Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ZASADI DRVO-VELIKO PITANJE Ovo je sve što treba da znate o pošumljavanju u Srbiji i planovima za budućnost

Autor Promo

Kroz šest panela danas saznajte odgovore na sva važna pitanja koja se tiču stanja u srpskom šumarstvu, kao i koji su dalji planovi i projekcije kada je reč o pošumljenisti Srbije.

 2925513_screenshot-9_ff.jpg Izvor: Printscreen

U kakvom stanju su srpske šume, kolika je trenutno pošumljenost naše zemlje, a kolika bi trebalo da bude i kako to da postignemo, samo su neka od pitanja na koja odgovore čekamo godinama, a neke od njih saznaćemo i na današnjem forumu "Veliko pitanje", koji organzujemo na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Tu ćemo okupiti stručnjake, partnere i saradnike i pokušati da postavimo putokaz za sve buduće zajedničke aktivnosti.

Kroz šest panela danas saznajte odgovore na sva važna pitanja koja se tiču stanja u srpskom šumarstvu, kao i koji su dalji planovi i projekcije.

Pogledajte

00:31
KREIRANJE KAPACITETA ZA ISPUNJENJE POTENCIJALA - INTERDISCIPLINARNA SARADNJA S PROSVETOM
Izvor: Kurir
Izvor: Kurir

PANEL 6: KREIRANJE KAPACITETA ZA ISPUNJENJE POTENCIJALA - INTERDISCIPLINARNA SARADNJA S PROSVETOM

PROSVETA - kreiranje kapaciteta za obrazovanje i edukaciju od malih nogu 

ZELENA RADNA MESTA - potencijali u svim industrijama

Na panelu govore:

- Jasna Radojičić, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

- Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

- Mladen Vukmirović, inž. šum., profesor stručnih predmeta, Šumarska škola Kraljevo

- Goran Gnus, potpredsednik Pokreta gorana Srbije

- Moderator: Vladimir Karalejić, novinar Adria Media Group

- Jedan od aspekata edukacije kojim se bavimo jeste gde pokazujemo i kako da se bezbedno radi i da uspemo tako da sačuvamo nekoliko para nogu i ruku jer su ljudi bili u prilici da nauče kako da se zaštite. Kako se koriste motorne testere, kaok profesionalci rade. Naša komora pruža kurs i sertifikat, smatram da je bilo bitno ovo spomeuti jer svi elemnti sistema moraju da budu u kompletnom kapacitetu - rekao je Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

 2926413_screenshot-49_ff.jpg Izvor: Kurir

- Naše iskustvo je da što se ranije počne sa edukacijom imamo bolje rezultate. Kostur naše organizacije su upravo divni učitelji, nastavnici, profesori, oni su ti koje svoje slobodno vreme koriste u interesu budućih generacija. Imamo sjajne rezultate, kad god imamo sredstava i postoji spremnost, jednostavni su prvi koraci. Svoju prvu sadnicu sam posadio pre više od 50 godina i dan danas se sećam svog zadovoljstva kada se to dogodilo - rekao je Goran Gnus, potpredsednik Pokreta gorana Srbije.

 2926393_screenshot-48_ff.jpg Izvor: Printscreen

Kadrovi koji se obrazuju na nivou trećeg i četvrtog stepena, donose operativu. Od starta, najkompetentniji za takve stvari, ne samo tada nego i nakon toga. nije dovoljon samo zasaditi sadnicu, tek onda ima posla. Mi smo jedina prava šumarska škola, da se tako zovemo. Ima još par njih koje školuju po jedno odeljenje - rekao je Mladen Vukmirović, inž. šum., profesor stručnih predmeta, Šumarska škola Kraljevo.

 2926385_screenshot-47_ff.jpg Izvor: Printscreen

- Jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja jeste razvijanje svesti o očuvanju i održivom razvoju, ekološke svesti. Obrazovno vaspitni sistem treba da obezbedi da učenik efikasno i kritički koristi naučna i tehnološka dostignuća uz uvažavanje i razumevanje sveta u kojem živi - rekla je Jasna Radojičić, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Pogledajte

00:29
KREIRANJE KAPACITETA ZA ISPUNJENJE POTENCIJALA - POLITIKA OBRAZOVANJA U ŠUMARSTVU
Izvor: Kurir
Izvor: Kurir

PANEL 5: KREIRANJE KAPACITETA ZA ISPUNJENJE POTENCIJALA - POLITIKA OBRAZOVANJA U ŠUMARSTVU

POLITIKA OBRAZOVANJA - kreiranje kapaciteta za obrazovanje, otvaranje mogućnosti za formiranje novih radnih mesta

ZELENA RADNA MESTA - potencijali u svim industrijama

Učesnici panela:

- Ljiljana Sovilj, šef Odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume

- Tomica Mišljenović, savetnik uprave Botaničke bašte "Jevremovac" i asistent na Katedri za ekologiju i geografiju biljaka Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Beogradskog univerziteta

- Prof. dr Mirjana Šijačić Nikolić, šef Katedre semenarstva, rasadničarstva i pošumljavanja, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Mr Ivana Vasić, samostalni stručni saradnik za zaštitu prirode JP "Vojvodinašume"

- Moderator: Vladimir Karalejić, novinar Adria Media Group

 2926313_screenshot-43_ff.jpg Izvor: Printscreen

- Kolege su vrsni poznavaoci postoji integrisanih veština koje su neophodne. Sa aspekta nekog ko je pre više od 20 godina bio u ovim klupama, prostora za unapređenje ima naravno, ali dok su još u ovim klupama. - rekla je mr Ivana Vasić, samostalni stručni saradnik za zaštitu prirode JP "Vojvodinašume"

 2926315_screenshot-41_ff.jpg Izvor: Printscreen

- Kada je reč o odseku za šumarstvo, star je 100 godina, posle sto godina mora postojati nešto što je novo. Mi smo prepoznali i komponentu zaštite životne sredine i prirode, i promenili smo naziv i nazvali ga Odsek za šumarstvo i zaštitu prirode. Bavimo se i poslovima koji su vezani za zaštitu šume - prof. dr Mirjana Šijačić Nikolić, šef Katedre semenarstva, rasadničarstva i pošumljavanja, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

- Bavimo se zaštitom biodiverziteta. Kod kreiranja budućih kadrova bitno nam je mišljenje javnih preduzeća, poslodavaca naših studenata. Formirali smo savet poslodavaca u koji je ušlo 20ak stručnjaka koji su zaposleni što u javnim, što u privatnim preduzećima. Nismo bili u prilici da se još sastanemo zbog pandemije ali svakakoda ćemo u najkraćem roku sasvati taj skup, bitna su nam mišljenja onih koji rade u praksi - objasnila je on.

 Tomica Mišljenović
Tomica Mišljenović
Izvor: Printscreen

- Ne smemo da zaboravimo na tresetište i močvare koji skladište veću količinu kiseonika nego sve šume zajedno, možemo formirati i nove obrazovne profile. Ono što je velika potreba tžišta jeste biodiverzitet, nemamo podatke o tome šta sve živi u našoj zemlji, nemamo podatke o rasporedu staništa. Da bi to postigli treba da imamo podatke o raznovrsnoti, faktorima ugrožavanja i kada smo ušli u te poslove videli smo da imamo deficit kadrova - rekao je Tomica Mišljenović, savetnik uprave Botaničke bašte "Jevremovac" i asistent na Katedri za ekologiju i geografiju biljaka Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Beogradskog univerziteta.

 Ljiljana Sovilj
Ljiljana Sovilj
Izvor: Printscreen

- Napravili smo korak i na nivou sektora šumarstva uspostavljen je informacioni sistem, što se itče znanja jezika i tu imamo napredak. Imali smo problem da mobilišemo ljude koji znaju i da mogu da komuniciraju u međunarodnim procesima. Mladi tu menjaju sliku. Osetljivi deo, jesu praktična znanja. - rekla je Ljiljana Sovilj, šef Odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume.

Pogledajte

00:29
Kreiranje kapaciteta za ispunjenje potencijala: Privreda i zelena radna mesta
Izvor: Kurir
Izvor: Kurir

PANEL 4: KREIRANJE KAPACITETA ZA ISPUNJENJE POTENCIJALA - INTERDISCIPLINARNA SARADNJA S PRIVREDOM

PRIVREDA - doprinos privrede u transformisanju poslovanja, proizvoda i usluga u skladu s prirodom

ZELENA RADNA MESTA - potencijali u svim industrijama

Panelisti:

- Ivana Putnik, samostalni savetnik za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije

- Vladimir Nikolić, šef odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume

- Ješa Erčić, master inž. šum., izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP „Srbijašume“

- Dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP „Vojvodinašume“

- Prof. dr Branko Stajić, dekan, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Moderator: Vladimir Karalejić, novinar Adria Media Group

- Šuma radi za sve. Koja fabrika radi sa 50 odsto kapaciteta kao što to radi šuma? To što je povećana drvna masa ne ukazuje samo na privredni efekat nego i na veću sposobnost šume da apsorbuje ugljen dioksid i tu da ga drži više stotina godina. Sve stvari moraju da se uzmu u obzir kada se priča o štetnosti korišćenja, ovo je obnovljivi resurs koji u svakom delanju i koraku doprinosi unapređenju kvaliteta životne sredine - rekao je prof. dr Branko Stajić, dekan, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

- Svako može da optimizuje svoje poslovanje, da smanji potrošnju prirodnih resursa, električne energije, smanjimo potrošnju vode, produkviju otpada, da edukujemo ljude oko sebe da imamo odgovorniji odnos i da manje štetimo životnoj sredini - rekla je Ivana Putnik, samostalni savetnik za cirkularnu ekonomiju, Privredna komora Srbije.

- Svi mi koji se bavimo i pričamo o ovome spadamo u zelena radna mesta. Kao što danas imate različite menadžere imaćemo i zelenog menadžera jer će svaka kompanija i institucija morati da brine o tome - rekla je ona.

- Šumarski sektor nije medijski atraktivan. Ovo treba da iskoristimo kao priliku bez obzira na kritike, subjektivan sam jer smo na Šumarskom fakultetu i ovde treba da pričamo o struci. Ono što me raduje jeste što smo čuli konkretne zaključke. Da vraćamo praksu da zapošljavamo najboljeg studenta svake godine, najmanje jednog. Da imamo pozitivnu selekciju kadrova. Privreda mora da odgovori i da bude odgovorna finansijski prema kućama - dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj, JP „Vojvodinašume“.

- Korišćenje prirodnih resursa u šumarstvu nije protiv zakona. Da imamo kapaciteta da ih više koristimo bilo bi bolje. To je ulaganje u prirodu, a to ljudi često mešaju - rekao je on.

- Domaće sirovine, ono što nam fali to je viši stepen prerade. Šumarstvo i drvna industrija u ukupnom krvotoku privrede zauzimaju značajno mesto. U ovom trenutku u oblasti rasadničke proizvodnje, sakupljanje semena, fali nam ta niža struktura, a znanje i potencijal imamo - rekao je Ješa Erčić, master inž. šum., izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP „Srbijašume“

- Ovo pitanje ne možemo rešiti brzo i lako. To je kompleksan proces i moramo sarađivati. Moramo postaviti ciljeve, imamo kvalifikovane radne snage i kao, šumarstvo je prepoznato kao bitan faktor u sektoru klimatskih promena - rekao je Vladimir Nikolić, šef odseka za planiranje i održivi razvoj u šumarstvu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume.

