Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Akademski uspeh se širi poput virusa?

Nova studija pokazuje da đaci i studenti, okruženi prijateljima koji dobijaju bolje ocene od njih i sami mogu biti „zaraženi“ motivacijom i dobrim rezultatima…

  Izvor: Foto: Thinkstock

Istraživanje objavljeno u časopisu Plos One, sugeriše da na naš akademski uspeh u velikoj meri može uticati okruženje, odnosno uspeh ljudi sa kojima se družimo u školi i na fakultetu.

„Što su vaši prijatelji pametniji danas, veća je verovatnoća da ćete i vi postati pametniji sutra”, rekao je Hiroko Sajama, koautor studije i naučnik sa Univerzitetu Binghamtonu.

Istraživanje u srednjoj školi

S obzirom na to da su ranija istraživanja pokazala da je gojaznost „zarazna“ i da emocionalna stanja ljudi imaju tendenciji širenja preko društvenih mreža, ova studija je napravljena da bi se uvidelo da li sličan trend važi i kada je u pitanju akademski uspeh.

Sajama se priključio programu pod nazivom NetSci, u kome su učestvovali srednjoškolci iz Njujorka, gde su sami đaci došli na ideju da istraže kako socijalne mreže utiču na ocene.

Srednjoškolci su zamolili 160 vršnjaka da popune anketu u kojoj će navesti školske uspehe njihovih najboljih prijatelja, rođaka i poznanika. Zatim su te podatke uporedili sa ocenama učesnika u istraživanju.

Zaključak: učenici čiji su prijatelji imali veću prosečnu ocenu, skloniji su poboljšanju svoga proseka pri prelasku u sledeću godinu. Učenik koji je bio rangiran na stotom mestu u svojoj klasi, i onaj koji je bio pedeseti, poboljšali bi se za 10 do 15 mesta. Srednjoškolci koji su se družili sa decom sa manjim uspehom u školi, uglavnom su pogoršavali svoju poziciju.

Sajama je, međutim, primetio i jednu zanimljivost: oni apsolutno najbolji đaci u razredu nisu popuštali u učenju čak i kada su se družili sa „lošim“ đacima.

Društvena zaraza?

Istraživanja su pokazala da uspeh u školi deluje poput društvenog virusa – širi se među osobama koje provode puno vremena zajedno.

Povezane grupe mogu podsvesno uticati na neka ponašanja, kao što su, na primer, navike učenja, ali i pritisak koji okruženje vrši, takođe igra ulogu.  Naime, ako vaš prijatelj želi da položi ispit najvišom ocenom, možda ćete razmišljati u stilu: „Moram da radim više da bih održao korak sa društvom”, objašnjava Sajama.

Takođe, moguće je da deca i biraju boljeg đaka, nekog kome se dive, za svog prijatelja, nadajući se boljem uspehu u školi. „Uspeh učenika može biti poboljšan zbog motivacije, a ne nužno zbog društvenog okruženja”, rekao je on.

Prijatelji i poznanici su povezani na puno komplikovanih i suptilnih načina, pa zato istraživači moraju upotrebiti sofisticiraniju statističku tehniku kako bi isključili i druge uzroke (poput učenja od istog nastavnika) za postizanje ovog efekta.

Izvor:LiveScience

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka