Omotač mumije star 3.000 godine, stajao je u podrumu univerziteta Kembridž skoro 50 godina, a sada mu je vraćen stari sjaj…
Ovaj sanduk otkriven je u hramu posvećenom faraonu Ramzesu u Tebi 1896. godine. Pozlatu sa lica odavno su smaknuli lopovi, a i mumija je nestala. Ono što je ostalo je svetlo obojeni omotač–sanduk, koji potiče iz Trećeg prelaznog perioda starog Egipta (1069–664 p.n.e) na kome je predstavljen Horus. Materijal od koga je napravljen, jedinstven za stari Egipat, često je bio svega nekoliko milimetara debeo i sastojao se od slojeva maltera, lanene tkanine i smole. Veoma je čvrst, ali istovremeno vrlo osetljiv na vlagu. Ovaj omotač izgubljene mumije proveo je dosta vremena u neadekvatnim uslovima, pa su nastala dramatična ulegnuća u predelu grudi i lica, što je narušilo stabilnost i strukturu, kao i dekoraciju.
U okviru novog pokušaja restauracije, konzervatori iz univerzitetskog muzeja Ficvilijam želeli su da vrate originalni oblik omotaču tako što su koristili vodu da bi materijal omekšao i postao pogodan za oblikovanje. Međutim, korišćenje vode je bilo vrlo rizično jer se boja na površini lako ošteti zbog vlage, a osim toga, ako bi cela struktura bila nakvašena od jednom, vrlo verovatno bi se raspala. Kontrolisano korišćenje vode na oštećenim područjima je bilo moguće jedino ako se sanduk okrene licem na dole – što zbog lošeg stanja u predelu lica i grudi nije bilo izvodljivo.
Srećom, u pomoć su priskočile kolege za Katedre za inženjering na Kembridžu. U poslednjoj u nizu saradnji sa konzervatorima iz muzeja, Katedra je ponudila studentima završne godine da pronađu rešenje za ovaj problem u okviru ispitnog projekta.
Izazov je prihvatio Dejvid Nousl. Uz stalne konsultacije sa timom muzeja, Dejvid je došao na ideju kako da napravi ram koji će biti podrška nestabilnoj strukturi sanduka kada je okrenut na dole, kako bi konzervatori mogli da nastave sa radom. Koristeći kombinaciju tradicionalnih drvenih ramova i savitljivih materijala koji se koriste u medicini, dobijena je neophodna potpora.
Kada je restauracija lica i grudi uspešno završena i površina opet postala čvrsta, Dejvid je dizajnirao i napravio uspravni držač koji će biti korišćen pri izlaganju kovčega. Glavni deo ove konstrukcije je unutrašnja podrška koja osigurava da se artefakt neće obrušiti u budućnosti. Šest laganih, genijalno osmišljenih konstrukcija napravljenih od LEGO kocki je smešteno u „grudni koš“ sanduka. Zahvaljujući tome Horus sada može biti bezbedno izložen u muzeju, dok je Dejvidu Noulsu dodeljena nagrada Katedre za inženjering za završno predstavljanje projekta.
Izvor:laboratoryequipment.com