Pogledajte

00:25
Kreiranje kapaciteta za ispunjenje potencijala
Izvor: Kurir
Izvor: Kurir

UVODNO OBRAĆANJE:

Stojan Ivanović, master inž. pejzažne arhitekture, stručni saradnik, Zavod za zaštitu prirode

PANEL 3: KREIRANJE KAPACITETA ZA ISPUNJENJE POTENCIJALA - PLAN ZA PERIOD OD TRI DO PET GODINA

POVRŠINE: Kako, gde i kada možemo planirati projekte pošumljavanja i ozelenjavanja, na koji način

RESURSI: Šta nam je za to sve potrebno: rasadnici, sadni materijal, ljudi, inženjeri, finansijski kapacitet

EDUKACIJA: Kreiranje kapaciteta u ljudstvu, profesionalaca i volontera

Panelisti:

- Ljiljana Sovilj, šef Odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume

- Boris Ivanović, master inž. šum., rukovodilac Odeljenja za genofond, semenarstvo i rasadničku proizvodnju, JP „Srbijašume“

- Slađana Dabić, samostalni stručni saradnik za gajenje i zaštitu šuma, JP „Vojvodinašume“

- Dr Vladan Ivetić, profesor, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Moderator: Vladimir Karalejić, novinar Adria Media Group

- Neophodna je stručna saradnja, JP Srbijašume ima 26 rasadnika, oko 200 hektara površine, produktivne površine oko 100 hektara, ne koristi se u maskimalnom kapacitetu. Svakokodišnje proizvodimo između 6 i 7 miliona sadnica, kapacitet možemo da povećamo. Od 2019 do 2022. godine intenzivno smo sarađivali kada je u pitanju podela besplatnih sadnica za pošumlajvanje, godišnje smo u te svrhe delili između 70-200 hiljada - rekao je Boris Ivanović, master inž. šum., rukovodilac Odeljenja za genofond, semenarstvo i rasadničku proizvodnju, JP "Srbijašume".

- Zasaditi drvo treba da bude stručan posao, bilo da se radi u šumi ili van šume. Edukacija je veoma važna, pošumljavanje je višedecenijski proces, to je proces izbora materija, genotipa - rekao je dr Vladan Ivetić, profesor, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

- Rezultati nisu dobri jer interesovanja gotovo da nema. Ljudi nisu svesni da su šume važne. Na poslednje mesto stavljamo materijalnu korist, ona je samo proistekla iz niza mera koje sprovodimo. Kada bi fizička lica shvatila koliko su važna karika mogli bi da napravimo veliki iskorak. Individualno malo može da se pretvori u kolektivnu silu. U aktuelnoj sezoni pošumljavanja smo podelili 7.000 sadnica i one su zasađene - rekla je Slađana Dabić, samostalni stručni saradnik za gajenje i zaštitu šuma, JP "Vojvodinašume".

- Imamo prepreke koje nam onemogućavaju da rezultati budu još bolji i da planski možemo da vodimo pošumljavanje. Oko 50 odsto svih šuma u Srbiji su u privatnom vlasništvu. Kada su u pitanju privatne šume nemamo toliko znanja. Od 2020. godine imamo pad više od 50 odsto u pošumnjavanju u privatnom vlasništvu jer su te površine poljoprivredno zemljište - rekla je Ljiljana Sovilj, šef Odseka za šumarsku politiku i realizaciju mera na unapređenju šumarstva, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume.

- Pošumljavanje i ozelenjavanje u okviru šumarske sturke može imati potencijal za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji. Mladi su generacija restauracije i koja ima priliku da odigra veliku ulogu. U najboljoj je poziciji da se uhvati u koštac za izazovima vremena - rekao je na početku Stojan Ivanović, master inž. pejzažne arhitekture, stručni saradnik, Zavod za zaštitu prirode

Pogledajte

00:25
Kolika treba da bude pošumljenost Srbije i zašto?
Izvor: Kurir
Izvor: Kurir

PANEL 2: KOLIKA TREBA DA BUDE POŠUMLJENOST I ZAŠTO?

