Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Kad odrasli ratuju, deca ginu": Neke od najpotresnijih fotografija ikada snimljenih (FOTO)

Ako vam danas nije dan, pogledajte ovaj članak neki drugi put. Ali ga ipak pogledajte, jer su fotografi istakli da ove njihove fotografije služe kao upozorenje i nauk.

Otac gleda sedi na tremu i gleda Izvor: akg-images / AKG / Profimedia

Ljudska patnja zarobljena u trenutku kako bi svet mogao da je vidi, u nadi da će da služi kao opomena. Fotoaparat je omogućio čovečanstvu da "zaustavi vreme" i da sačuva veličanstvene trenutke, ali i one okrutne i potresne.

Ponekad, slika ne vredi samo hiljadu reči, nego i hiljadu suza. Ovo su neke od najpotresnijih fotografija ikada snimljenih...

Devojčica iz Sirije

Nijedno dete ne ne bi smelo da dođe u dodir sa pištoljem, a još manje da zna koje su poslednice njegove upotrebe. Zato je, kada je u javnost izašla fotografija devojčice iz Sirije koja je digla ruke u vazduh jer je mislila da je fotoaparat pištolj, izazvala je buru emocija kod ljudi širom sveta, prenosiZona zanimljivosti.

Nažalost, četverogodišnja Hudea, devojčica sa slike, nije bila jedino dete upoznato sa licem rata. Fotograf Osman Sağırlı koji je snimio fotografiju u izbegličkom kampu Atmeh u Siriji rekao je:

"Koristio sam teleobjektiv, a ona je mislila da u rukama imam oružje. Shvatio sam da je prestrašena tek kada sam pogledao fotografiju jer je grizla usnice i podigla ruke. Obično deca pobjegnu, sakriju lice ili se nasmeše kada vide kameru."

Omjara Sančez

Foto reporter Frank Furnije snimio je jednu od najpotresnijih fotografija na svetu, sa nadom da će uspeti nešto da promeni.

U novembru 1985. mali grad Armero u Kolumbiji progutali su blato i voda koji su poplavili mesto nakon erupcije obližnjeg vulkana. Trinaestogodišnja Omajra Sančez bila je do vrata zarobljena u blatu i ruševinama. Napori spasilaca su bili uzaludni i, nakon tri dana, kolumbijska tinejdžerka je umrla.

Frank Furnije je do poslednjeg trenutka ostao uz devojčicu i zabeležio je njene potresne poslednje trenutke. Fotografija je proglašena za World Press Photo godine. 

"Postoje stotine hiljada Omajra širom sveta — to su priče o siromašnima i slabima. Mi, fotoreporteri smo tu da stvorimo most između njih i ostatka sveta", rekao je Furnije. Činjenica da ljudi još uvek smatraju da je fotografija krajnje uznemirujuća, čak i decenijama nakon što je snimljena, pokazuje "besmrtnu moć Omajre Sančez".

Možda će vas zanimati i:

Slomljeni otac

Ovo je jedna od onih fotografija koje morate dvaput pogledati da biste shvatili o čemu se radi. Isprva izgleda kao običan čovek koji sedi na tremu i gleda u nešto. Ali to nije "nešto", to su ljudski ostaci: noga i ruka koji su pripadali njegovoj petogodišnjoj ćerki.

Devojčicu su 1904. godine ubili nadzornici Anglo-Belgian India Rubber Company. Razlog? – Čovek nije uspeo da ispuni svoju dnevnu kvotu u fabrici gume. Njegova žena je takođe ubijena.

Otac gleda sedi na tremu i gleda Izvor: akg-images / AKG / Profimedia

Zahvalnost

Ako ste se ikada zapitali kako izgleda lice zahvalnosti – evo ga. Na fotografiji dvanaestogodišnji Brazilac, Dijego Frazao Torkvato svira violinu na sahrani svog učitelja.

Učitelj Evandro Silva pomogao je Dijegu da pobegne od siromaštva i nasilja. Silva je ubijen tokom mafijaške pljačke u oktobru 2009.

Nažalost, Dijego je bolovao od leukemije od svoje četvrte godine i umro je već sledeće godine od komplikacija nakon operacije slepog creva. Violinisti koji su svirali na sahrani njegovog učitelja svirali su i na njegovoj.

