Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ispisano je poslednje poglavlje sage o preživljavanju i trijumfu: Šekltonov legendarni brod konačno je otkriven (VIDEO)

Poslednje počivalište broda je ostalo pomorska misterija o kojoj se mnogo raspravljalo. Sve do sada.

 Endjurans Izvor: FALKLANDS MARITIME HERITAGE TRUST, NATIONAL GEOGRAPHIC

U jesen 1915, brod Endjurans britanskog istraživača Ernesta Šekletona potonuo je kod obale Antarktika, primoravši posadu da se iskrca na led. Tako je počela jedna od najdramatičnijih priča o prevazilaženju naizgled beznadežnih teškoća. Svih 28 članova posade je preživelo, ali uprkos svedocima, poslednje počivalište broda je ostalo pomorska misterija o kojoj se mnogo raspravljalo. Poslednje poglavlje u legendarnoj sagi o preživljavanju i trijumfu ostalo je nenapisano. Sve do sad: tim istraživača otkrio je potopljeni brod na dnu Vedelovog mora na severu Antarktika.

Prve slike broda dobijene su pomoću autonomnih podvodnih vozila (AUV) 5. marta sa dubine od oko tri kilometra. Kamera je ušla preko drvene palube i prošla pored užadi ispletene pre više od jednog veka, napuštenog alata, ograda. Čak se pojavljuju i jarboli i kormilo u gotovo besprekornom stanju u kom su ostali zahvaljujući temperaturi vode, odsustvu kiseonika i direktne sunčeve svetlosti.

 Brod zarobljen u ledu
Uprkos naporima da se izvuče, Endjurans je ostao zarobljen u ledu.
Izvor: TopFoto / Topfoto / Profimedia

 Ernest Šeklton
Ernest Šeklton
Izvor: The Print Collector / Heritage Images / Profimedia

"Tragam za olupinama još od svojih dvadesetih godina i nikada nisam video tako dobro očuvano plovilo kao što je ovo", kaže Mensun Baund, 69-godišnji morski arheolog.

Istraživač ekspedicije Endurance22 Mensun Baund kaže da su, kada su snimljene prve podvodne slike, on i drugi članovi posade od 65 članova bili uvereni da je u pitanju Endjurens, a neneki drugi potonuli brod. Ubrzo mi je za oko zapao nedvosmislen dokaz: na krmi su se pojavila sjajna bakarna slova, koja su formirala reč Endurance. "Kada sam to ugledao, oči su mi iskočile iz duplje. Osećao sam se kao da mi Šeklton diše za vratom."

Šta je bio Šekltonom plan?

Endjurans je bio deo velike Imperijalne transantarktičke ekspedicije Šeklton. Uz podršku britanske vlade i privatnih sponzora, kao i Vinstona Čerčila, planirano je da se grupa istraživača ode iskrca obalu Antarktika, a zatim kopnom ode na drugi kraj kontinenta preko Južnog pola.

Barkentina sa tri jarbola dugačka 43 metra, specijalno je bila napravljena za polarne vode. Endjurans je imao masivni hrastov trup debljine skoro 8 metara. Brod je napustio luku Južna Džordžija 5. decembra 1914. godine, ubrzo nakon izbijanja Prvog svetskog rata. Iako na drugoj strani zemaljske kugle rat je bio blizu. Kada je Endjurans ušao u Vedelovo more, britanska i nemačka flota su vodile bitku za Foklandska ostrva.

Vedelovo more, koje pokriva površinu od 2.920.000 km², jedno je od najudaljenijih i najsurovijih mesta na svetu. Veći deo godine njegova površina je prekrivena ledom, prosečne mesečne temperature zimi u blizini južne obale padaju ispod i -30 ° C, a jaki vetrovi gotovo nikada ne jenjavaju. Šeklton ga je zvao "najgorim morem na svetu".

Ali ako je neko bio spreman za takvu avanturu, to je bio on: veteran Antarktika, Šeklton je bio u velikoj trci da osvoji Južni pol pre nego što uradi istraživač Roald Amundsen.

Za ovo ambiciozno putovanje preko kontinenta, Ernest je lično odabrao tim kom je želeo na sve moguće načine da ugodi: večerao je sa njima, pričao viceve, svirao pesme i organizovao igre. Članovi ekspedicije su ga s poštovanjem nazvali šefom.

U početku je sve dobro teklo. Ali kako se približavala antarktička zima 1915. godine, bili su uvučeni u ledenu morsku zamku. "U 19 časova pritisak je naglo porastao, struja je počela da pokreće brod napred-nazad", napisao je Šeklton u utorak, 26. oktobra. "Videli smo da se brod savija i odoleva ogromnom pritisku."

 Endjurans6.jpg
Članovi istraživačkog tima gledaju prve snimke Endjuransa. Menson Bound je drugi s desna.
Izvor: National Geographic

Sledećeg dana ekipa je sakupila alat i namirnice i postavila kamp na ledenoj plohi. Šeklton je napisao: "Iako smo bili primorani da napustimo brod koji nije u funkciji i bez nade da će ikada biti popravljen, živi smo i zdravi, imamo zalihe i opremu za zadatak koji je pred nama."

Endjurans je potonuo 27. novembra 1915. godine.

"Večeras, dok smo ležali u šatorima, čuli smo šefa kako plače: 'Ona odlazi, momci!'", napisao je jedan od članova posade u svom dnevniku. "Iskočili smo u sekundi i videli naš jadni brod u samrtnom ropcu, kako tone. Prvo je u vodu potonuo pramac. Krma se prvo podigla, a zatim je naglo otišla pod vodu, a led se zauvek zatvorio nad njom."

 Endjurans
Endjurans
Izvor: FALKLANDS MARITIME HERITAGE TRUST, NATIONAL GEOGRAPHIC

Zašto je Endurance bilo tako teško pronaći?

Falklands Heritage Maritime Trust je prvu ekspediciju organizovao koja je krenula u potragu za brodom, odrganizovao 2019. godine. Ta ekspedicija nije bila uspešna. Ove zime su pokušali ponovo organizujući ekspediciju Endurance22.

Problem je bio odrediti lokaciju broda. Zarobljen pod ledom, Endjurans je nastavio da plovi sa strujom.

Kada je brod konačno potonuo, kapetan Frenk Vorsli je izmerio lokaciju sekstantom i zabeležio to u svoj dnevnik. Međutim, zbog loše vidljivosti tog dana, Vorsli nije uspeo da pravilno izmeri. Jedan od prvih zadataka Endurance22 tima naučnika i stručnjaka bio je proučavanje kapetanove evidencije.

"Poslednji zapis o položaju broda Vorsli je napravio 18. novembra, a zatim je napravio još jedan 20. novembra, dan nakon što je brod potonuo", kaže Baund. "Drugi zapis je napravljen 22. novembra ali je brod tada već bio daleko."

Očitavanja hronometra su takođe bila upitna. Zbog ove greške, procenjena pozicija plovila se pomerila zapadno od Vorslovog poslednjeg zabeleženog položaja. Koristeći se kapetanovim proračunima, ekspedicija je malo suzila obim potrage, ali pronalaženje broda ipak nije bilo lako.

"Do kraja ekspedicije nam je bilo preostalo još tri ili četiri dana, a još uvek nismo bili našli olupinu", kaže Baund. Postojale su tri oblasti na koje je trebalo obratiti pažnju. Ali često nismo mi odlučivali gde treba da gledamo, već led. Išao je od zapada ka istoku, što nas je dovelo do južnog dela područja pretraživanja. Eno je!"

"U stvari, bio je samo 4,16 nautičkih milja od pozicije koju je označio Vorsli, što ukazuje na neverovatnu tačnost njegovih proračuna", dodaje Džon Širs, vođa ekspedicije Endurance22.

Najveći problem sa kojim su se istraživači suočili bio je - led. "Jedan stručnjak u Londonu dao nam je 10 posto šanse da uopšte stignemo tamo", priseća se Širs sa osmehom. Na sreću, istraživački brod Agulhas II uspeo je da probije led brzinom od pet čvorova (oko 9 km na sat). Ali čak i takve neverovatne prilike još uvek nisu bile garancija uspeha – svako malo smo morali da se borimo protiv tvrdoglavog leda, posebno u februaru, kada je temperatura pala na -10 stepeni Celzijusa. Ekspedicija se zaglavila u ledu! "Štampa je tome dala preveliku težinu", rekao je Širs. "Bili smo zaglavljeni samo oko četiri sata na maloj plohi leda, a onda nas je odnela struja."

 Ekipa Agulhasa II podiže dron iz mora
Ekipa Agulhasa II podiže dron iz mora
Izvor: National Geographic

Brod za istraživanje je 18. februara stigao do svoje predviđene oblasti pretrage i posada je počela podvodni lov na Endjurans. Da bi istražili morsko dno na ovoj dubini, koristili su dve autonomne podmornice opremljene tehnologijom sonara i vizuelnog nadzora. Uređaji dugi 3,5 metara koji se obično koriste u naftnoj industriji donekle podsećaju na džinovske hard diskove računara. Oni mogu da rade autonomno do 160 kilometara od plovila i sposobni su da izdrže ekstremni pritisak i temperaturu. Zahvaljujući tome, dobijene su prve fotografije lokacije na kojoj je potonuo Endjuransa.

Baund i Širs su hodali po ledu kada su stigle prve slike, priseća se Baund. "Vratili smo se na brod i pojurili. Jedan član ekspedicije je već bio tu, nasmejan od uva do uva. Kada mi je pokazao sliku na ekranu, učinilo mi se da se u tom trenutku ceo život okrenuo naglavačke."

 Brod se probija kroz led
Agulhas II se probija kroz led
Izvor: National Geographic

Poslednje poglavlje sage o Šekltonu

Čuvena Šekltonova izreka glasi: "Šta led dobije, led i zadrži". Međutim, istorija Endjuransa nije završena potonućem broda. Saga o Šekltonovom putovanju nazad preko Vedelovog mora da traži pomoć za svoju posadu koja se nasukala biće jedna od najslavnijih epizoda u istoriji polarnih ekspedicija.

Dana 4. aprila 1916. Šeklton je napustio svoju posadu na ostrvu Elephant i, sa još šestoricom članova posade, krenuo jednim od modifikovanih čamaca za spasavanje Endjuransa na ostrvo Južna Džordžija. Bilo je to putovanje od 1280 kilometara kroz ledeno olujno more i besne vetrove uraganske snage koje je trajalo 16 dana. "Vetar je zavijao, otkidajući vrhove talasa", napisao je Šeklton. "Bili smo bacani, bacani u visinu, naš čamac je pucao po šavovima i opirao se do poslednjeg trenutka."

Kada su stigli u Južnu Džordžiju, put nije bio gotov. Grupa je 36 časova pešačila preko kamenog ostrva kako bi stigla do stanice za lov na kitove u Stromnesu.

Dok su šestorica heroja ulazila u prostoriju, šef stanice Toralf Sorle nije mogao da veruje svojim očima. "Imali smo dugu bradu i kosu", napisao je Šeklton. "Bili smo prljavi, odeća koju smo nosili neprestano skoro godinu dana bila je pocepana i prljava".

Skoro šest godina kasnije, u Južnoj Džordžiji, u toku priprema za još jednu ekspediciju na Antarktik, Šeklton je umro od srčanog udara. Sahranjen je na ostrvu 5. marta 1922. godine. Tačno 100 godina kasnije, Endurance22 tim je snimio prve fotografije Endjuransa .

Baund kaže da će na putu ka kući sa svojim timom svratiti u Južnu Džordžiju da posete Šekltonov grob: "Tužni smo što napuštamo ovo mesto. Ali ponosan sam na naš uspeh. I mi ćemo stati da odamo počast šefu."

Ove jeseni, National Geographic Channel će emitovati dokumentarac o potrazi za Endjuransom.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka