Tri mosta u jednom: Pokretni, viseći i nosivi.
Sve je, međutim, moglo da izgleda puno drugačije. Bajkovito remek-delo nalik na dvorac bilo je samo je jedno od 50 predloženih rešenja za gradnju novog mosta koji je Londonu bio nužan, ali je morao da omogući da veliki brodovi i dalje uplovljavaju u tada najprometniju svetsku luku.
"Bilo je divnih i šašavih, stvarno kreativnih ideja", kaže današnji upravnik Tauerbridža Kris Erli.
"Nudili su spiralne puteve, kakve danas viđate u garažama s više etaža, sa svake strane reke i onda stvarno visoki most", rekao je Erli.
"Jedan dizajn, koji je daleko dogurao u razmatranju, predviđao je vrlo visoki most s vrlo dugom pristupnom saobraćajnicom. Problem je bio u tome što bi se konji koji vuku kočije umorili pre nego što bi stigli do vrha", objasnio je.
Inženjer Džon Vulf Beri i arhitekta Horas Džouns bili su autori pobedičkog dizajna, mosta koji se otvara po sredini, s dve velike komore u podnožju svakog tornja kako bi bilo mesta za privtežu koja se spušta kad se delovi mosta podižu.
Most se gradio osam godina. Otvorili su ga 30. juna 1894. budući kralj Edvard VII i kraljica Aleksandra.
Tada je koštao 1,6 miliona funti, što bi bilo 200 miliona funti po današnjoj vrednosti.
Kritičari su frktali, pišući da je most u stilu viktorijanske gotike neambiciozna imitacija, ali bez obzira na to, most je brzo postao obožavana znamenitost.
U prvoj godini, tada na parni pogon, most je podignut više od 6.000 puta. Danas, kada mu je pogon na struju, otvara se 850 puta godišnje, uglavnom za turističke brodiće koje o prolasku moraju obavestiti 24 sata unapred. Visok 65 metara i dug 244, most dnevno pređe 40.000 pešaka i više od 20.000 vozila.
"I dalje ne postoji nešto slično u svetu. To su tri vrste mosta u jednom, viseći, nosivi i pokretni", kaže Erli.
Često ga mešaju sa Londonskim mostom, njegovim bezličnim i betonskim uzvodnim susedom.
Izvor: N1