VIZIJA: Strateška orijentacija Srbije u domenu prirodnih resursa i životne sredine ZAŠTO: Koje se sve mogućnosti otvaraju Srbiji strateškim orijentisanjem na život i poslovanje u skladu s prirodom ANALIZA: Kolika treba da bude pošumljenost Srbije; Da li je moguće dati preciznu analizu kroz tri parametra: površina, resursi, edukacija

Panelisti:

- Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

- Dr Zvonimir Baković, master inž. šum., pomoćnik izvršnog direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP „Srbijašume“

- Dr Miljan Velojić, samostalni stručni saradnik za sertifikaciju šuma, JP „Vojvodinašume“

- Ljubomir Popara, sekretar Pokreta gorana Beograda

- Dr Jovana Devetaković, docent, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Moderator: Vladimir Karalejić, novinar Adria Media Group

- Pritisak na šume se povećava u svakom pogledu, kako zbog kiseoni, rekreaciju, tako se u skladu života sa prirodom povećava i tražnja za drvetom. Treba da obezbedimo resurse za budućnost. Približili smo se optimalnoj šumovitosti, ali to ne znači da treba da prestanemo da sadimo, samo više treba da povedemo računa kakve šume podižemo. Sadimo ih za nekoliko generacija i ona ostaje iza nas. Šumarska struka treba da bude uključena u svako pošumljavanje - objasnila je dr Jovana Devetaković, docent, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Ne bih se mešao u ono što je rekla struka i nauka. Ono što su gorani uradili prethodnih 60 godina, sve velike funkcije šuma. Osnovne funkcije šume bile su da zaustavimo eroziju, drugi cilj je da vazduha i vode nema bez šuma. Poslednjih 10, 20 godina smo se kao pokret bavili uređenjem školskih dvorišta i edukacijom mladih. Ima prostora možda, u svakom gradu na ulasku imamo poludivlje, divlje deponije i možda bi mogli da se usredsredimo da sprečimo da se takve površine ne šire. Edukovanjem bi mladi doprineli da jednog dana kada dođu ovde da budu studneti daju svoj doprinos jer bi on bio visokosvestan - Ljubomir Popara, sekretar Pokreta gorana Beograda.

- Kada je u pitanju optimalna šumovitost Vojvodine, u nekoj prostorno-planskoj dokumentaciji kao bitnoj, da sa tim podacima mozemo da baratamo, pominje se optimalna šumovitost od 14 odsto, nedostaje nam još duplirana površina da bi dostigli tih 14,32 odsto. Za sledećih 10 godina možemo da povežamo šumovitost za 1.100 hektara - rekao je dr Miljan Velojić, samostalni stručni saradnik za sertifikaciju šuma, JP "Vojvodinašume".

- Danas se suočavamo sa promenom sistema vrednosti i novac dominira. Podaci govore da je čovečanstvo u takvoj situaciji da 1,75 odsto brže koristi prirodne resurse nego što oni mogu da se regenerišu. - istakao je dr Zvonimir Baković, master inž. šum., pomoćnik izvršnog direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP „Srbijašume“.

- Sadnog materijala ima, nemamo mogućnost da sakupimo dovoljne količine semena. Pojavljuje se problem, odnos onoga što je planirano po planskim dokumentima, državni sektor je potpuno pokriven i stanje se iz dana u dan unapređuje. Podaci iz prostornog plana 2021-2035 ugazuju da se na godišnjem nivou dešava uvećanje. Sadni materijal, ključ problema je u tipu i starosti sadnog materijala - dodao je on.

- Kolika treba da bude šumovitost to je prostorno plansko pitanje. Što se nas šumara tiče reći ćemo 99,99. Ali koliok treba da bude to je rezultantna različitih sektorskih politika. Moraćemo da imamo ukrštanje ciljeva, malo na veliko. Negde moramo da primenjujemo mere zaštite pašnjaka i livada od širenja šume. Nama šumu ne čini samo drvo, nego i zec i jelen i srndać gde moraju da imaju površinu za pašu. Povećanje šume u Žagubici neće unaprediti stanje u Kikindi. Procenat pošumljenosti mora da se dobije tako što će da se radi prostorni plan od opštine do opštine. I prosek će biti prosek za Srbiju - rekao je Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pogledajte

00:17
Zasadi drvo live forum
Izvor: Kurir
Izvor: Kurir

PANEL 1: KOLIKA JE POŠUMLJENOST SRBIJE?

1. PODACI: Kolika je tačno pošumljenost Srbije prema poslednjim podacima

2. UNAPREĐENJA: Način na koji su rađena merenja i kako ih unaprediti kako bismo imali podatke u realnom vremenu

3. ZAJEDNIČKI PRESEK: Koja su konačna, usaglašena mišljenja o trenutnoj pošumljenosti Srbije

Panelisti:

- Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

- Mr Božidar Milovanović, dipl. inž. šum., rukovodilac Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama, JP „Srbijašume“

- Dr Bojan Tubić, samostalni stručni saradnik za planiranje gazdovanja šumama, JP „Vojvodinašume“

- Dr Damjan Pantić, redovni profesor, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Moderator: Vladimir Karalejić, novinar Adria Media Group

- Po metodologiji koje koristimo za merenje pošumljenosti mogu da se mere sa metodama u Evropi. Metodologija je adekvatna. Treba da razučimo dva nivoa inventure ili premera. Prvi je onaj na nivou države, podaci koji se dobijaju ne mogu da se odlikuju visokom stepenu tačnosti. Drugi nivo inventure koji bi omogućio da sagledamo u realnom vremenu stanje je inventura koja se radi na nivou gazdinskih jedinica i radi se na 10 godina, a podaci se odlikuju visokom tačnošću - rekao je dr Damjan Pantić, redovni profesor, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

- Srpske šume opterećuje niz problema i ne treba optuživati za to šumare. Često je Srbija ratovala i u kriznim situacijama se između ostalog sekla i šuma. Kao posledica to čekaju problemi i naredne generacije da bi ih rešili, pre svega poreklo šuma. Veliki problem je i učešće mešovitih šuma koje su funkcionalnije u smislu ekološke stabilnosti i raznovrsnosti. Tih mešovitih šuma imamo svega oko 4 odsto, dominiraju lišćarskih vrsta u velikoj meri čiste šume dominiraju - objasnio je dr Pantić.

- Pošumljenost u Vojvodini 7,1 odsto po podacima iz 2008. godine, to pokazuje da je pošumljenost povećana u odnosu na neke ranije godine. To je malo zastareo podatak, prošlo je više od 10 godina, ali prema nekim podacima šumovitost se povećala i blizu je 8 odsto, kada zvanično budu objavljeni imaćemo tačan podatak. Vojvodina spada među najmanje šumovitim regijama u Evropi i buduće aktivnosti i fokus treba da bude na tim podrčjima rekao je - dr Bojan Tubić, samostalni stručni saradnik za planiranje gazdovanja šumama, JP "Vojvodinašume".

 2925503_screenshot-15_ff.jpg Izvor: Printscreen

- Mogu da govorim ispred preduzeća JP Srbijašume, 893 hiljade hektara zemlje, 86 odsto je obraslo, 14 odsto je neobrasla površina. U sklopu te neobrasle površine, nešto što je pogodno za pošumljavanje je 78 hiljada hektara. Niti je moguće niti treba sve površine pošumiti. U narendih 10 godina pošumićemo 2.800 hektara, podigli smo procenat pošumljenosti za svega jedan odsto s obzirom na površinu kojojm gazdujemo - kazao je mr Božidar Milovanović, dipl. inž. šum., rukovodilac Odeljenja za planiranje gazdovanja šumama, JP "Srbijašume".

 Saša Stamatović
Saša Stamatović
Izvor: Printscreen

- Postoje zvanični podaci i trenutno pribavljeni podaci. Šta je to šuma? Postoji često zabune gde ljudi vezano za parkove, naseljena mesta, drveće u naseljenim mestima nije šuma. To je bitno da znamo terminološki o čemu govorimo. Ispred zgrade se ne vrši pošumljavanje nego sadnja drveća. Procenat šumovitosti u 18 veku bio je više od 70 odsto u Srbiji, tada na scenu stupa naseljavanje prostora koji su bili pusti i kreće pretvaranje šuma u poljoprivredno zemljište . To je sve dovelo da 1937. šumovitost bude 17,5 odsto, donji minimum. Pošumljenost Srbije je sada više od 40 odsto i to su poslednji podaci - kazao je Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

UVODNO OBRAĆANJE

- Prof. dr Branko Stajić, dekan, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

- Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

- Dr Milan Pašić, pomoćnik ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

- Roland Kokai, direktor JP "Vojvodinašume"

- Ješa Erčić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP "Srbijašume"

 2925435_screenshot-7_ff.jpg Izvor: Printscreen

- Ne znam da li ćemo moći svaki put da dupliramo broj sadnica ali nadam se da ćemo danas kroz ovo veliko pitanje dobiti i dobre odgovore. Nadam se da ćemo kroz dijalog doći kroz dobrih osnova za dalji razvoj šumarskog sektora u Srbiji - rekao je Erčić.

 2925433_screenshot-6_ff.jpg Izvor: Printscreen

Roland Kokai, direktor JP "Vojvodinašume" kazao je da je važno da pokušamo da budemo jedinstveni kada je struka u pitanju i da jedino tako imamo šanse da neke bitke dobijemo u budućnosti.

- Želim da današnji forum protekne uz dobru energiju - zaključio je on.

 dr Milan Pašić
dr Milan Pašić
Izvor: Printscreen

Dr Milan Pašić, pomoćnik ministra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja istakao je da ono što je jasno jeste značaj ekološke pismenosti i značaj životne sredine.

- Obrazovni sistem treba da osposobi učenika da pokaže odgovornost prema svom životu, životu drugih i životnoj sredini. Pokrenut je i pilot projekat Uloga učenika u zaštiti životne sredine, kako bi im se razvila ekološka svest - rekao je on između ostalog.

 Saša Stamatović
Saša Stamatović
Izvor: Printscreen

Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da šume predstavljaju izvor energije, posla, nešto što reguliše vodu, vazduh, zemlju.

- Svi ti akcenti su važni, neki su nezamenljivi. Od našeg da su šumarstvo i šume pod slovom š, pa sada š postaje bitno slovo i visoko je u redosledu. Govorimo o ovakvim stvarima, bitno je da znamo značaj šuma i da istovremeno fukncionišemo sa podacima, analizama, a ne po sistemu rekao mi je ovaj ili onaj - rekao je on na početku foruma.

 Prof. dr Branko Stajić
Prof. dr Branko Stajić
Izvor: Printscreen

Prof. dr Branko Stajić rekao je na početku da su znanje i stručnost treba da budu osnova svake struke.

- Svedoci smo da pojedine grupe razni takozvani ekolozi, prema planskim i utemeljenim radovima šumarske struke, često ih promovišu kao nepotrebne. Ovaj skup je važan, ono što je dobro i interesantno je to što je poslednjih godina povećana društvena i ekonomska odgovornost. To je sve pohvalno jer nije zadatak samo šumarskog sektora da radi na promociji značaja ove aktivnosti, već svakog pojedinca, svake grupe pa i države što konačno treba da podigne svest o značaju šuma - rekao je on.

Promo

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka