Uočavanje ljudskog obličja u beživotnim predmetima fenomen je koji neke osobe pogađa češće nego većinu ljudi. Zašto je to tako?
Ljudi provode toliko mnogo vremena gledajući jedni u druge da možda i ne iznenađuje to što nam uspeva da vidimo ljudska obličja i tamo gde ih nema - na drveću, oblacima, površini Marsa, ili u sveže prepečenom tostu.
Međutim, nekima se to dešava češće nego drugima, a izrazita religioznost ili vera u natprirodne pojave mogli bi biti krivci, sugeriše nova mini studija.
Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju, ispitali su kako dolazi do identifikovanja ljudskih lica u fotografijama beživotnih objekata ili pejzaža kod 47 odraslih osoba. Neke fotografije imale su očigledne asocijacije na ljudsko lice – detalje koji podsećaju na oči i usta, dok druge nisu imale nikakve odlike koje bi mogle da upute na čoveka.
Posle eksperimenta, učesnici su popunili upitnik koji meri njihovu religioznost, kao i sklonost da veruju u natprirodno. Na primer, subjekti su upitani da li veruju u boga, da li ljudi mogu da pomeraju objekte mislima ili može li osoba uz pomoć astrologije sa sigurnošću da predvidi budućnost.
Religiozne osobe i one koje veruju u paranormalne fenomene, uočavale su lica mnogo češće nego nereligiozne osobe i skeptici. Vernici su, takođe, mnogo češće prijavljivali da vide lice u fotografijama koje nisu prikazivale baš nikakva ljudska obeležja. Grupa onih koji su verovali u natprirodno, je čak imala običaj da u „ljudskim licima“ pročita i emociju.
Naučnici koji proučavaju religiju sugerišu da antropomorfizam – pridavanje jedinstveno ljudskih karakteristika neljudskim fenomenima – može da pomogne u objašnjenju vere u boga. Rezultati studije izgleda podržavaju ovu tezu, jer detektovanje iluzornih lica, ili pareidolija, takođe može da se poveže sa antropomorfizmom. Rezultati, osim toga, objašnjavaju i zašto se, s vremena na vreme, pojavi lice Isusa Hrista u nečijem doručku ili kesici čipsa.
Ista stvar verovatno stoji i iza vanzemaljskog antropomorfizma, uključujući brojna lica viđena na Marsu – među kojima je i ono iz 2011. godine kada je čovek istražujući Google Mars mape primetio profil Mahatme Gandija na površini crvene planete.
Ova studija je objavljena u časopisu Applied Cognitive Psychology.
Izvor:LiveScience
