Ćerka poglavice plemena Pouhatan Algonkin, iako je živela krajem XVI i početkom XVII veka - i to svega 22 godine, ostala je upamćena do danas. Zbog čega se još uvek sećamo Pokahontas?
U martu 1613. godine, poglavica plemena Patavomeka zarobio je Pokahontas i predao kolonistima kako bi se nagodili s Englezima za oružje i zarobljenike. Ona je, potom, odvedena u Henrikus (današnji okrug Česterfild), gde ju je sveštenik Aleksander Vitaker podučavao i pokrstio. Ubrzo je Pokahontas dobilla ime Rebeka i savladala veći deo engleskog jezika i hrišćanskih nauka.
Foto: Wikimedia Commons
Godinu dana kasnije, Englezi su želeli da je predaju njenom plemenu kako bi izdejstvovali mir, ali je Pokahontas odlučila da ostane među Evropljanima jer ju je otac olako dao. Kako je objasnila svojim novim prijateljima, njen otac ju je smatrao manje vrednom od engleskog oružja, zbog čega bi ona radije živela s Englezima.
Tokom meseci provedenih u Henrikusu, Pokahontas se zbližila s udovcem Džonom Rolfom, poznatim i uspešnim uzgajivačem duvana. Petog aprila 1614. godine, Rold i Pokahontas su se venčali, a početkom naredne godine su dobili sina Tomasa.
Ovaj brak je doprineo smirivanju strasti između zaraćenih strana. Englezi su primetili kakav uticaj ima indijanska princeza, pa su odlučili da Pokahontas, sa još jedanast svojih sunarodnika, otpujue u Englesku. Javnost je neočekivano dobro reagovala na lepu Pokahontas, koja je volela kolonizatore i rado postala Rebeka. Štaviše, ona i ostali pripadnici plemena su bili gosti na dvoru Džejmsa I. Tokom ove posete Engleskoj, Pokahontas je srela i Džona Smita, za kog je godinama verovala da je mrtav.
