Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ugrožene Vrste

"Borimo se žestoko za njegov opstanak": Manje od 50 zrelih jedinki čine populaciju BALKANSKOG RISA

Najveća mačka na Balkanu, prema podacima IUCN Crvene liste, krajnje je ugrožena životinja. Da bismo je sačuvali moramo prvo da je upoznamo zato u tekstu koji sledi pričitajte sve što treba da znate o balkanskom risu.

 Izvor: Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

Balkanski ris (Lynx lynx ssp. balcanicus), podvrsta evroazijskog risa, je predmet proučavanja još od prve polovine prošlog veka. Bugarski zoolog Ivan Bureš je 1941. godine opisao ovu populaciju u svom članku "Ris u Makedoniji" ističući da bi ris sa ovog područja trebalo da ima poseban status podvrste.

Iako ne opisuje detaljno po čemu se razlikuje od ostalih podvrsta, ipak sugeriše da se prema strukturi lobanje balkanski ris znatno razlikuje od ostalih populacija evroazijskog risa. U ovoj publikaciji staroj više od pola veka se već jasno navodi da se balkanski ris više ne može naći u Bugarskoj.

Povezane vesti

Povezane vesti

Posle gotovo četrdeset godina, srpski mamolog Đorđe Mirić daje detaljan opis morfoloških karakteristika ovog risa. Izmerio je lobanju i udove nekoliko muzejskih primeraka, čime je postavio temelje za proglašenje balkanskog risa zasebnom podvrstom (Mirić, 1978). Takođe daje novo ime ovoj podvrsti - Lynx lynx martinoi. Međutim, prema međunarodnoj klasifikaciji životinjskih vrsta, prvo ime dodeljeno statusu podvrste je važeće i koristi se i danas za opis ove populacije.

 Izvor: Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

IUCN Crvena lista koja procenjuje današnje stanje i rizik od izumiranja vrsta balkanskom risu dodeljuje status krajnje ugrožene vrste. Ovakav status dobijaju samo životinje i biljke kod kojih je procenjen izrazito visok rizik od izumiranja usled trenutne brojnosti, rasprostranjenja i dejstva pretećih faktora.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Srpski mamolog Đorđe Mirić prvi je detaljan opis morfoloških karakteristika balkanskog risa. Izmerio je lobanju i udove nekoliko muzejskih primeraka, čime je postavio temelje za proglašenje balkanskog risa zasebnom podvrstom.
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

Software:Ver.1.01 Created: 2019:02:09 16:42:00
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

U novije vreme genetičari potkrepljuju nalaze naučnika iz prošlog veka i potvrđuju da je balkanski ris zaista poseban i da se dovoljno razlikuje po genetskom materijalu od svojih evopskih rođaka (Breitenmoser‐Würsten & Obexer‐Ruff, 2003; Gugolz et al., 2008).

Biologija i ekologija

Gde živi balkanski ris?

Balkanski ris je podvrsta evroazijskog risa, najveće mačke na Balkanu. Prema IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta, balkanski ris je krajnje ugrožena životinja, zato što u prirodi ima manje od 50 zrelih jedinki.

U Severnoj Makedoniji je prisutan u zapadnom delu: južne padine Šare, Bistre, Koraba, Dešata, Stogova, Karaormana, Ilinska-Plakenska planina, Jablanica, Jakupica, Galičica (slikan 2020. prvi put posle nekoliko decenija) i u oblasti Jasen (Karadžica i Suva Gora) i verovatno Pelister (poslednja slika tamošnjeg risa je iz 2013. godine). Uporište balkanskog risa je Nacionalni park Mavrovo i njegovo neposredno okruženje - tamo je potvrđeno prisustvo i razmnožavanje jedinki. Prisutan je i na planini Prokletije na Кosovu. U Albaniji je vrlo malo jedinki, na planini Munela, u Nacionalnom parku Šebenik-Jablanica, kao i na planinama u blizini grada Elbasan.

IUCN Crvena lista koja procenjuje današnje stanje i rizik od izumiranja vrsta balkanskom risu dodeljuje status krajnje ugrožene vrste. Ovakav status dobijaju samo životinje i biljke kod kojih je procenjen izrazito visok rizik od izumiranja usled trenutne brojnosti, rasprostranjenja i dejstva pretećih faktora.

Kako živi balkanski ris?

Ris je solitarna i teritorijalna životinja. Aktivan je noću, a najviše lovi srne, divokozu i zeca. Najnovije istraživanje o alternativnom plenu risa, analizom njegovog izmeta, takođe pokazuje i podatke o drugim vrstama plena: divlje svinje, kune, lisice, veverice, miševi, pacovi, puhovi i slepi miševi (Ivanov et al., 2018).

Pare se od februara do aprila, ženka je gravidna sedamdeset dana, nakon čega rađa jednog do tri slepa i bespomoćna mladunca. Posle 6 meseci mladi više ne sisaju i počinju da jedu čvrstu hranu. Posle 10 meseci postaju potpuno nezavisni, a polno su zreli nakon 2 godine. Životni vek balkanskog risa u prirodi je 12-14 godina.

