Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

U susret 10. Festivalu nauke: Deset srpskih naučnika za čistu desetku

U susret jubilarnom, desetom naučnom druženju, Festival nauke predstavlja deset naučnika koji su svojim znanjem, umećem, trudom i radom pomerali granice u promociji i približavanju nauke posetiocima festivala.

 Izvor: Foto: promo

Održan u bivšoj zgradi Geozavoda, pionirski poduhvat zvani Festival nauke je 2007. godine napravio hrabar iskorak u promociji nauke da bi do svog desetog izdanja, koje se energično, setno, sa velikim dozama nauke i prstohvatom zabave sprema od 15. do 18. decembra na Beogradskom sajmu, postao najveći festival nauke u Jugoistočnoj Evropi.

Posebno, počasno, mesto u priči o osvetljavanju nauke i naučnika u Srbiji tokom ove decenije zauzimaju naučni koordinatori festivala. Oni su ti koji su se iz godine u godinu trudili da posetioce iznenade novim naučnim izazovima i zaintrigiraju još zanimljivijim eksperimentima, sve vreme boreći se protiv brojnih predrasuda i poteškoća koje su sastavni deo svakodnevice naučnika u Srbiji.

„Sećam se te 2007. kada smo se, kao nekakvi loše kostimirani klovnovi, pojavili na sceni sa idejom da pokažemo kako se komunicira nauka. Sve je bilo novo i sveže. Učili smo i osluškivali puls publike“, priseća se danas prvog Festivala nauke dobitnica stipendije Marija Kiri, koordinatorka Festivala nauke a sada na postdoktorskim studijama na Upsala univerzitetu u Švedskoj, Zorana Kurbalija Novičić. „Na prvom Festivalu sam prvi put stala na pozornicu i pokušala da objasnim publici različitih intersovanja, uzrastne strukture i obrazovanja, čime se ja to bavim a tada sam bila na početku svojih doktorkih studija. I umesto treme i panike ja uplovljavam u najprijatnije osećanje vladanja scenom i oslobađanja svakog atoma pozitivne energije koju povratno dobijam od gladnih očiju iz publike. I nepogrešivo shvatam - ovo je moj put i to želim da radim“. Zorana danas svoju naučnu viziju istražuje, razvija i usavršava na Centru za evolucionu biologiju Upsala univerziteta u Švedskoj. Kako kaže, nauka u Srbiji „postoji, radi i čeka neka bolja vremena“.

Sa njom je saglasan i Nemanja Đorđević, takođe jedan od prvih koordinatora festivala, danas direktor Centra za promociju nauke. „Ma kojim poslom da se bavimo, nauka nas podseća da je moguće odleteti na drugu planetu, da nas sopstvena čula varaju, da su zemljom nekada hodali dinosaurusi i da ne bi bilo Fejsbuka da nema nauke“, objašnjava Đorđević. Za njega je najveći izazov bio da napravi sadržajniji, pametniji i uspešniji festival od prethodnog.

Sličan „problem“ imao je i docent dr Oliver Tošković, iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se trudio da na svakom novom Festivalu predstavi sadržaje koji su zanimljivi, ali ne i banalni: „Izazov je bio da prenesemo nešto zbog čega će ljudi doći, ali da ne zvučimo kao žuta štampa. Da zadržimo naučnu preciznost, a da je pojednostavimo dovoljno da bude razumljiva, bez toga da postanemo pseudonaučni. Da objasnimo kako um funkcioniše, a da ne lažemo da koristimo samo deset posto mozga ili da možemo da čitamo misli.“

Na njegov odgovor nadovezuje se i Milan Popović, student doktorskih studija na Fakultetu za fizičku hemiju i dugogodišnji koordinar, koji iz godine u godinu posetioce Festivala nauke ostavlja bez daha svojim uzbudljivim eksperimentima. „Neki od njih su tek na Festivalu postali svesni da nauka i naučnici postoje u Srbiji“, smatra on istovremeno opisujući nauku u Srbiji kao jednog prosečnog tinejdžera: „Mnogo odličnih ideja, ali bez dovoljno novca da ih realizuje, sa utiskom da je niko ne razume i da nikome do nje nije stalo. Ipak, na kraju, mogla bi da ima sjajnu budućnost.“ 

Na pitanje šta je Festival nauke dobio njenim učešćem te 2008. i 2009. godine Marina Radulaški, danas doktorand Departmana primenjene fizike na Stanford Univerzitetu u SAD, odgovara zanimljivom pričom: „Dobio je prazne limenke – u pripremi jednog eksperimenta sam mobilizovala pola grada da nam pomognu da sakupimo nekoliko stotina komada!“ Za nju je organizacioni deo uvek bio koliko zabavan toliko i izazovan.  „Posebno mi je bilo drago što sam sve to mogla da podelim sa mojim dragim prijateljem, Urošem Delićem. Provodili smo sate razmišljajući kako da naučne efekte učinimo što zanimljivijima bez prekoračenja budžeta, vodili tim od 20 naučnika, upoznali nove drugare, gostovali na TV-u i radiju, i pričali sa hiljadama dece i roditelja“, dodaje Marina.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka