Izgradnja inkluzivnih, zdravih, funkcionalnih i produktivnih gradova možda je najveći izazov sa kojim se čovečanstvo danas suočava, ali kada se to pravilno uradi, oni mogu pokrenuti ekonomski razvoj, pomoći u izgradnji osećaja zajednice, ...
Izvor: Foto: promo
Arhitektura i urbanizam su kao kompleksne discipline skoro uvek zavisne od drugih, pretežno ekonomskih ili demografskih okolnosti. Međutim, praktična i humana rešenja složenih pitanja stanovanja nisu retkost, a prednosti savremenih urbanih ili mikro-urbanih celina naročito su primetne u velikim gradovima, gde različite ciljne tačke jedne porodice mogu biti na potpuno suprotnim stranama saobraćajem zagušenog grada.
Izgradnja inkluzivnih, zdravih, funkcionalnih i produktivnih gradova možda je najveći izazov sa kojim se čovečanstvo danas suočava, ali kada se to pravilno uradi, oni mogu pokrenuti ekonomski razvoj, pomoći u izgradnji osećaja zajednice, građanskog identiteta i kulture, olakšati socijalni kapital i revitalizaciju zajednice.
Budući da je urbanizacija konačna stvarnost 21. veka, globalna ideja je da se stvore mesta gde dizajn služi funkciji, zadovoljavajući osnovne ljudske potrebe. Nekoliko je načina da se gradovi transformišu kroz izgradnju kompaktnih urbanih kvartova i javnih prostora.
1. Poboljšanje ulica
Ulice su osnovni javni prostor u svakom gradu, ali mnoge guši saobraćaj, pa izgradnja kvartova podstiče planiranje gradova za ljude i mesta, a ne samo za automobile. Idealna ulica će moći da održi različite načine prevoza, a stvaranje više ulica pogodnih za pešake obezbediće prostore za međuljudsku interakciju i podstaći osećaj zajednice koji je nemoguć na prvenstveno automobilskom putu. Belgrade Waterfront koncept je jedan od najboljih evropskih primera, jer prednost daje pešacima i biciklistima, a saobraćajna mreža kompaktno je uklopljena u konstrukciju Beograda i odlično povezana sa ključnim saoobraćajnim, trgovinskim i istorijskim delovima metropole, skraćujući vreme potrebno da se dođe do njih.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Promo
2. Stvaranje trgova i parkova kao višenamenske destinacije
Ako su javni trgovi i parkovi planirani oko glavnih javnih destinacija, oni grade lokalne ekonomije, građanski ponos, društvenu povezanost i ljudsku sreću. Ovi prostori služe kao "sigurnosni ventili" za grad, gde ljudi mogu naći mesto za disanje i opuštanje u dobro planiranom parkovnom prostoru. Najuspešniji primer u Beogradu svakako je Belgrade Waterfront gde je javni prostor zapravo "višenamenska destinacija" sa mnogobrojnim atrakcijama i aktivnostima i gde građani mogu naći zajednički jezik i interesovanja. Savski park je odličan primer kako je nadomak funkcionalnih stambenih zgrada moguće organizovati prostor koji stanarima, ali i svim sugrađanima, pruža priliku da u zelenom okruženju džogiraju, igraju košarku, fudbal, stoni tenis, a mališanima da razvijaju motoričke veštine i imaginaciju na inovativnim dečijim spravama. Još jedan primer uspešno osmišljene višenamenske destinacije je nedavno rekonstruisani Savski trg. Ovde su na jednom mestu objedineni mnogobrojni istorijski slojevi grada, drvoredi i uređene travnate površine, u dobitnoj kombinaciji sa atraktivnim urbanim mobilijarom, što najveći gradski trg čini novim centrom okupljanja i uživanja.
3. Izgradnja lokalne ekonomije putem tržišta
Istorijski gledano, suštinska funkcija svakog urbanog centra bila je raskrsnica puteva na kojima su se ljudi okupljali radi razmene dobara i ideja, a javna tržišta bila su u srcu većine gradova od davnina. Tržišta su tradicionalno najproduktivnija i najdinamičnija mesta u našim gradovima, gde se odvija razmena vesti, politike i neformalnih informacija i gde ljudi učvršćuju društvene veze koje su od suštinskog značaja za zdravo društvo. Belgrade Waterfront redefiniše pejzaž nekretnina u Beogradu i Srbiji. Podmlađivanje centralnog Beograda privlači investicije, razvija lokalnu ekonomiju i pozicionira Beograd kao turističku destinaciju. Angažovanje domaće građevinske industrije na ovako velikom projektu zamajac je i za druge industrije, a od razvoja Belgrade Waterfront-a velike benefite imaju i sektori ugostiteljstva, trgovine, turizma, organizacije događaja...
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Promo
4. Dizajnirati zgrade da podržavaju gradove
Zgrade sa zanimljivim enterijerom su primamljive, ali zapravo arhitektura je ta koja se prožima van fasade i ka nivou ulice gde angažuje gradsko tkivo. Spoj arhitekture Belgrade Waterfront-a, koja inspiraciju crpi iz postojećeg gradskog okruženja, sa modernim, ekskluzivnim konceptom stanovanja, predstavlja prelazak u budućnost, u kojoj je život organizovan tako da su i poslovni i sadržaji za uživanje na dohvat ruke. Zgrade najmodernijeg dizajna, stanovi svih kvadratura i struktura, osvetljeni prirodnim svetlom kroz terase i velike prozore, okruženi održavanim zelenilom, daju novu viziju mesta pod suncem.
Najmoderniji gradski kvart, Belgrade Waterfront obuhvata funkcionalne stanove u zgradama sa recepcijom, obezbeđenjem i garažom za stanare. Svaka zgrada ima uređeno unutrašnje dvorište, a u prizemlju su smeštene prodavnice, kafići i restorani. Ovde se nalazi i Galerija Belgrade, najveći tržni centar u regionu, sa izuzetnom ponudom čuvenih svetskih brendova, više od 20 restorana i kafića i jedinim IMAX bioskopom u zemlji. Na obali Save niče i budući simbol grada, Kula Beograd, koja će biti dom za St. Regis hotel i brendirane stanove. Sava Promenada, Savski park i Savski trg su već postale omiljena mesta sugrađana. Ovako organizovano okruženje nudi kvalitetno, funkcionalno stanovanje, koje zadovoljava sve potrebe savremene porodice.
Jedno od dobrih i humanih rešenja je objedinjavanje stanovanja sa drugim potrebnim sadržajima koje moderna višečlana porodica zahteva. Ne samo da koncept funkcionalnog stanovanja objedinjuje sve te potreba, već i štedi onaj najskuplji resurs – vreme.