"Kao veliki mesožder, balkanski ris je predator na vrhu lanca ishrane, čija je uloga da održi stabilnu populaciju kopitara (uglavnom srna) i spreči njihovu prekomernu brojnost. Njagov značaj je ogroman za pravilno i potpuno funkcionisanje ekosistema i zato ris služi kao barjaktar vrsta (flagship species) i krovna vrsta (umbrella species), što pomaže u zaštiti i očuvanju čitavih područja", kaže Andrej Gonev, član tima za risa u Makedonskom ekološkom društvu.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

Folklor

Ris je često prisutan u folkloru ovog regiona. O njemu se pisalo i pre Drugog svetskog rata prema zapisima koje je sakupio Đorđe Mirić u svojoj monografiji (Mirić, 1981). Pominje se u epskim pesmama o Kraljeviću Marku, a sa njim su povezana i brojna verovanja. Smatralo se da ris ima natprirodne moći - da su kandže i krzno donosili sreću, a žene su nosile kandže na pojasu kao amajlije da zaštite svoju decu od smrti. U okolini Šar planine verovali su da zubi risa štite decu od zlih duhova, a u okolini Mavrova verovali su da kandže i čuperci na ušima donose sreću (Jovanović, 1958). Krzno se smatralo simbolom moći i prestiža, koji su nosili uticajni ljudi u srednjem veku.

"Srećni smo što je retki i misteriozni ris, od gotovo mitskog bića, tokom godina postao ponos naših šuma. Ljudi postaju sve više svesni ove zveri, ali i opasnosti koje joj prete. Borimo se žestoko za njegov opstanak", kaže Aleksandar Pavlov, član tima za risa u Makedonskom ekološkom društvu.

Mnogo je sujeverja, čak i do danas, vezano za percepciju risa, uključujuči i verovanja da ris isisava krv. Ovakvu reputaciju zadobio je verovatno zbog svoje misteriozne prirode i načina na koji ubija - grizući vrat svog plena. Takođe, zbog male gustine naseljenosti, velike teritorije koju pokriva i nepristupačnih terena gde se obično kreće, retko se viđa, što otežava akumuliranje znanja i iskustva o ovoj podvrsti (Lescureux et al., 2011).

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

Zaštitne aktivnosti

Makedonsko ekološko društvo (Macedonian Ecological Society (MES)), IUCN član, sprovodi program oporavka balkanskog risa od 2006. godine. Od 2010. započeta su terenska istraživanja i hvatanje risa za obeležavanje pomoću GPS okovratnika. Risovi se istražuju uz pomoć zamki za kamere i kaveza za privremeno hvatanje. Do sada je MES uhvatio i obeležio ukupno 12 riseva (Marko, Riste, Martin, Deki, Maja, Bistri, Filipče, Narcisa, Lisa, Atidže, Noni i Nela), a trenutno se 3 risa prate preko signala sa okovratnika. U okviru projekta održavaju se edukativne aktivnosti u osnovnim školama, kao i saradnja sa volonterima, lovcima i entuzijastima, putem osnovane mreže za praćenje risa. Postoji bliska saradnja sa Nacionalnim parkom "Mavrovo", područjem "Jasen" i pet pilot-lovišta na zapadu Severne Makedonije, gde se vrše terenska istraživanja balkanskog risa.

Od samog početka projekta fokus je stavljen na širenje mreže zaštićenih područja u kojima ris živi. Takođe se radi na jačanju nacionalnog zakonodavstva vezanog za velike sisare, kao i na primeni zakona koji se odnose na lovstvo i zaštitu prirode. Poslednjih godina nadgleda se najvažniji plen risa: srna, divokoza i zec. U Albaniji, kao i na Кosovu, aktivnosti su povezane sa praćenjem risa, edukacijom ruralnog stanovništva, promocijom postojećih zaštićenih područja i proglašavanjem novih područja značajnih za zaštitu balkanskog risa.

"Očuvanje velikog mesoždera je dug (životni) zadatak koji zahteva naporan rad, posvećen tim i saradnju", zaključuje Dime Melovski, šef Programa za oporavak balkanskog risa u Makedonskom ekološkom društvu.

IUCN Crvena lista ugroženih vrsta je najmerodavniji izvor informacija o statusu očuvanja vrsta u svetu. Jedan od njenih kustosa je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), globalno priznati autoritet na temu procene stanja u kom se nalazi živi svet danas i predlaganja mera za njegovo očuvanje. Kancelarija IUCN u Beogradu je otvorena 2004. godine, i to je danas sedište za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

IUCN i National Geographic Srbija, zajedničkim projektom, upoznaju vas sa UGROŽENIM VRSTAMA u Srbiji i regionu. Skretanjem pažnje na ugroženost želimo ljude da podstaknemo na razmišljanje, ali i na akciju, kako bismo svi zajedno doprineli očuvanju vrsta i njihovih staništa!

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Pogledajte i:

Danas je svuda u svetu broj netaknutih ekosistema mali, ako uopšte i postoje još uvek. Dosta staništa je fragmentisano, izdeljeno raznim preprekama kao što su putevi i ljudska naselja. Fragmentisanost područja na kojima žive određene vrste loše utiče na genetički fond vrsta, odnosno manje su sposobne da daju zdravo potomstvo sa većom mogućnosti preživljavanja.
Izvor: YouTube

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka