Kako bi pomogla da se uspostavi sistem primarne selekcije, koji već deceniju ne uspeva da zaživi u Srbiji, Nemačka razvojna saradnja opredelila je značajna sredstva za izgradnju održivog sistema upravljanja otpadom.
Prekomerno zagađenje poslednjih godina izaziva sve veću brigu javnosti, mada često nismo svesni da ono dobrim delom nastaje već u trenutku kada do najbližeg kontejnera odnesemo kesu sa pomešanim otpadom od hrane sa baterijama, sijalicama, plastičnom, staklenom i ostalom ambalažom. Dok nestaje sa naših očiju, ubrzo otrovne supstance, koje se oslobađaju u procesu razgradnje, kreću da se šire putem deponija kroz zemlju, vodu i vazduh, odakle nađu put i do našeg organizma, objašnjava za naš list Zorica Bilić, nacionalni koordinator GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (GIZ ORF MMS).
Kako bi pomogla da se uspostavi sistem primarne selekcije, koji već deceniju ne uspeva da zaživi u Srbiji, Nemačka razvojna saradnja opredelila je značajna sredstva za izgradnju održivog sistema upravljanja otpadom i povećanje stope reciklaže.
- Koliko je ovo važno, najbolje ilustruju brojke. Od 2,9 miliona tona komunalnog otpada koliko se godišnje proizvede, samo 20% završi na sanitarnim deponijama. Zato smo sa partnerima iz NALED-a i privatnih kompanija – Sekopak i Apatinska pivara, kroz program DeveloPPP, krenuli redom da radimo na uspostavljanju neophodne infrastrukture. Jedan od prvih uspeha zabeležili smo tokom prošle godine postavljanjem 600 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu u Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu. Dosad smo prikupili više od 400 tona stakla, a projekat "Upravljanje staklenom ambalažom" privukao je i druge gradove da nam se jave, kako bi se uključili u ovu akciju – kaže Bilić.
Prema njenim rečima, krajem 2021. potpisan je Memorandum o saradnji sa Beogradom, gde će reciklažna „zvona“ uskoro biti postavljena na 150 lokacija u gradu, a u martu mesecu ove godine isti sporazum napravljen je i sa Novim Sadom, koji u ove svrhe dobija 50 novih kontejnera.
- Inicijalna ideja nam je bila da za godinu dana povećamo prikupljene količine za 20%. Međutim, volja i svest građana su nam pomogli da već sada dostignemo više od 50% i samim tim prepolovimo i količine ovog ambalažnog otpada na smetilištima i deponijama. Ovo je veliki pomak i nadamo se da će sve veća potreba za reciklažom stakla uskoro rezultirati i osposobljavanjem kapaciteta Srpske fabrike stakla u Paraćinu, kako naši operateri ne bi morali stalno da izvoze otpad u Bugarsku i Hrvatsku – ističe Bilić.
Dok kapaciteti za reciklažu stakla postoje, ali nisu u funkciji, postrojenja za preradu opasnog otpada nisu ni isplativa za mala tržišta. Iako se sličica precrtane kante sa točkićima nalazi na svakoj kutiji sijalica i svakoj bateriji iz daljinskog upravljača, kao upozorenje da ovi proizvodi kada se istroše zahtevaju poseban tretman, građani često ne znaju gde mogu ovaj otpad da odnesu.
- Osim par maloprodajnih objekata koji se bave sakupljanjem opasnog otpada i to rade o svom trošku, ne postoje reciklažna dvorišta, koja su po programu već odavno trebala da zažive u svakoj lokalnoj samoupravi i gde bi se i ova vrsta otpada ali i neke druge otpadne gume, akumulatori, otpadna ulja, električni i elektronski uređaji mogli odložiti. Nemačka razvojna saradnja, koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), u okviru Programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom (DeveloPPP), krenula je nedavno da finansira sakupljanje baterija i sijalica u Kragujevcu, kojem će se uskoro pridružiti i Beograd, ali su neophodni podsticaji države, kako bi operateri mogli ovu vrstu otpada da izvoze na dalji tretman – kaže Bilić.
Takođe, prema mišljenju NALED-a, izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom u 2021. propuštena je prilika da se reguliše upravljanje otpadom od hrane, kao doprinos cilju održivog razvoja Ujedinjenih nacija da se do 2030. gubici hrane smanje za 50% i zaustavi njihovo mešanje sa komunalnim otpadom.
Kako bi animirali javnost, GIZ, NALED i EsoTron pozvali su 2020. sve ugostitelje i velike kuhinje da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane i tako podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida za 750 tona. Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13% ugostitelja. Partneri na projektu "Upravljanje otpadom od hrane" učesnicima su do 1. aprila nudili posebne promotivne cene za tretman otpada, a tokom narednih mesec dana organizovaće i niz događaja u cilju podizanja svesti.
Promo
