se dogodilo u Seulu razlikuje se od gužve na muzičkim festivalima ili verskim hodočašćima jer su ljudi u gradu, a to nije planirani događaj s ulaznicama koje omogućavaju da se gomila kontroliše, i da se zna koliko će ljudi doći na događaj, pojasnio je Musad za Vašington post.
"Ne znamo u koju ulicu će ljudi ići, u kom smeru će ići, itd", dodao je.
Musad je rekao da više policajaca u Seulu ne bi nužno sprečilo ovu tragediju i pojasnio šta može da spreči ovakve tragedije.
"Ono što bi zaista pomoglo je da se unapred zna koliko će se ljudi okupiti, koja je njihova ruta... i da se malo kontroliše kretanje ljudi. Kada nivo kompresije postane previsok, više ništa ne može da se učini. Više se radi o planiranju, rekao bih."
Martin Amos, profesor na Univerzitetu Nortumbrija u Engleskoj koji proučava gužvu, rekao je da je za te velike događaje potrebno pravilno planiranje i ljudi koji su obučeni da upravljaju gomilom.
"Generalna poenta je da će ovakvi incidenti nastaviti da se događaju sve dok ne uspostavimo odgovarajuće procese upravljanja masom koji predviđaju, otkrivaju i sprečavaju opasno veliku gustoću gužve", rekao je Amos u izjavi za Vašington post.
Priče preživelih ljudi nakon ovakvih događaja skoro uvek su iste. Zadihanost, guranje, početak "lavine ljudi" koje očajnički počinju da prelaze jedni preko drugih.
"Preživeli su opisali da su se postepeno stisnuli, nesposobni da se kreću, glave 'zaglavljene između ruku i ramena... lica koja dahću od panike", navodi se u izveštaju nakon incidenta 1989. godine na fudbalskom stadionu Hilsboro u Šefildu, u Engleskoj, koja je dovela do smrt skoro 100 navijača Liverpula.
"Bili su svesni da ljudi umiru i bili su bespomoćni da se spasu", piše PBS.
Šta pokreće takve događaje?
U noćnom klubu u Čikagu 2003. godine počela je nagomilana gužva nakon što je obezbeđenje upotrebilo suzavac da prekine tuču. Dvadeset i jedna osoba je umrla u nastaloj gužvi. A ranije ove godine je u Indoneziji 131 osoba ubijena kada je suzavac ispaljen na poluzaključan stadion, što je izazvalo gnječenje ljudi na izlazima.
U Nepalu 1988. godine iznenadni pljusak je naterao fudbalske navijače da pojure prema zaključanim izlazima sa stadiona, što je dovelo do smrti 93 navijača.
U najnovijem incidentu u Južnoj Koreji, neke novinske kuće objavile su da je do gužve došlo nakon što je veliki broj ljudi pojurio u bar nakon što je čuo da je tamo neidentifikovana poznata ličnost.
Ipak, britanski profesor Stil koji je svedočio kao veštak u sudskim predmetima, ukazao je na varijaciju vekovnog primera nekoga ko viče "vatra" u prepunom bioskopu.
On je prošle godine za AP rekao da je ono što "pali fitilj" u Sjedinjenim Državama, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji, glas nekoga ko viče: "On ima pištolj!"
Izvor: Radio Slobodna Evropa
