Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

8 ključnih razlika između katolika i protestanata? Podele su bile zapečaćene vekovima religijskih ratova

Sve je počelo Reformacijom pre nešto više od pola milenijuma.

 Unutrasnjost crkve Izvor: Shutterstock

U Nemačkoj, zemlji Reformacije, katolike i protestante delio je dubok animozitet sve do pre nekoliko decenija. Podele su bile zapečaćene vekovima religijskih ratova.

Sve je počelo Reformacijom pre nešto više od pola milenijuma. Tada je Martin Luter (1483-1546) pokušao da reformiše Katoličku crkvu. Pokušaj se završio u raskolu.

Početkom se smatra 31. oktobar 1517. godine kada je Luter, profesor moralne teologije u Vitenbergu, poslao čuvenih 95 teza nadbiskupu iz Majnca. Bili su to najpre predlozi za raspravu, a doveli su do stvaranja Evangelističke crkve u Nemačkoj.

Možda će vas zanimati i:

Danas su napetosti između dve konfesije nestale iz nemačke svakodnevice. Tako je petstota godišnjica Reformacije obeležena 2017. zajednički sa Katoličkom crkvom.

U Nemačkoj, prema podacima sa kraja 2020. godine, živi nešto više od 22 miliona deklarisanih katolika, i nešto više od 20 miliona protestanata. Zajedno čine tek 51 odsto stanovništva. Ateista ima skoro 34 miliona (40 odsto). Od ostalih, najviše je muslimana (3,5 odsto) i pravoslavaca (1,9 odsto).

Zato se u obe velike crkve već dugo govori o krizi i smanjenju broja vernika. Najveći optimisti među pomiriteljima nadaju se ukidanju šizme, to jest povratku jedinstvenoj crkvi. Ali, to je za sada samo daleka ideja. Obe crkve sada govore o "pomirenim razlikama", od kojih neke, možda, nikada neće biti sasvim prevaziđene.

1. Biblija

Prema Luteru, Biblija je „Sola Skriptura“, to jest jedina Božija knjiga u kojoj se Bog otkriva ljudima. Katolici pak ne zasnivaju veru samo na Bibliji, već i na svetim spisima. Vernici su dodatno vezani tradicijama Rimokatoličke crkve.

2. Crkva

Latinska reč "katolički" ima starogrčko poreklo i znači "sveopšti" ili "univerzalni". Katolička crkva vidi sebe kao jedinu pravu crkvu na svetu, pod vođstvom pape. Evangelistička crkva sebe ne vidi kao jedinstvenu, već obuhvata desetine hiljada crkava. Zvanično, kod protestanata se sve crkve smatraju jednako vrednim.

3. Papa

Protestanti ne priznaju papski primat. Prema evangelističkom gledištu, ta dogma je suprotna iskazima iz Biblije. Katolici pak vide papu kao naslednika apostola Petra, prvog poglavara njihove crkve kojeg je postavio Isus Hrist. Prema njima, papski položaj je opravdan neprekinutim lancem nasleđivanja od prvog veka do danas.

4. Sveštenstvo

Taj lanac, poznat kao apostolsko nasleđivanje, značajan je ne samo za izbor pape. Biskupi, sveštenici i đakoni takođe primaju doživotni Božiji blagoslov i time autoritet nad katoličkom pastvom. Konsekraciju (posvećenje) mogu primiti samo muškarci. Kod protestanata pak nema svečanog uvođenja u dužnost u okviru crkve. Oni smatraju da svaki vernik može postati sveštenik - a to važi i za vernice.

5. Pričest

Katoličko viđenje uloge sveštenika oslikava se i kod pričesti (evharistije), rituala koji podseća na Tajnu večeru pred Hristovo raspeće. Hleb (hostija) i vino postaju telo i krv Isusovi onda kada ih sveštenik posveti. Kod protestanata je pak svaka krštena osoba pozvana da podeli pričest ili da simbolički povede Tajnu večeru.

6. Svete tajne

U Katoličkoj crkvi postoji sedam svetih tajni (sakramenata) u koje se mogu uvesti vernici: krštenje, potvrda (krizma), pričest, brak, pomirenje (ispoved, pokora), bolesničko pomazanje (jeleosvećenje) i uvod u Sveti red (u tri stepena: đakon, sveštenik, episkop). Većina protestantskih crkvi praktikuje samo dva sakramenta, navedena u Jevanđelju: krštenje i pričest.

7. Marija i sveci

Za katolike je bogorodica Marija "kraljica Nebesa", iako nema mnogo biblijskih referenci koje bi potkrepile katoličku dogmu o Mariji. U nju spada vera u bezgrešno začeće ili Marijino uzdizanje u nebo. Protestanti zato odbijaju tu dogmu.

Katolička crkva takođe predviđa štovanje svetaca. Crkva kao svece može kanonizovati uzorne pokojnike koji su bili posebno bliski Bogu. Ima više od četiri hiljade svetaca i svima njima mogu biti upućene molitve, a njihove mošti smatraju se relikvijama. Protestanti to striktno odbijaju kao protivno Bibliji. Prema Reformaciji, svako može i treba da se moli jedino direktno Bogu.

8. Celibat

Sve velike svetske religije imaju nekakav koncept celibata, zakletve na apstinenciju od bračnog i seksualnog života kako bi posvećenost Bogu bila potpuna. U Katoličkoj crkvi je celibat obavezan već za sveštenike, što protestanti odbijaju.

Martin Luter je još 1520. tražio ukidanje celibata, a dao je lični primer 1525. Kao bivši monah, on je oženio bivšu časnu sestru Katarinu fon Boru. Najpre nije bio siguran da li da se ženi, ali je onda utvrdio da bi brak "zadovoljio njegovog oca, razljutio papu, nasmejao anđele i rasplakao đavole".

(Klaus Kremer/DW)

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka