Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

PROF. DR BRANKO STAJIĆ: Kvalitet naših studija i budući dobri kadrovi su nam na prvom mestu

Kakvo je realno stanje kad je reč o pošumljenosti naše zemlje, a koje optimalno, saznaćemo u otvorenom dijalogu tokom foruma „Veliko pitanje“, koji će se održati u ponedeljak, 28. februara, na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

 profesor.jpg Izvor: Kurir

Šumarski fakultet je tokom više od sto godina svog postojanja, čime se mi na fakultetu posebno dičimo, dostigao sadašnju organizacionu formu, čija je dominantna karakteristika stvaranje inženjera specifičnih profila, koji pokrivaju široko polje delatnosti unutar privrednih, naučnoistraživačkih i institucionalnih struktura Republike Srbije, kaže na početku intervjua za Kurir prof. dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta.

- Društveni, socijalni, ekonomski i ekološki uslovi u Srbiji i zemljama u okruženju utiču na oblikovanje stručnog naučnog identiteta našeg glavnog „proizvoda“ - svršenih studenata. Prioritet zajedničkog rada nove uprave fakulteta u narednom periodu jeste formiranje savremene i funkcionalne obrazovne i naučne institucije, u kojoj će studenti dobijati kvalitetna znanja za buduća zanimanja, a članovi kolektiva moći da realizuju svoje lične interese i ambicije. Dva su osnovna zadatka: unapređenje akreditovanih studijskih programa i unapređenje naučnoistraživačkog rada, ali i unapređenje materijalne egzistencije i dostojanstva nastavnika i saradnika fakulteta, imajući u vidu da su plate na našem fakultetu dosad bile među najnižim, ako ne i najniže na Beogradskom univerzitetu.

Koliko su važne konsultacije sa strukom, osluškivanje njihovih zahteva i potreba?

- Svakako. Karakter našeg rada na realizaciji prvog zadatka modeliraju zahtevi javnosti, vlasnika šuma i države prema Šumarskom fakultetu, namećući mu potrebu za naročitim profilom inženjera s vrhunskim teorijskim, interdisciplinarnim znanjima i praktičnim kompetencijama iz oblasti šumarstva, zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena, koji će biti kreativni, inovativno usmereni i spremni da odgovore na nove civilizacijske, ekološke i tehnološke izazove. To je nezamislivo bez poznavanja sofisticiranih i inovativnih savremenih tehnoloških procesa, ali i stalnog osluškivanja zahteva i potreba javnih preduzeća šumarstva i vodoprivrede, drvoprerađivačkih firmi, javno komunalnih preduzeća i gradskih zelenila, ali i drugih organizacija i institucija za koje školujemo naše studente. Konsultacije sa strukom o ovom pitanju su nužne i obostrano korisne.

Šta treba da uradimo kao bismo mlade ljude motivisali da na šumarstvo gledaju kao na profesiju budućnosti?

- Neophodno je kod mladih ljudi probuditi svest o višestrukom značaju šuma i šumarstva za savremeno društvo, što se postiže jedino aktivnim radom od najranije mladosti. Na primer, kada se deci govori o tome kako se biljke i drveće hrane, kako rastu i razvijaju se, poželjno je, naravno saglasno njihovom intelektualnom i mentalnom razvoju, posebno podvući da se to obavlja jednim procesom (fotosinteza) pri kom se upija štetni ugljen-dioksid i ispušta kiseonik. S obzirom na to da se time prečišćava vazduh, ublažavaju negativni efekti promene klime i doprinosi poboljšanju kvaliteta životne sredine, jasno je da šuma „radi“ besplatno i maksimalno ekološki za nas i naše potomke. Takođe, kada se priča o vodama i njihovom značaju, poželjno je deci još više isticati činjenicu da kvalitetne vode u najvećem broju slučajeva nema bez šume, da šumska stabla svojim korenom prečišćavaju vode i zadržavaju zemljište, te da na taj način, zajedno s krošnjama, ne dozvoljavaju preveliko oticanje vode i štetne erozione procese. U nekim višim razredima korisno bi bilo pričati o tome da je drvo ekološki najprihvatljiviji gradivni materijal, čija proizvodnja zamenjuje primenu ekološki daleko štetnijih materijala: plastike, stakla, aluminijuma, ali i fosilnih goriva, te da je neophodno i koristiti (seći) drvo. Planska seča pojedinih stabala (ne šuma!), sprovedena na bazi naučnostručnih znanja, mera je kojom se gaji, neguje, zaštićuje i obnavlja šuma, što osigurava njen optimalan rast i razvoj. To se dalje može povezati s pošumljavanjem, a to s većim površinama pod šumom i brojnijom šumskom florom i faunom, potrebom gajenja i zaštite šume, rekreativnom i zdravstvenom funkcijom šuma, predela i zelenih gradskih površina itd.

Forum na šumarskom fakultetu

Veliko pitanje daje velike odgovore

Kakvo je realno stanje kad je reč o pošumljenosti naše zemlje, a koje optimalno, saznaćemo u otvorenom dijalogu tokom foruma „Veliko pitanje“, koji će se održati u ponedeljak, 28. februara, na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Zajedno s našim institucionalnim partnerima, stručnjacima i saradnicima, na osnovu merljivih pokazatelja pokušaćemo da osmislimo inicijative i postavimo nove ciljeve koje ćemo zajedno s građanima Srbije u vremenu koje je pred nama realizovati.

Pratite nas!

Predanim radom potrebno je srednjoškolcima približiti osnovna načela struke, isticanjem već pomenutih jedinstvenih znanja koje svršeni studenti našeg fakulteta imaju, što ih pozicionira na prioritetno mesto u sistemu gazdovanja i upravljanja šumama i vodama, ali i gradskim parkovima i ostalim vidovima urbanog zelenila. Time im ukazujemo na raznovrsne mogućnosti zapošljavanja, ali pokazujemo sve lepote i vrline ove plemenite, divne i izuzetno značajne struke, koja na različite načine doprinosi daljem razvoju i funkcionisanju naše zemlje. Neophodna je i aktivnija uloga države i medija, jer nije obaveza samo šumarskog sektora da radi na spoznaji značaja šuma za nas i budućnost naše dece već i pojedinaca, ali i cele društvene zajednice. Pritom, posebnu zahvalnost dugujemo upravo vašoj medijskoj kući, koja već sada svojim višegodišnjim aktivnostima mnogo doprinosi popularizaciji značaja šuma, šumarstva, Šumarskog fakulteta, ali i celog šumarskog sektora.

Koliko vi, kao fakultet, utičete na kreiranje politike obrazovanja i u kolikoj je to korelaciji s realnim potrebama tržišta?

- U našoj zemlji, načelno, postepeno opada broj srednjoškolaca koji upisuju fakultete. Nekoliko fakulteta Beogradskog univerziteta je veoma cenjeno na ovoj vrsti tržišta, najveći deo se drži višegodišnjeg proseka, a jedan značajan deo fakulteta nema više mogućnosti da upisuje onaj broj studenata koji imao, ne samo pre početka devedesetih godina prošlog veka nego i pre deset, pa čak i pre pet godina. Fakulteti se, intenzivnim marketingom i raznovrsnom popularizacijom svojih studija, nose sa ovakvim trendom manje ili više uspešno, ali je evidentno da je i baza kandidata za studije na ovom nivou sve tanja. Logično je da je ovo pitanje neophodno uskladiti s potrebama tržišta. Što se tiče našeg fakulteta, koji je jedini široko je prepoznatljiv ne samo u regionu nego i u Evropi, namera nam je da u saradnji s nadležnim institucijama, pokrenemo intenzivnije razgovore o mogućnosti proglašavanja Šumarskog fakulteta za instituciju od nacionalnog značaja, što bi nam omogućilo dalju reformu studijskih programa i stvaranje još kvalitetnijeg stručnog i naučnog kadra.

Možda će vas zanimati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka