Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Video

AEROZAGAĐENJE: Kakav vazduh dišemo u Srbiji?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji preko 6500 ljudi svake godine umre usled zagađenja vazduha. Ali možemo to da promenimo!

Izvor: Foto: Printscreed/ IQ Air map

"Počinje sezona aerozagađenja" je rečenica koja u Srbiji može da se čuje od ljudi ili pročita u novinama, pre nego počinje grejna ili zimska sezona. Stanovnici Beograda i drugih velikih gradova već su se navikli da će tokom zime biti izloženi visokom nivou zagađenja vazduha. I pored zatvaranja zbog pandemije kovida-19, crne brojke koncentracija PM, SO2, NO2 i drugih polutanata nisu bile ništa blaže. I dalje su u zimskom periodu vrhovi višespratnica bili nevidljivi, izgubljeni u gustom smogu.

"Mi, u principu, stalno živimo u nekoj količini zagađenja ali u toku zime vremenski uslovi nam pomognu da vidimo koliko zaista zagađenja ima oko nas", kaže nam dr Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Značajna promena aplikacije Gugl Mape omogućiće da se korisnici kreću održivije u smislu potrošnje energije, ali i očuvanja prirode.
Izvor: YouTube

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji preko 6500 ljudi svake godine umre usled zagađenja vazduha.

Izveštaj iste institucije pokazuje da je tokom 2019. godine u gotovo svim većim gradskim sredinama zabeleženo prekomerno čestično zagađenje vazduha. Kvalitet vazduha je ocenjen najgorom trećom kategorijom u najvećim gradovima u Srbiji poput Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice, Valjeva, Užica, Kraljeva, Smedereva, Zaječara, Bora i Pančeva.

Najviše dana sa prekomernim zagađenjem vazduha PM10 česticama zabeleženo je na mernoj stanici na Novom Beogradu, čak 169, dok su prosečno najviše koncentracije ovih zagađujućih materija detektovane u Valjevu i Užicu, gde je u pojedinim danima zagađenje bilo čak 6 puta veće od dozvoljenih vrednosti.

Nažalost u Srbiji ne postoje dovoljno dobre analize kako bi mogao da se rangira spisak zagađivača, ali ono što se zna, na osnovu trenutnih podataka, kaže nam dr Vladimir Đirđević, "mrtva je trka" između termoelektrana i velikih indrustrijskih postrojenja i kućnih ložišta u koja treba uključiti i rezidencijalno grejanje odnosno toplane.

Većina toplana u Srbiji i dalje kao gorivo koristi mazut koji je neekološko i skoro nigde više se ne koristi. Dodatni problem je i zastarela oprema koja gubi performanse i tako toplane, kako prolazi vreme, postaju sve veći zagađivači.

Značajna promena aplikacije Gugl Mape omogućiće da se korisnici kreću održivije u smislu potrošnje energije, ali i očuvanja prirode.
Izvor: YouTube

O borbi za čist vazduh čitajte i u aprilskom broju časopisa National Geographic na srpskom jeziku:

Izvor: Profimedia/Shutterstock

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka