Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zanimljivosti

Surova strana Njujorka: Ovo su najbrutalniji egzekutori mafijaških organizacija

Autor Andrija Ivanović
Autor Andrija Ivanović

Priča o njujorškom podzemlju tokom druge polovine 20. veka je istovremeno i priča o najbrutalnijim ubicama poput Roja Demea, Ejb Relis, Džeka Mekgurna, Tomija Pitere...

2723497_1111_ls Izvor: Printscreen

Najopasniji egzekutori mafijaških organizacija često uživaju u likvidacijama i naknadnom sakaćenju, a neki od njih skupljali su i trofeje - delove žrtava

Ozloglašeni Ričard Kuklinski, zvani Ledeni, samo je jedan od ljudi koji su uživali u ubijanju i mučenju, pa su vremenom to pretvorili u biznis. Njujorška mafija, kao i većina sličnih kriminalnih organizacija širom sveta, prepuna je takvih ljudi. Pošto mnogi psiholozi smatraju da i plaćene i serijske ubice imaju isti motiv - želju da osete ili demonstriraju moć nad drugima - velikom broju njih je lako da uđe u mafijaške krugove i istakne se upravo brutalnošću.

Priča o podzemlju je istovremeno i priča o najbrutalnijim ubicama poput Roja Demea, Ejb Relis, Džeka Mekgurna, Tomija Pitere...

Možda će vas zanimati i:

"Hotel strave"

Tokom intervjua za HBO Kuklinski je još 1993. ispričao da je jedno vreme radio za mafijaškog bosa Roja Demea, člana porodice Gambino iz Njujorka i vođe ekipe koja je ubila više od 200 ljudi. Ubica poput njega se, verovatno, u takvom društvu osećao kao riba u vodi, pa takve veze i ne čude.

Demeo (1940-1983) rođen je u Bruklinu, u porodici poreklom iz Napulja. Već kao srednjoškolac ušao je u bandu i počeo da se bavi reketiranjem, a 1966. iz grupe povezane s porodicom Lukeze prešao je u porodicu Gambino. Nastavio je da se bavi reketiranjem, ali i krađom luksuznih automobila, prodajom droge... Prvog čoveka ubio je 1973. Bio je to Pol Rotenberg, distributer pornografije, kome je dva puta pucao u glavu.

"Prvi zločin ojačao je Demeovo sociopatsko ponašanje. Kao bivši mesarski šegrt, hvalio se da ima umeće kako da seče i komada tela žrtava tako da ih niko ne pronađe. Njegov stil ubistava razvio je u baru "Džemini". Kraj njega je član bande Džozef Guljijemo, zvani Drakula, imao iznajmljen stan, pa su žrtve mamili u njega. Tu bi ih dočekao Demeo, u ruci je imao pištolj s prigušivačem i peškir. Pucao bi, a onda bi stavio peškir na ranu da ostane što manje krvi. U stanu, koju su zvali "hotel strave", svi bi se skinuli samo u donji veš da ne uprljaju odela, a onda bi počeli da seku tela i stavljaju ih u plastične kese, pa kartonske kutije. Sve to bi završavalo na otpadima, gde nije bilo šanse da ih neko nađe", piše Džef Berbank na sajtu Muzeja mafije (TheMobMuseum.org).

Izuzetak su, dodaju, bila ubistva nakon kojih su leševi ostavljani pred nečijim vratima kao poruka.

Uprkos brutalnosti, Demeova ekipa je ubijala do 1982. godine, kada je policija počela da ih nadzire. Veruje se da je tada Pol Kastelano, bos porodice Gambino, naredio Entoniju Gagiju da ga ubije kako nikad ne bi mogao da svedoči protiv njega. Ovaj je to i učinio, a Demeovo telo je gurnuto u gepek i tu ostavljeno. Ostatak bande je ipak uhapšen i 1989. osuđen na robiju.

"Ekipa Roja Demea bila je najnasilnija grupa protiv koje je pokrenut federalni slučaj", rekao je američki tužilac Vilijam Mek nakon izricanja presude.

Možda će vas zanimati i:

Murder Inc.

Još jedan od najopasnijih mafijaških ubica bio je Abraham Ejb Relis (1906-1941). Sin austrijskih migranata jevrejskog porekla počeo je da se bavi reketiranjem sa samo 15 godina, a do 19. rođendana već četiri puta je bio u zatvoru. Počeo je i da ubija, pa je vrlo brzo postao potpredsednik organizacije Murder Inc., plaćenih ubica koje su radile za njujoršku mafiju i likvidirale do 1.000 ljudi tridesetih i početkom četrdesetih godina.

Relis je bio poznat po tome što je za ubistvo koristio šilo za led koje je gurao u uši žrtvi. Ubijao je brutalno i psihopatski, a jednom je, usred bela dana, ubio portira jer mu nije dovezao auto dovoljno brzo. Veruje se da je ubio najmanje 15 ljudi. Kada je uhapšen, rešio je da propeva o saradnicima, pa su oni brzo hapšeni jedan za drugim.

Iako mu je to pomoglo da izbegne smrtnu kaznu, Relis je naljutio svoje bivše šefove, pa je dalje svedočenje sprečila njegova misteriozna smrt - telo je nađeno na pločniku kraj hotela u kom je bio čuvan kao zaštićeni svedok.

Četiri tipa plaćenih ubica

Pojedini istraživači veruju da postoje četiri tipa plaćenih ubica - profesionalac, osvetnik, heroj i žrtva. - Osvetnike karakteriše veoma nasilno ponašanje: oni odsecaju glave protivnicima, komadaju njihova tela, pale ih žive, dave... Ovo ponašanje je neobično za ostale plaćene ubice, a veoma je nalik ponašanju serijskih ubica. Doduše, za razliku od njih, ovi prvi misle da ono što rade ima viši cilj i uglavnom je povezano sa onima koji su članovi kriminalnih organizacija. Za njih je karakteristična još jedna stvar - imaju neki odnos sa žrtvom, mame je ili je otetu odvode na udaljeno mesto i tu ubijaju - navode u radu „Razlikovanje plaćenih ubica” Miroslava Janeva i Marija Joanu sa Univerziteta u Hadersfildu.

Nož, pištolj i šilo za led

Još jedan ubica iz ekipe Murder Inc. Hari Straus, zvani Pitsburg Fil, bio je i efikasan i brutalan. Uvek je nosio nož, pištolj i šilo za led, a izbor oružja zavisio je od toga kako je raspoložen. Iako je hapšen 18 puta, policija mu dugo nije mogla ništa. Sve dok ga upravo Relis nije ocinkario. Osuđen je na smrtnu kaznu 1940, a egzekucija je obavljena godinu dana kasnije. Zvanično, ubio je šestoro ljudi.

Plaćeni ubica porodice Bonano Tomas Pitera (1954), zvani Karate, jedan je od onih koji su u svojoj karijeri imali sve karakteristike serijskih ubica - uživao je u mučenju i ubijanju, a čuvao je i trofeje. Kako je navedeno kada je 1992. osuđen na smrtnu kaznu zbog pet likvidacija, on je čuvao nakit ili delove svojih žrtava. Pojedini detektivi iz Njujorka tvrde da postoje naznake da je ubio oko 60 ljudi, ali da za to jednostavno nisu uspeli da nađu dokaze.

Đovani Bruska Prase

Gangster iz Palerma Đovani Bruska (1957), zvani Prase, smatra se jednim od najgorih mafijaških ubica. Nije imao nikakve granice u svojim brutalnostima, pa je ubijao čak i dečake od 11 i 13 godina, a sam je na sudu priznao više od 100 ubistava.

Najpoznatije je svakako ono sudije Đovanija Falkonea 1992, kada je razneo deo auto-puta da bi po naređenju Salvatorea Tota Rine likvidirao najpoznatijeg lovca na mafiju u Italiji. Uprkos svemu, pristao je da sarađuje s tužiocima, pa je u junu, nakon 25 godina robije, pušten na slobodu.

Đovani Brusko
Đovani Brusko
Izvor: Studiocamera/Giacomino / Zuma Press / Profimedia

"Ubijanje iz zabave - unutar uma serijskih ubica"

Pat Braun u knjizi "Ubijanje iz zabave - unutar uma serijskih ubica" navodi da serijskih ubica ima mnogo više nego što policija priznaje.

"Kada ljudi pomisle na serijske ubice, pomisle i na silovanje. Međutim, serijska ubistva su pitanje moći i kontrole, a seks je samo jedan način da se to postigne. Jedna od najstrašnijih ideja o serijskim ubicama jeste ta da mogu da rade u timovima. Timovi ubijaju brutalnije nego pojedinci. Mnogo njih radi u obezbeđenju. Serijske ubice žude da imaju moć i kontrolu, ali retko kad uspeju da se zaposle u policiji, pa završe kao radnici obezbeđenja.

Autor:  Andrija Ivanović (Kurir.rs/ TheMobMuseum.org)

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka