Izolovala električnu žicu podvezicom i drugi problemi koje rešila žena kada je prvi put upravljala automobilom

Karl Benc je, demoralisan, razmatrao ideju da odustane od komercijalizacije svog pronalaska. Međutim, njegova supruga i poslovni partner Berta pojavila se kao spasilac.

Uprkos entuzijazmu s kojim je Benc započeo projekat i izvesnom uspehu, nije sve teklo po planu; nije bilo zainteresovanih za kupovinu tog automobila. Interesantno je da ljude na kraju devetnaestog veka nije zanimao izum koji će kroz nekoliko godina napravaiti pravu društvenu i ekonomsku revoluciju.

Karl Benc je, demoralisan, razmatrao ideju da odustane od komercijalizacije svog pronalaska. Međutim, njegova supruga i poslovni partner Berta pojavila se kao spasilac. Želeći da demonstrira svetu da će Benz-Patent Motorwagen oblikovati budućnost transporta, učinila je nešto što bi se moglo smatrati gotovo zločinom za ženu 1888. godine: donela je odluku bez dozvole supruga. Berta se, zajedno sa svoje dvoje dece, uputila na put prototipom vozila. Pre odlaska ostavila je svom suprugu kratku belešku: "Idemo u Pforchajm da vidimo baku". Iako je Bertin cilj bio da pokaže korisnost i upotrebljivost ovog izuma u svetu, bez namere da postane, ona je postala prva žena koja je upravljala automobilom.

Bertino putovanje nije prošlo bez teškoća. Tokom puta morala je da se zaustavi nekoliko puta kako bi sipala Ligroin, naftni derivat koji se mogao naći samo u apotekama i zatražila pomoć kovača da popravi pokvareni lanac prenosa. Pored toga, sama je rešila nekoliko problema: odčepila je začepljeni ventil sa iglom iz šešira, izolovala električnu žicu podvezicom i fiksirala sistem paljenja štipaljkom za kosu. Berta je pronašla rešenje za svaku poteškoću s kojom se suočila na putovanju, čak i kada je morala da gura automobil nekoliko kilometara kada je ponestalo goriva.

Nakon dvanaest sati putovanja, Berta i njeno dvoje dece konačno su stigli do svog odredišta; u tadašnjoj štampi ovaj podvig je snažno odjeknuo i zbog zbrke koju je prolazak automobila izazvao u mestima kroz koje je prolazio.  Pažnja javnosti koja je Bencu bila potrebna, zagarantovana je. Zahvaljujući različitim incidentima koji su se dogodili tokom ovog putovanja, vozila su kasnije poboljšavana i osmišljavani su novi uređaji koji su postali suštinski značajni za današnje automobile. Jedan primer su kočione pločice koje je Berta "izmislila" dodajući đonove cipela slabim drvenim kočnicama.

S prethodnim iskustvom na putu, Berta je pažljivo isplanirala povratak. Po dolasku u Manhajm, interesovanje za pronalazak naglo je skočilo. Većina ljudi se plašila kada je automobil prolazio pored njih, ali zahvaljujući objašnjenjima, popularnost pronalaska i pronalazača enormno je porasla.  

Berta Benc je tako postala prva osoba koja je putovala automobilom. Danas je put koji je Berta prešla 1888. godine poznat kao "Memorijalna ruta Berte Benc". Tokom putovanja moguće je zaustaviti se u apoteci Viesloch, gde se nalazi spomenik posvećen Berinom podvigu.

Uspeh putovanja Berte Benz nije samo podstakao karijeru njenog supruga, već je pomogao i drugim pronalazačima, poput Dajmlera, da nastave sa istraživanjem i razvijanjem prototipa. Za nekoliko godina, automobil je postao toliko popularan da su trke ubrzo bile organizovane na celom evropskom kontinentu, a kasnije i širom sveta. I sve zahvaljujući odluci i hrabrosti jedne žene.