Beskućnik

CIWEM-ov fotograf životne sredine Čen Hvok Hung je 2011. snimio fotografiju koja se danas nalazi na listama najpotresnijih,

Dok je bio u Katmanduu, Hung je fotografisao dvoje dece - beskućnika. Ta deca su živela na ulici sa svojom bakom. Svaki dan, brat i sestra bi odlazili na obližnje smetlište i pretraživali ga u nadi da će pronaći nešto vredno što mogu da prodaju. Ali ako to ne bi uspeli, bili bi kažnjeni.

Hrabri dečak Nagasakija

Ovaj hrabri dečak je nakon nuklearne eksplozije nosio svog mrtvog brata sve do krematorijuma.

Fotograf Džo O'donel našao se na licu mesta. Ovako je opisao postupak dečaka:

"Dečak je stajao uspravno i ne mičući se, posmatrao plamen. Grizao je donju usnu tako jako da je potekla krv. Plamen je goreo tiho kao da sunce zalazi. Dečak se zatim okrenuo i otišao u tišini."

Ostavljena da umre

Fotografija koju je u julu 1913. napravio francuski fotograf Albert Kahn prikazuje mladu Mongolku koja pokušava da se oslobodi iz sanduka.

Osuđena je na smrt od gladi jer je navodno počinila preljubu. Činije ispred nje nje u početku su bile napunjene vodom, čak je dobijala i nešto malo hrane, ali to bi samo produžavao čitavu agoniju, jer je krajnji ishod morala da bude smrt koliko god da se proces produžavao.

Ova kazna se zove "Immurement" i praktikovana je u Mongoliji do početka 20. veka.

Krvava subota

Neposredno nakon katastrofe, 28. avgusta 1937. nastala je ova fotografija.

Fotograf H. S. Vong snimio je bebu koja plače neposredno nakon što je Japan bombardovao železničku stanicu u Šangaju. Bio je to napad na civile u kojem je ubijeno 1500 ljudi.

Neposredno nakon bombardovanja, čovek je prolazio kroz ruševine i spašavao decu. Dete na fotografiji bilo je prvo koje je spasao. Zatim je otišao da traži druge.

Česlava Kvoka

Četrnaestogodišnja devojčica Česlava Kvoka umrla je u Aušvicu. Ali strah na njenom licu ostao je da živi večno na fotografiji snimljenoj pre smrti.

Poznati po nemilosrdnosti, ali i birokratiji, Nemci su za svoju evidenciju fotografisali i katalogizirali zatvorenike koji su prošli kroz logore smrti. Strah na Česlavinom licu koji i danas može gotovo da se "opipa", nadživeo je crno-belu fotografiju. Na njenom licu, iako je na fotografiji, očitavaju se svi užasi rata.

Poljak kog su nacisti deportovali u Aušvic, Brase je bio primoran da fotografiše između 40.000 i 50.000 zatvorenika u logoru, uključujući Česlavu Kvoku.

Sećao se, veoma živo, kako je preplašena devojka uvedena sa ostalima, nesposobna da razume bilo šta što se oko nje dešava:

"Ova žena je (zatvorenica koja je nagledala) uzela štap i tukla je po licu. Ova Nemica je iskaljivala svoj bes na devojci. Tako lepa mlada devojka, tako nevina. Plakala je ali nije mogla ništa da uradi. Pre fotografisanja, devojčica je obrisala suze i krv sa posekotine na usni. Iskreno da vam kažem, osećao sam se kao da je i mene neko udario, ali nisam smeo da se mešam. Za mene bi to bilo kobno. Nikada nisi mogao ništa da kažem."

Česlava Kvoka, fotografisano ili krajem 1942. ili 1943. godine.
Česlava Kvoka, fotografisano ili krajem 1942. ili 1943. godine.
Izvor: Auschwitz-Birkenau State Museum and Wilhelm Brasse (Wikimedia Commons)

Alan Kurdi

Većina nas je upoznata sa slikom trogodišnjeg dečaka iz Sirije, Alana Kurdija, čije je telo 2. septembra 2015. voda izbacila na obalu Bodruma u Turskoj. 

Dečak se udavio dok je sa svojom porodicom pokušavao da pobegne od rata. Prelazili su Egejsko more pokušavajući da stignu do Grčke kada se njihov čamac prevrnuo. 

"Kad odrasli ratuju, deca ginu" — Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka