Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Prokletstvo, taj ku**in sin ide pravo na nas": Kako se dogodila najveća avionska nesreća u istoriji avijacije (VIDEO)

Čitav niz i splet nepovoljnih okolnosti doveo je do toga da malo ostrvo u Atlanskom okeanu, postane mesto na kom se desila najveća avionska nesreća u istoriji komercijalnog avio saobraćaja.

 Inspektori na aerodromu posle najveće avionske nesreće u istoriji Izvor: Topham Picturepoint / Topfoto / Profimedia

Dvadeset i sedmog dana marta, 1977. godine, na aerodromu na Tenerifima u Španiji, našla su se dva boinga 747s. Jedan je pripadao kompaniji  holanskoj avio-kompaniji KLM, a drugi kompaniji Pan Amerikan. Zbog ljudskih grešaka, ali ponajviše zbog loše sreće, ova dva aviona su se sudarila na pisti, a u tom sudaru su poginula 583 čoveka.

Možda će vas zanimati i:

Uvod u nesreću

Aerodrom na Tenerifima nije trebalo tog dana da 'primi' kod sebe ova dva aviona. Ipak, morao je da preuzme tu ulogu kada je lokalna separatistička grupa bombardovala aerodrom na Gran Kanariju, drugom Kanarskom ostrvu.

Pan Amerikanov avion je doleteo iz Los Anđelesa preko Njujorka, a avion holandskog KLM-a iz Amsterdama, a oba su išla na Gran Kanariju. Međutim, bili su preusmereni na Tenerife, piše B92.

Nakon iskrcavanja i ukrcavanja novih putnika, Pan Amerikanov avion je bio spreman za poletanje. Ispred njega se nalazio KLM-ov avion koji je trebalo dopuniti gorivom.

Aerodrom je u međuvremenu prekrila gusta magla.

Zbog lošeg vremena, avioni nisu mogli da se vide međusobno; a nijedan od dva aviona nije bio vidljiv sa kontrolnog tornja. Da sve bude komplikovanije, taj aerodrom tada nije imao radare za praćenje aviona na zemlji, a komunikacija se odvijala pomoću dvosmernih VHF radio-stanica. Na ovim radio-uređajima, dva prenosa poslata istovremeno često su se međusobno poništavala što je dovodilo do toga da se "izgube" neke reči, a onda i  pogrešno shvate poruke. 

Analizu ove nesreće napravio je i objavio pilot Patrik Smit koji je još objasnio kako je važnu ulogu u nereći imala i gužva koja je vladala na aerodormu, i koja je blokirala uobičajen prilaz pisti broj 30, koju su avioni koristili za poletanje. 

To je bila pista ka kojoj su taksirali KLM i Pan Am. KLM je bio ispred.

Avion KLM-a je stigao do kraja piste i okrenuo se, čekajući dozvolu za poletanje. Avion Pan Amerikana je trebalo da se premesti na levu pistu, tako da ova prva bude slobodna za poletanje KLM-a.

Barem je takav bio plan.

"... ide pravo na nas!"

Avion KLM je stajao na kraju piste 30 i čekao dozvolu za poletanje. Piloti Pan Amerikana su propustili skretanje za levu pistu. Mogli su da koriste sledeći zaokret, ali to bi značilo da se na pisti nalaze duže. I čišćenje piste je počelo neuobičajeno kasno zbog svih okolnosti u toku dana.

Do pilota KLM-a nije stigla informacija da se avion Pan Amerikana još uvek nalazi na pisti 30.

Zbog gubljenja reči tokom komunikacije tadašnji radio-uređajima, piloti KLM-a su shvatili da su dobili dozvolu za poletanje.

Uprkos naporima kontrolnog tornja da stupe u kontakt sa pilotima KLM-a, motori aviona holandske kompanije počeli su da grme pistom.

"Eno ga!", povikao je kapetan Pan Amerikanovog aviona Viktor Grubs, prema podacima iz crne kutije. – "Pogledaj ga! Prokletstvo, taj kučkin sin ide pravo na nas."

Samo trenutak kasnije dva moćna mlaznjaka su se sudarila u katastrofalnoj nesreći. Donji deo aviona KLM-a i motori udarili su u vrh Pan Amerikanovog aviona otrgnuvši vrh trupa. KLM je zastao, otkotrljao se, udario u zemlju i klizao. Zbog punog rezervoara ubrzo se pretvorio u vatrenu kuglu koja je gorela satima.

"Pomislio sam da je to baš mekan udarac", rekao je za BBC kopilot Rama Braga, koji je preživeo nesreću (umro je 2017. godine). – "Onda sam podigao glavu i video da je nos aviona nestao."

Oba aviona su bila uništena. Svih 248 putnika i članova posade aviona KLM-a je poginulo, zajedno sa 335 putnika i posade aviona Pan Amerikena. Nesreću je preživela 61 osoba (svi su bili na letu Pan Amerikana), uključujući pilota i kopilota.

"OK"

Nakon međunarodne istrage kao glavni uzrok nesreće naveden je pokušaj kapetana KLM-a da poleti bez odobrenja.

Uz to je bilo još uzroka koji su doprineli nesreći – magla, smetnje u radio-signalu, upotreba dvosmislenih fraza, činjenica da avion Pan Amerikana nije napustio pistu i da je aerodrom tog dana bio preplavljen avionima.

Ali problem koji se činio kao ključan za avio-industriju jeste nesporazum između kokpita i kontrole leta.

"OK, čekajte na poletanje", rekla je kontrola leta pilotima KLM-a.

Ali sve što su piloti čuli bilo je "OK".

"Ništa posle reči OK nije prošlo filtere i stiglo do holandske posade. Oni su verovali da je kontrola leta odobrila njihovo poletanje", piše u svojoj analizi Patrik Simt.

Drugi faktor je bio taj što je pilot koristio dvosmislene fraze. Kada je KLM bio spreman za poletanje, pilot je rekao: "Sada smo na poletanju". Ta fraza nije bila standardna u avijaciji, kao ni "OK". Takođe, piloti Pan Amerikana govorili su engleski, a piloti KLM-a holandski.

Sve ovo dovelo je do razvoka tzv. avijacionog engleskog jezika, univerzalnog načina komunikacije koji koriste svi piloti i kontrolori leta širom sveta.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka