Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Makedonski opijum, jedan od najuspešnijih izvoznih proizvoda SFRJ

U industriji lekova koja se zasnivala na opijumu, koja je bujala u prvoj polovini 20. veka, jedno od ključnih mesta imao je makedonski opijum, i to ne samo na legalnom, nego i na crnom tržištu, govore nova istraživanja istoričara.

 Izvor: Foto: Profimedia

Već u poslednjoj deeceniji 19. veka u dolini Vardara proizvodilo oko 70 tona sirovog opijuma godišnje, koji se potom izvozio preko Soluna. Do 1928. izvozio se pretežno u Nemačku (55 odsto) , Švajcarsku (25 odsto) i Francusku (10 odsto), a samo 1928. izvezeno je 145 tona makedonskoga opijuma.

Od 1929. do 1934. gotovo čitavu godišnju proizvodnju otkupljivale su američke fabrike, nakon čega dolazi do perioda poslovanja tursko-jugoslovenskoga Centralnog biroa, obeleženog međusobnim opstrukcijama i rivalstvom na američkom tržištu, a sve završava fazom kada je stepen ilegalne prerade i krijumčarenja droge u Jugoslaviji ugrozio odnose sa SAD uoči izbijanja Drugog svetskog rata.

Prema službenim podacima Ministarstva poljoprivrede, iz jugoslovenske monarhije jr od 1927. do 1939. izvezeno ukupno 668 tona sirovoga opijuma u vrednosti od 386 miliona dinara. Na godišnem nivou to je iznosilo u proseku 42 tone opijuma vrednog 29 miliona dinara, što je odgovaralo npr. prosečnim godišnjim budžetskim prihodima čitave Vardarske banovine. S obzirom da je u Kraljevini Jugoslaviji godišnje krijumčareno 8-10 tona opijuma, može se zaključiti da je gotovo četvrtina legalne proizvodnje zapravo bila u ilegalnom prometu, ističe Jovanović.

Ako se tome doda šverc gotovih derivata opijuma (morfijuma, heroina i kodeina) u SAD i povezanost beogradskih i skopskih krijumčarskih organizacija s vodećim evropskim mrežama za transport droge preko Atlantika (Eliopoulos, Bacula, Raskin), onda i pojačani interes Društva naroda i američke diplomatije za situaciju u Jugoslaviji od kraja 1937. postaje razumljiviji.

Povezane vesti

Direktni pritisci američkog ambasadora u Parizu, pri kojoj je delovao servis za praćenje krijumčarenja narkotika, uticali su na jugoslovenske vlasti da pooštre zakonodavstvo i time barem na trenutak zauzdaju sve agresivniju kriminalizaciju nekada perspektivne poljoprivredne grane.

Tokom Drugog svetskog rata britanske, iranske, indijske i meksičke luke postale su novi izvori ilegalnog dotoka sirovoga opijuma u SAD umesto do tada aktivnih jugoslovenskih, italijanskih i kineskih pristaništa, koja su usled ratnih delovanja bila potpuno odsečena, zaključuje Vladan Jovanović.

Izvor: Hina

Pogledajte i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka