Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zanimljivosti

Aurelijan Hejman: Dečko koji se baš svega seća

Autor Ana Randjelovic
Autor Ana Randjelovic

Student iz Velike Britanije, ne razlkuje se previše od svojih vršnjaka, osim u jednom - on se tačno seća šta je radio svakog dana u prethodnih deset godina...

Izvor: Foto: Shutterstock

Da li se vi sećate šta vam se dogodilo, na primer, 14. marta 2003. godine? Ukoliko se baš tada niste venčali, dobili dete ili imali neki sličan važan događaj, sve su šanse da nemate ni približnu ideju kako je protekao taj dan vašeg život. Mladi student sa univeziteta u Daramu, međutim, može vam čak prepričati i sve trivijalne razgovore koje je tada vodio. On je jedna od svega 20 osoba na svetu koje imaju veoma retko stanje hipermnezije, zbog čega im je autobiografska memorija izuzetno razvijena.

Aurelijan ne tvrdi da može da se priseti baš celog svog života. Opisujući svoj neverovatan dar, on je rekao da ne može sa preciznošću da evocira vreme pre svoje 14. godine i da su njegova sećanja na detinjstvo onakva kakva ima većina ljudi. Poslednjih deset godina njegovog života, međutim, kristalno su jasne i duboko urezane u njegovo pamćenje.

Profesroka Đulijana Maconi, šef katedre za psihologiju Univerziteta Hal, uradila je niz testova kako bi utvrdila preciznost Hejmanovih sećanja. Kada ga je pitala šta se dogodilo određenog dana, mladić je sa preciznošću naveo sve detalje, počevši od toga koji je bio dan i nastavljajući sa time o čemu je i sa kim razgovarao, šta je bilo na vestima, šta je jeo, nosio, kakvo je bilo vreme i slično. Proverom objektivnih podataka se ispostavilo da su njegova sećanja potpuno tačna.

Hejmanovi roditelji ne dele istu ovu sposobnosti, pa ne postoji velika verovatnoća da je kod njega u pitanju nasledna stvar, kao što je u većini prethodnih dokumentovanih slučajeva.

Većina ljudi u proseku može da se seti 11 događaja iz svake godine svog života, a informacije o datumima izvlači iz svog dugoročnog pamćenja, koje je uskladišteno u desnom frontalnom režnju mozga. Hejman radi isto, ali je kapacitet njegove memorije proširen i koristi i levi frontalni režanj, koji se obično bavi jezikom i govorom, kao i oblasti u zadnjem delu mozga, gde se obično skladište slike. Sve to se, međutim, odvija na podsvesnom nivou.

Nažalost, odlično autobiografsko pamćenje ne pomaže previše u drugim aspektima života. Mnoge osobe kod kojih je zabeleženo ovo stanje, čak imaju sasvim prosečne rezultate na opštim testovima pamćenja.  Mladi Britanac priznaje da mu je pamćenje prilično dobro, ali da mu njegov neobični dar nije od velike koristi pri učenju.

Izvor: MailOnline

Najnovije

Priroda

Nauka