JESENJA RAVNODNEVICA: Šta je ekvinocij?

Šta je jesenja ravnodnevica?

Izvor: Foto: Shutterstock

Reč ekvinocij na latinskom znači jednaka noć (equi - jednaka, nox - noć): tada su noć i obdanica iste dužine, grubo govoreći. Zapravo je u pitanju razlika od nekoliko minuta. 

Ekvinocij se dešava dva puta godišnje, kad se Sunce nalazi tačno iznad ekvatora, što uzrokuje graničnu liniju između područja gde je dan i područja gde je noć, a koja prolazi kroz oba pola.

Na dan ravnodnevice, svako područje na planeti može da uživa u istoj količini dnevne svetlosti i noći.

Ekvinocij u martu najavljuje proleće, a u septembru označava početak jeseni.

Na južnoj polulopti desiće se suprotno od našeg dela planete – u trenutku jesenje ravnodnevnice na severnoj, južna polulopta dočekuje svoje godišnje doba buđenja i cvetanja, proleće.

Zemlja nije jedina koja ima ovu vrstu pompezne najave godišnjih doba. Naš kosmički komšija, gasoviti džin Saturn, takođe ima svoju verziju ravnodnevnice. Doduše, sa nešto većim vremenskim razmakom nego što je to slučaj na Zemlji. Na ovoj planeti, prolećni i jesenji ekvinocij nastupaju otprilike na svakih 15 godina, kako je Saturnu potrebno neverovatnih 30 da obiđe svoj krug oko Sunca.

Nasuprot prolećne i jesenje ravnodnevice, koje označavaju početak proleća odnosno jeseni, početak leta i zime se označava u junu i decembru kad se događa solsticij. Tada slavimo najduži odnosno najkraći dan u godini. 

Izvor: Elementarijum/National Geographic