Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta je rivajlding i kako bi ponovo mogao da dovede evropskog bizona u Srbiju?

Autor Srđan Vejnović

Čovekove aktivnosti dovele su do smanjenja populacije i isčezavanja mnogih vrsta divljih životinja sa njihovih prirodnih staništa. Kako bi preokrenuli ovaj negativni uticaj stručnjaci pokušavaju da vrate životinje na njihova staništa.

 Evropski bizoni Izvor: Shutterstock

Čovekove aktivnosti dovele su do smanjenja populacije i isčezavanja mnogih vrsta divljih životinja sa njihovih prirodnih staništa, a kako bi preokrenuli ovaj negativni uticaj stručnjaci, koji se bave očuvanjem prirode, pokušavaju da vrate životinje na njihova staništa putem metode koja se zove rivajlding (rewilding), piše Klima101.

Očuvanje staništa i divljih životinja koje u njemu žive je složen posao, a u tom poslu niko nije uspešniji od same prirode. Da bi čovek potpomogao prirodni proces obnavljanja dovoljno je da pruži ruku podrške tamo gde je potrebna. Čovekov doprinos prirodnoj regeneraciji neke vrste može da se sprovede na razne načine: uklanjanjem nasipa i brana da bi se oslobodile reke, smanjenjem lova, zaštitom područja ili ponovnim uvođenjem vrsta koje su nestale kao rezultat čovekovih akcija.

Odnosno ključno je stvoriti odgovarajuće početne uslove koji će omogućiti prirodi da samostalno obavi ostatak posla.

Možda će vas zanimati i:

Kako rivajlding pomaže i u sprečavanju klimatskih promena?

Može se reći da je rivajlding udruženi poduhvat čoveka i prirode kako bi se izgubljene populacije divljih životinja vratile na svoja staništa, ali pozitivan efekat ovog plemenitog projekta je mnogo veći. Obnavljanjem ugroženih vrsta životinja se ne doprinosi samo određenoj populaciji životinja, već se obogaćuje biološka raznolikost celokupnog područja, što osnažuje čitav ekosistem.

Neki od ovih prirodnih sistema kao što su travnjaci, tresetišta, močvare, šume mangrova, korita morske trave i okeani su ponori ugljenika, sposobni da apsorbuju i skladište ugljen-dioksid iz atmosfere. Životinje koje žive u ovim ekosistemima pomažu u njihovom održavanju. Zbog toga osnaživanje biodiverziteta rivajldingom na takvim terenima može imati uticaj i na umanjivanje posledica klimatskih promena.

Kako smo "krstili" rivajlding

Čovek već dugo vremena radi na obnovi prirode, međutim koncept rivajldinga je ipak relativno nov. Često se dešava da nam nedostaju odgovarajući izrazi kada uvodimo neki nov termin u naš jezik, zato smo u pomoć pozvali prijatelje da nam pomognu da izaberemo pravi način da prevedemo engleski izraz "rewilding".

Bilo je stvarno dosta predloga, od predivljavanja do oprirođivanja i renaturacije, ali na kraju je odluka pala da u nedostatku odgovarajućeg domaćeg termina iskoristimo transkripciju originala, a lako ćemo ubuduće koristiti bolju alternativu ako do nje dođemo

Dobro planiranje i razmatranje različitih faktora su ključ za uspešno sprovođenje jednog ovakvog projekta

Mada, isprva može zvučati kao jednostavan način konzervacije, rivajlding zahteva pažljivo planiranje i stručan pristup, a ukoliko se ne sprovede kako treba može naneti štetu postojećem biodiverzitetu, ali i urušiti poverenje u ovu tehniku sa ogromnim potencijalom za očuvanje. Zbog toga je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), u konsultaciji sa preko 150 stručnjaka, razvila principe i smernice za pravilno i bezbedno vođenje inicijativa za rivajlding.

Instrukcije IUCN-a naglašavaju da je potrebno da se u obzir uzmu ekološka, ekonomska i društvena pitanja kada se pokreće ovakva inicijativa, kao i da se angažuju svi relevantni akteri, od stručnjaka do lokalnog stanovništva. Kada se obezbede odgovarajući prostor, adekvatne veze između ekosistema, dovoljan broj vrsta na različitim nivoima lanca ishrane, i slični važni faktori priodni procesi se sami odvijaju i osnažuju regeneraciju ugroženih vrsta.

U praksi rivajlding već pokazuje rezultate, a neki budući projekti bi mogli da ga učine jednim od najpopularnijih vidova konzervacije širom sveta. Vlada Velike Britanije nedavno je objavila plan da dodeli svojim farmerima sredstva kako bi preuredili deo zemlje koji ne obrađuju u prirodne rezervate. Zanimljivo da je upravo poljoprivreda jedna od ljudskih delatnosti koja je najviše izmenila brojna prirodna staništa divljih životinja i time negativno uticala na populaciju mnogih vrsta. Ovim planom bi upravo farmeri omogućili opravak prirodnih staništa za divlje životinje, čime bi ekološka nepravda u nekoj meri mogla biti ispravljena.

Na nove predloge britanske vlade neki gledaju i skeptično, i dok se jedni pitaju da li bi plan bio dovoljan da se zaustavi gubitak izobilja divljih vrsta, drugi su zabrinuti da bi forsiranje rivajldinga među farmerima moglo da našteti poljoprivredi cele zemlje. Bez obzira na polemike, mnoge inicijative za očuvanje prirode su već odavno demonstrirale metode rivajldinga u praksi, i to sa prilično uspeha.

Vratiti milion hektara prirodi

Među pionirima ove metode je organizacija Rewilding Europe, osnovana u Holandiji 2011. godine, sa ciljem da milion hektara zemlje, uglavnom napuštenih poljoprivrednih površina, u deset evropskih oblasti, ponovo oplemeni do 2020. Projekat je uključivao lokalitete zapadnog Pirinejskog poluostrva, Velebita, Karpata i delte Dunava, prva faza projekta je uspešno finalizovana.

Tokom decenije rivajldinga na ovim područijima obnovljene su populacije mnogih vrsta među kojima su iberijski i evroazijskj ris, sivi vuk, evropski šakal, mrki medved, evropski bizon, jelen, beloglavi i egipatski sup, veliki beli pelikan, uz još nekoliko drugih vrsta evropskih divljih životinja čija je populacija bila u padu ili na ivici opstanka.

Evropski bizon je postao jedan od simbola ambicioznog poduhvata rivajldinga u Evropi nakon što je poboljšan status na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta

U organizaciji Rewilding Europe planiraju da nastave svoju misiju, u saradnji sa lokalnim inicijativama, i u narednim godinama. Njihov plan za predstojeću deceniju je da vrate životinjske vrste na 15 različitih staništa koja obuhvataju preko 500.000 hektara zemlje, a među kojima se po prvi put nalaze mora i obale. Da bi ostvarili svoja obećanja obavezali su se da će aktivno raditi narednih dvadeset godina. U organizaciji se nadaju da će služiti kao inspirativni uzor za ono što se može postići i na drugim mestima.

Evropski bizon je postao jedan od simbola ambicioznog poduhvata rivajldinga u Evropi, nakon što mu je poboljšan konzervacioni status na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta, a uskoro bi mogao da nađe svoje mesto u divljini i na području Srbije. Dolazak ovog kopnenog diva na Frušku Goru se isčekuje već nekoliko godina, nakon što JP Nacionalni park Fruška Gora pokrenulo inicijativu za njegovo uvođenje. Međutim, zbog administrativnih komplikacija ovaj projekat se odužio, ali se i dalje radi na njegovoj realizaciji. Osim u Vojvodini, ovaj praistorijski stanovnik Balkana mogao bi se naći i na pašnjacima Stare Planine, za šta se zalažu aktivisti ekološkog udruženja Odbranimo reke Stare planine.

Potrebno je preokrenuti opasan trend gubitka biodiverziteta

Širom sveta, ljudske aktivnosti kao što su poljoprivreda, industrijsko zagađenje, sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma uzrokovali su propadanje mnogih prirodnih staništa, što se direktno odrazilo i na populaciju životinja. Izveštaj Svetske fondacije za prirodu (WWF) iz 2020. navodi da smo izgubili 68% populacije divljih životinja za manje od 50 godina.

Stručnjaci smatraju da bi se zaustavio, a zatim i preokrenuo opasan gubitak biljnog i životinjskog sveta potrebno je mnogo više od proširenog globalnog sistema zaštićenih područja kopna i mora, što podrazumeva uobičajena praksa konzervacije. Zbog toga rivajlding, kao poseban oblik konzervacije koji je potpomognut čovekovim posredovanjem u oblikovanju ekosistema, dobija sve veću pažnju stručnjaka, ekoloških aktivista i državnih vlada.

Rivajlding daje nadu da, uz malu čovekovu asistenciju prirodi, mogu da se ubrzano obnove ranjivi ekosistemi, koji bi svojim osnaživanjem uticali pozitivno i na životnu sredinu čoveka, ali i na smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka