Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zaljubljenik u zvezde koji nikada nije odustao: Po čemu ćemo pamtiti genijalnog Stivena Hokinga?

Čovek s velikim smislom za humor, svetski popularni ambasador nauke, fizičar Stiven Hoking, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih naučnika svog doba uvek je želeo da osigura da javnost ima direktan pristup njegovom radu.

 Izvor: Foto: Profimedia

Hoking je preminuo u svom domu u Kembridžu 14. marta rano ujutro u 76. godini nakon celoživotne borbe s neurodegenerativnom bolešću amiotrofičnom lateralnom sklerozom koja ga je vremenom potpuno paralizovala pa je komunicirao veštačkim glasom i pokretima obrva. “Duboko smo ražalošćeni smrću našeg voljenog oca”, objavila su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.

Nučnik koji je nastojao da objasni neka od najkompleksnijih pitanja života to je činio dok je čitav život nad njim lebdela opasnost verovatne prevremene smrti, piše britanska agencija Rojters.

Od 1974. radio je na povezivanju dva temelja moderne fizike – Ajnštajnove teorije relativnosti koja se bavi gravitacijom i pojavama velikih razmera i kvantne teorije koja se bavi subatomskim česticama.

Pročitajte i Stiven Hoking o putovanju kroz vreme, stvaranju Zemlje, raju...

Kao rezultat istraživanja Hoking je predložio model Svemira temeljen na dva koncepta vremena: stvarnog vremena, onakvog kakvo ljudi doživljavaju, i imaginarnog vremena kvantne teorije u kojem svet živi.

“Imaginarno vreme možda zvuči kao naučna fantastika… ali to je stvarni naučni koncept”, napisao je u jednom predavanju objašnjavajući da se stvarno vreme može prikazati kao horizontalna linija u kojoj je na levoj strani prošlost, a na desnoj budućnost, dok postoji druga vrsta vremena koja ima vertikalni smer. “To se zove imaginarno vreme jer to nije vreme koje normalno doživljavamo, ali ono je zapravo takođe stvarno poput stvarnog vremena”.

Hoking je otkrio fenomen koji je postao poznat kao Hokingovo zračenje, a reč je o ‘curenju’ zračenja iz crnih rupa.

Author: Murdo Macleod Copyright: Copyright, no syndication, no redistribution, repro fees apply Description: Professor Stephen Hawking author of bestseller 'A Brief History of Time', 'Black Holes' and 'Baby Universes and Other Essays' and most recently in 2001, 'The Universe in a Nutshell'. Since 1979 has held the post of Lucasian Professor of Mathematics at the Department of Applied Mathematics and Theoretical Physics, Cambridge University. © COPYRIGHT PHOTO BY MURDO MACLEOD All Rights Reserved Tel + 44 131 669 9659 Mobile +44 7831 504 531 Email: [email protected] STANDARD TERMS AND CONDITIONS APPLY (press button below or see details at http://www.murdophoto.com/T%26Cs.html No syndication, no redistribution, Murdo Macleods repro fees apply. Software:Adobe Photoshop CS2 Macintosh Created: 2005:09:13 19:14:59
Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

Hokingovu mladost obeležila je teška dijagnoza

Stiven Hoking rođen je u Oksfordu 8. januara 1942. Njegov otac, istraživački biolog, preselio se u taj grad s njegovom majkom kako bi izbegao nemačka bombardovanja. Hoking je odrastao u Londonu i nakon što je diplomirao fiziku na Oksfordu prešao je na doktorske studije kosmologije na Kembridžu.

Kao tinejdžer uživao je u jahanju i veslanju, međutim na Kembridžu u 21. godini postavljena mu je dijagnoza oblika neurodegenerativne bolesti koja će ga vremenom potpuno paralizovati.

Pogledajte i Stiven Hoking odgovara na pitanja ljudi sa svih strana sveta

Dok se pripremao za venčanje s prvom suprugom Džejn 1964. lekari su mu davali najviše dve do tri godine života.

Ipak bolest je napredovala mnogo sporije nego što su lekari očekivali. Par je imao troje dece i 1988, iako Hoking više nije mogao samostalno da govori već je koristio veštački glas nakon traheotomije, dovršio je knjigu “Kratka istorija vremena” laički vodič kroz kosmologiju.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

Njegova knjiga postala je neočekivani bestseler iako je nejasno koliko ljudi je uspelo da je pročita do kraja, piše BiBiSi. Knjiga je prodata u više od deset miliona primeraka, a bila je poznata kao “najpopularnija knjiga koja nije čitana”.

Naučnik se pojavio u nizu popularnih televizijskih shou programa i “pozajmio je” svoj sintetizovani glas u brojnim prilikama.

Hokingov zvezdani status priznat je čak i popularnim Simpsonovima – prikazan je u baru kako pije s Homerom pri čemu se sugerisalo da bi mogao da ukrade Homerovu ideju da je svemir oblika probušene krofne.

Pogledajte i Sve što ste želeli da znate o Stivenu Hokingu

Sam se pojavio u epizodi humoristične serije “Big Bang Theory (Štreberi)” o životu mladih fizičara u kojoj je pronašao grešku u radu jednog od glavnih likova, a često je bio meta šala likova iz serije. Pojavio se i u u epizodi BiBiSi-jeve serije Crveni patuljak kao hologram svog lika iz Zvezdanih staza.

Rock grupa "Pink Floyd" koristila je njegov prepoznatljiv glas kao uvod u “Keep talking” na svom albumu “The Division Bell”.

Naučnik je impresivnim kapacitetima prevladavao ograničenja bolesti

Njegov impresivni um probijao je granice ljudskog razumevanja kako bespuća Svemira tako i bizarnog submolekularnog sveta kvantne teorije za koju je smatrao da može da predvidi šta se događa na početku i kraju vremena, piše Rojters.

Njegov rad obuhvatao je raspon od porekla Svemira, preko izazovnog putovanja kroz vreme do tajni svemirskih proždirućih crnih rupa. Ali verovatno je njegova “teorija svega” koja je sugerisala da se Svemir razvija po dobro definisanim zakonima privukla najviše pažnje. “Kompletni set zakona može nam dati odgovore na pitanja poput onog kako je svemir nastao”, rekao je.  “Kuda ide i hoće li imati svoj kraj? Ako je tako, kako će završiti? Ako pronađemo odgovore na ta pitanja stvarno ćemo upoznati Božji um”.

Author: Stephen Shames Copyright:
Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

“Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i nasleđe živeti godinama”, napisala je njegova porodica. “Njegova hrabrost i istrajnost zajedno s njegovom briljantnošću i humorom inspirisali su ljude širom sveta”, poručila je porodica Hoking.

Nepokoleban teškim zdravstvenim stanjem Hoking je nastavio da radi kao profesor matematike na Kembridžu na jednoj od najprestižnijih pozicija, a 2001. je objavljena njegova druga knjiga “Svemir u orahovoj ljusci”.

Pogledajte i Crne rupe zapravo nisu crne: Naučnici prvi put uočili tzv. Hokinguovu radijaciju

Verovao je da mu je bolest donela neke koristi – rekao je da mu je pre nego što se razboleo bilo dosadno u životu. Zbog njegovog stanja postao je sve zavisniji od drugih. Često je odavao priznanje svojoj supruzi koja se o njemu brinula više od 20 godina pa je šokirao prijatelje i rođake kad ju je napustio zbog jedne od negovateljica s kojom se venčao 1995.

Sumnje u zlostavljanje

Do 2000. Hoking je bio česti posetilac odeljenja za hitne slučajeve bolnice Edenbruk u Kembridžu gde je primao lekarsku pomoć zbog niza povreda. Policija je sprovela istragu zbog navoda da je godinama trpeo fizičko i verbalno nasilje ali nikakve optužnice nisu podignute. Bio je poznat kao nepredvidiv, a gotovo je lakomisleno upravljao svojim električnim kolicima pa je insistirao da povrede nisu rezultat zlostavljanja.

Godine 2007. postao je prva osoba s kvadriplegijom koja je doživela hiperboličko stanje u modifikovanoj letelici specijalno izrađenoj da stimuliše bestežinsko stanje. Objasnio je da je to učinio kako bi podstakao interesovanje za putovanja u Svemir.

Author: Balkis Press/ABACA Description: Physicist Stephen Hawking experiences a very weight moment during a flight on Zero Gravity jet, near Florida on April 26, 2007. Photo by Zero G via Balkis Press/ABACAPRESS.COM Software:Adobe Photoshop CS Macintosh; BAGHEERA / PROPIXO; JpegMetadataToolkit 1.11 Created: 2018:03:14 06:49:50
Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

“Verujem da je život na Zemlji izložen neprekidno rastućem riziku nestanka zbog katastrofe poput iznenadnog nuklearnog rata, veštački stvorenog virusa ili drugih opasnosti. Mislim da ljudska rasa nema budućnost ako se ne uputi u Svemir. Zato želim da podstaknem interes javnosti za Svemir”.

Pogledajte i Manje poznate činjenice o fascinantnom umu: 4 zanimljivosti iz života Stivena Hokinga

2014. godine film “Teorija svega” objavljen je na temelju priče Džejn Hoking o njihovoj vezi i braku. Hoking se susreo s glumcem Edijem Redmejnom povodom njegove pripreme za ulogu. Za Diskaveri Čenel rekao je kako je potpuno razumno pretpostavljati da negde drugde postoji inteligentni život, ali upozorio je da bi vanzemaljci mogli prosto da poharaju Zemlju i krenuti dalje.

Software:Adobe Photoshop CC 2014 (Windows) Created: 2014:12:09 23:34:45
Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Profimedia

Hoking o teškoj bolesti koja mu je obeležila život

U knjizi je napisao kako se osećao kad mu je postavljana dijagnoza.

“Osećao sam da je to nepravedno – zašto se to meni dogodilo?”. “Tada sam mislio da je moj život završen i da nikad neću ispuniti sve što sam mislio da mogu. Ali sada, 50 godina kasnije, mogu biti zadovoljan svojim životom”.

Napisao je da je patio od teške bolesti gotovo celog života, ali da ga to nije sprečilo da ima porodicu i da bude uspešan u radu.

“To pokazuje da niko ne sme da gubi nadu”.

Čovek s velikim smislom za humor, svetski popularni ambasador nauke, fizičar Stiven Hoking, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih naučnika svog doba uvek je želeo da osigura da javnost ima direktan pristup njegovom radu.
Izvor: YouTube

Izvor: Hina

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka