Održana završna internacionalna konferencija Festivala fotografije "Vizualizator"

U četvrtak, 10. decembra održan je poslednji događaj ovogodišnjeg izdanja Festivala fotografije VIZUALIZATOR - onlajn internacionalna konferencija.

Adam Ferguson istakao je da je autorska fotografija danas ugrožena jer je ova industrija pred velikim izazovima. On, takođe, smatra da je ovo i najuzbudljiviji period za stvaralaštvo jer se fotografija konzumira više nego ikada, ima više ljudi koji se bavi ovom profesijom, kao i da je mlađa publika sada mnogo više nego ikada u istoriji zaintersovana za fotografiju.
– Uvek je bilo teško živeti samo od dokumentarne fotografije, ali je razlika u tome što je bilo više medija u kojima je bila zastupljena. Sada se manji mediji gase i smanjuje se I broj mainstream medija gde fotograf može da objavi svoj rad. Taj manji prostor utiče autore. Iz mog iskustva, najbitnije je fokusirati se na manje priče i kakav je njihov koncept i to da nisu samo mainstream mediji mesta gde fotografije mogu biti plasirane – rekao je Adam.

Carine Van Gerven je dodala da se to posebno može videte sada u periodu pandemije kada se otvaraju neke novi načini rada jer kreativnost leži u onom uglu koji ima manje mogućnosti, i pronalaženju načina da stvaramo fotografije na način koji je potpuno drugačiji od onog na šta smo navikli.

Linda Bournane Engelberth smatra da se tržište danas promenilo pravac i da fotografi treba da pričaju priče i traže arenu gde to da predstave.

– Danas ima toliko načina da to uradimo, samo treba da ispričamo priče na druge načine. Klasično foto novinarstvo se menja, jer ljudi žele da koriste druge elemente u svom radu. Dokle god si iskren u tome što radiš, možeš da radiš šta god želiš. Svet je veoma otvoren za nove stvari. Tako se i dokumentarna fotografija kreće i ka umetnosti i klaičnom novinarstvu – objašnjava Linda.

Većina se složila da je sve u biznis modelu koji se koristi, a Monica Allende je dodala da je slobodno tržište neki način promenilo ideju grupe, organizacije, zajednice i da je model rada sada uglavnom individualan.
– Ne osuđujem to, ali moja razmišljanja idu u pravcu, kako će tržište omogućiti da se fotografi razvijaju i pričaju priče, gde da traže resurse i kako da uopšte dođu do nekog tržišta koje će im sve to omogućiti – kaže Monika.

Robert Pledge je dao retrospektivu kao antrpolog koji je oduvek bio zaintersovan za jezik fotografije. On smatra da su ranije fotografi pričali priče umesto onih koji nisu imali glas, ali da danas taj glas imaju svi. On smatra da se i odnos onoga ko fotografiše i ko je fotografisan promenio na drastičan način što postavlja pitanja šta će postati dokumentarna fotografija, šta je njena svrha i šta znači biti dokumentarni fotograf danas.

Na ova pitanja delimično je odgovorio Stefano De Luigi koji kaže da je štampa u poslednjih deset godina izgubila svoju misiju iz više razloga, a prvenstveno jer ekonomija menja pravila. Ono što je, prema njegovim rečima, očigledno je da magazinima nedostaje nezavisnost da iznesu misiju.

– Ako nema takvih medija onda je ugrožen i jedan čitav deo društva. Danas je nemoguće proizvesti nešto što ukazuje na društvene probleme, bez da se ne izazove negodovanje, prevelika je briga za publicitet i kako će oglašivači reagovati. Opet postoji i pozitivna strana, a to se videlo kroz pandemiju. Javila se želja za saradnjom i neki novi prostor za autore, umetnike i foto reportere. Najbitnije je da to što imaš da kažeš to uradiš na najbolji način i kada ne možeš negde da otputuješ i fotografišeš situaciju, uspeš da stvoriš univerzalno okruženje koje će objasniti neki fenomen. Da poguraš ljude da misle – zaključuje on.
Učesnici su se složili da dokumentarni fotografi ne mogu mnogo da utiču na današnje tržište i da jedan od načina za funkcionisanje u ovoj oblasti prelazak sa makro na manja tržišta, koje će im dati neke nove opcije u objavljivanju i promociji svog rada, kao što su foto knjige, blogovi i indivualni projekti ili saradnja sa organizacijama. Ono čega su se dotakli su uloga i mogućnosti novih medija, koji čini veoma važan segment tržišta danas.

Na osnovu dragocenog iskustva profesionalaca koji su pričali na ovu temu može se zaključiti je do promena u oblasti dokumentarne fotogafije došlo iz očiglednih razloga, a to su potrebe današnjeg tržišta. Značaj kvalitetne dokumentarne fotografije se nikada nije dovodio u pitanje. Ono što je, iz svega navednog, jasno, da njen put do publike u velikoj meri zavisi od kreativnosti i prilagodljivosti novim načinima rada svakog autora ponaosob.

Konferenciju su podržali Ambasada Australije u Srbiji, Ambasada Kraljevine Norveške u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, Italijanski kulturni centar i EPSON.
Više o festivalu:

Festival fotografije VIZUALIZATOR je dinamičan događaj međunarodnog karaktera, od velikog značaja za razvoj fotografske scene u Srbiji i uspostavljanje interkulturnog dijaloga, budući da se među njegovim izlagačima nalaze imena svetski priznatih profesionalnih fotografa. Pokrenut je 2013. godine i održava se svake godine u novembru, na više od deset lokacija u Beogradu. Tokom petanest dana trajanja, Vizualizator predstavlja izložbe fotografija, aktivira publiku i stručnu javnost kroz tribine, radionice, prezentacije portfolia, filmova i promocije fotografskih knjiga. Cilj festivala je da obezbedi povezivanje publike sa fotografskom zajednicom, obezbeđujući prostor za procvat profesionalne i lične mreže. Radi na edukaciji publike, razumevanju fotografije kao medija, fotografskih simbola i poruka.
Više o učesnicima:

Rad Adama Fergusona uglavnom je usmeren na istraživanje sukoba, sa fokusom na civile uhvaćene usred geopolitičkih snaga. Višestruki je dobitnik prestižnih nagrada u oblasti fotografije: World Press Photo, Pictures of the Year International, American Photography, Photo District News, The Overseas Press Club of America, Columbia University. Ove godine je osvojio prvu nagradu na World Press Photo za "Portrait Stories".

Koen Suidgeest (Amsterdam, 1967.) je reditelj, pisac i fotograf. Diplomirao je 1995. godine na Odseku za film Univerziteta Kreativnih Umetnosti u Engleskoj sa najvišim počastima, nakon čega je započeo karijeru kao kinematograf. Posle kratkog, ali uspešnog perioda bavljenja produkcijom i snimanjem fikcije, 2002. godine je odlučio da svoje vreme posveti isključivo stvaranju dokumentarnih filmova i fotografiji. Koenovi projekti bave se pitanjem ljudskih prava, posebno se fokusirajući na prava žena u zemljama u razvoju.

Linda Bournane Engelberth je umetnica norveško-alžirskog porekla, koja živi na relaciji Oslo-Berlin. Članica je prestižne fotografske Agencije VII. Poseduje diplomu o stručnom usavršavanju u oblasti fotografije, kao i diplomu istorije umetnosti. U fokusu njenog fotografskog rada nalazi se pitanje identiteta, koje autorka provlači kroz lične i subjektivne narative, kao i ruralne zajednice u povoju. Njene fotografije izložene su u okviru Die Haus der Photographie u Hamburgu, Umetničkog festivala DUMBO u Njujorku i Noplace-a u Oslu, kao i na još nekoliko mesta širom Norveške, Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. U periodu od 2011. do 2013. godine odabrana je za Norwegian Journal of Photography, program koji podržava deset nezavisnih fotografa iz Norveške. Nosilac je European Photo Exhibition nagrade za 2014. godinu.

Jos Verhoogen je evropski Master Fotograf. Ima preko 35 godina iskustva kao profesionalni fotograf. Jos predaje reportažnu fotografiju i bio je član žirija tokom FEP-a i drugih međunarodnih fotografskih  takmičenja u više prilika.

Carine Van Gerven je predsednica i osnivač festivala Lens op de Mens u Peltu, Belgija. Umetnički je fotograf i nastavnica likovne umetnosti.

Stefano de Luigi je italijanski fotograf rođen u Kelnu 1964. godine. Trenutno živi u Parizu, gde je i započeo svoju karijeru radeći za veliki muzej Luvr kao fotograf od 1989. do 1996. godine. Njegove brojne nagrade uključuju: četiri World Press Photo nagrade (1998, 2007, 2010, 2011), Eugene Smith stipendiju (2008), Getty priznanje za editorijalnu fotografiju, Days Japan međunarodnu nagradu za foto-novinarstvo (2010) i Syngenta nagradu za fotografiju (2015). Stefano redovno sarađuje sa nekoliko međunarodnih publikacija, uključujući The New Yorker, Geo, Paris Match i Stern. Izlagao je u Njujorku, Parizu, Ženevi, Milanu, Rimu, Londonu, Istanbulu i Atini. Objavio je četiri knjige: Pornoland (2004), Blanco (2010), iDyssey (2017) i Babel (ko-autor: Michela Battaglia, 2018). Stefano De Luigi je član agencije VII od 2008. godine.
Monica Allende je nezavisni kustos, konsultant i edukator. Ona je umetnički direktor GetxoPhoto Photo Festivala i Landskrona Foto Festivala, sarađivala je sa WeTransfer-om kao konsultant i kreativni producent, a bila je i direktorka Međunarodnog festivala fotografije FORMAT17.

Robert Pledge je rođen u Londonu, a preselio se u Pariz kada je imao 10 godina. Kao student zapadnoafričkih jezika i antropologije, našao je put u novinarstvu kao stručnjak za afrička pitanja. Postao je urednik francuskog časopisa za vizuelne umetnosti Zoom, a kasnije i direktor njujorške kancelarije foto agencije Gamma. 1976. sa američkim fotografom Davidom Burnettom osnovao je međunarodnu nezavisnu agenciju za slike Contact Press Images u Njujorku. Priređivao je fotografske izložbe širom sveta i bio je član prestižnih međunarodnih žirija, kao što su World Press Photo i W. Eugene Smith Grant u oblasti humanističke fotografije.