Postoji princip u fizici koji se zove Koandin efekat. On je krivac za nered nastao nakon pokušaja da prespete kafu iz šolje. Ipak, nije ovaj efekat toliko loš – zahvaljujući njemu avioni lete.
Lenjo subotnje jutro.. na miru sipate sebi kafu u šolju. U tom trenutku dolazi i vaša draga osoba koja vam traži da podelite svoju kafu sa njom. Nesebično posežete za drugom šoljom u cilju da iz svoje prespete polovinu kafe. Međutim, umesto u drugoj šolji kafa je zavšila po stolu, podu i svemu što se našlo ispod u datom trenutku. Zbog čega je tako teško presuti tečnost iz šolje?
Naučnici otkrili:Da li kofein zaista pomaže smanjenju težine?
Postoji princip u fizici koji se zove Koandin efekat. On je krivac za nered nastao nakon pokušaja da prespete kafu iz šolje. Ipak, nije ovaj efekat toliko loš – zahvaljujući njemu avioni lete.
Moguće je da niste ni čuli za Henrija Koandu, što je šteta jer je reč o osobi koja je davne 1910. konstruisala prvi mlazni avion – odnosno uzgon mlaznog aviona (a prema nekim izvorima i prvi mlazni avion koji je leteo). Iako njegov prvi pronalazak nije doživeo pravi uspeh, godinama koje su usledile on je dao značajan doprinos znanju koje imamo danas - o tome kako krila omogućavaju avionu da uzleti.
Savršeno konstruisani: Znate li zbog čega su prozori na avionima okrugli?
1934. godine Henri je kreirao patent namenjen uređaju koji bi funkcionisao na principu sada poznatom kao Koandov efekat.
Ako bi naišli na zaobljenu površinu, molekuli u pokretu bi formirali takav pritisak na osnovu kog bi nastavili da klize niz tu površinu.
Pogledajte i Naučnici najzad rešili višedecenijsku misteriju: Da li je moguće polomiti špagete na samo dva dela?
Pošto se vazduh smatra fluidnim, isto kao i voda, ovaj efekat je delotvoran kada krilo aviona pokušava da uzleti. Kako? Brzo kretanje molekula uzrokuje niži pritisak dok sporo kretanje molekula formira viši pritisak (prema Bernulijevom principu), s toga, avion u vazduhu predstavlja struju nižeg pritiska, dok je vazduh oko njega sredina višeg pritiska. Vazduh ima tendenciju da se kreće pravolinijski. Kada naiđu na gornji deo krila aviona koji je zaobljen, dok se bore sa preprekom, molekuli vazduha su u konfliktu – oni najbliže krilu ostaju da klize niz površinu krila dok skroz ne skliznu. Udaljeniji molekuli beže od prepreke i nastavljaju da se kreću pravo. Ovaj deo krila se zapravo bori protiv sredine visokog priiska – vazduha. U međuvremenu vazduh struji i ispod krila, niz ravnu površinu i na taj način ga gura naviše i podiže. Potiskivanjem molekula vazduha u veći prostor, sa gornje strane krila aviona, postiže se smanjenje priiska, dok sa donje strane krila broj molekula ostaje nepromenjen i kao rezultat toga – avion leti.
Kakve veze ima sve to sa kafom?
Kada prosipate kafu, ona se takođe sreće sa pritiskom vazduha iz okolne sredine i zahvaljujući njemu nastavlja da klizi niz zaobljenu površinu šolje. Koandin efekat nas uverava da će se kafa slivati prilepljeno uz površinu šolje i kad ona krene da se savija. Koandov efekat ipak nije nepobediv. Ako su ivice dovoljno oštre, kao kod čaše za vino, na primer, tečnost nastavlja da se kreće pravolinijski. To je razlog zbog kog se kafa ne razliva ako je sipate iz lončeta i zbog kog se razliva ukoliko je presipate iz šolje.
