Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zanimljivosti

Koliko zlata ima na svetu?

Autor Milica Djuric
Autor Milica Djuric

Kada bi istopili sve zlato na svetu i od njega napravili jednu veliku kocku, kolika bi ona bila?

 Izvor: Foto: Thinkstock

Kada bi neko uspeo da se dokopa sveg zlata na svetu i istopi ga u jednu zlatnu kocku, koje bi veličine ona bila? Sotitne kubnih metara, možda čak i hiljade?

Zapravo, verovatno ne bi bila ni blizu toga.

Voren Bafet, jedan od najbogatijih investitora na svetu, kaže kako bi ukupna količina zlata na svetu – zlata iznad površine zemlje – stala u kocku strana dužine samo 20 metara.

Ali da li je to zaista sve zlato koje postoji? I ako da, kako to znamo?

Cifra koju koriste investitori širom sveta dolazi iz kompanije Tomson Rojters GFMS koja sprovodi godišnje istraživanje zaliha zlata širom sveta.

Prema njihovim najskorijim istraživanjima, na svetu postoji 171.300 tona zlata – što se gotovo idealno uklapa u proporcije kocke koju je Bafet zamislio: kocka napravljena od 171.300 tona zlata bi bila strana dužine oko 20,7 metara.

Ali ne slažu se svi sa procenama kompanije Tomson Rojters. Druge procene variraju od 155.244 tone, tek nešto manje od njihove cifre, do skoro 16 puta više: 2,5 miliona tona.

Ako je ova veća cifra tačna, od sveg zlata na svetu mogla bi se napraviti kocka strana dužine 50 metara, ili na primer jedan veliki zlatni stub visine 159 metara.

Postavlja se pitanje zašto se ove cifre tako drastično razlikuju.

Jedan od odgovora leži u činjenici da se zlato iskopava već jako dugo – prema mišljenju istoričara Timotija Grina, već preko 6.000 godina.

Prvi zlatni novčići skovani su oko 550. godine p.n.e. za vreme vladavine Kreza, poslednjeg kralja antičke Lidije, provincije u današnjoj Turskoj. Zbog njegovog izuzetnog bogatstva i dan danas u velikom broju jezika postoji izreka „bogat kao Krez“. Ovi zlatni novčići velikom su brzinom postali prihvaćeni kao način plaćanja trgovcima i unajmljenim vojnicima u Mediteranu.

Procenjuje se da je do 1492. godine, kada je Kolumbo zaplovio ka Americi, ekstrahovano oko 12.780 tona zlata.

Ali Džejms Turk, osnivač kompanije Gold Money i investitor koji je proučavao istraživanja iz ove oblasti, ove cifre smatra nizom precenjenih procena.

On veruje da su primitivne tehnike iskopavanja zlata, u upotrebi sve do Srednjeg veka, omogućavale mnogo manje količine finalnog proizvoda te i da je shodno tome realna cifra iznosila samo 297 tona.

Turkova procena ukupne količine zlata na svetu iznosi 155.244 tone, što je oko deset odsto manje of procene kompanije Tomson Rojters.

Ipak, veliki broj stručnjaka smatra kako je ova cifra previše mala. Na primer, samo Tutankamonov kovčeg sadrži 1,5 tone zlata, a veliki broj grobnica je otvoren i pokraden pre nego što su istoričari stigli da o njihovim bogatstvima naprave bilo kakav spisak.

Stručanjaci takođe ukazuju i na činjenicu da Kina ne otkriva tačne cifre o tome koliko zlata poseduje i koliko iskopa svake godine. Štaviše, u nekim zemljama poput Kolumbije postoji i dosta ilegalnog iskopavanja.

Prema procenama organizacije Gold Standard Institute, kada bi ispraznili sve banke i sve kutije za nakit, našli bi ne manje od 2,5 miliona tona zlata, iako je ovu brojku teško podupreti dokazima.

Ko je onda u pravu?

Zapravo nemamo načina da odredimo.

Na kraju krajeva, svi ovi brojevi su sačinjeni od procena, dodatih procenama koje se oslanjaju na još više procena. Možda su sve cifre zapravo veoma daleko od istine.

Dobre novosti su da svet svakako neće ostati bez zlata u skorije vreme. Prema procenama američkog geološkog društva, na već poznatim nalazištima preostalo je još oko 52.000 tona zlata koje tek treba da se iskopa, a moguće je da će se otkrivati još nalazišta.

Interesantan podatak je da se zlato zapravo reciklira. Sve zlato koje je ikada iskopano i dalje se nalazi u upotrebi u današnje vreme. To znači da, ako imate zlatan sat, moguće je da su neke njegove delove iskopali još stari Rimljani pre 2.000 godina.

Izvor: BBC

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka