Premda potiču još iz perioda dinosaura, jesetre su se između ostalog i zbog zagađenja vode, suočile sa smanjenjem populacije za čak 70 procenata tokom XX veka.
Jesetre pripadaju jednoj od najstarijih porodica riba, koje je čovek, izgradnjom brana, promenom rečnih tokova i krivolovom doveo do granice opstanka.
Povezane vesti
-
Ugrožene Vrste |
27. Nov 2020.
Manje od 10 jedinki u Banatu čine jedinu preostalu populaciju ove vrste u Srbiji: Sačuvajmo VELIKU DROPLJU
![Velika droplja]( "Velika droplja")
Iako su nadživele dinosauruse, jesetre su danas među najugroženijim vrstama životinja na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Do XIX veka, jesetre su migrirale uz Dunav sve do Nemačke i bile su važan izvor prihoda za mnoge ribarske zajednice. Danas je pet od šest vrsta jesetri iz Dunava krajnje ugroženo.
Drevni vodeni džinovi: Kako su jesetre postale jedna od najugroženijih vrsta? (INFOGRAFIK)
Pretnje koje su ih dovele do ivice opstanka su ilegalan i prekomeran ribolov(pre svega zbog kavijara), gubitak staništa, prekid migratornih ruta usled izgradnje hidrocentrala, zagađenje vode i uništavanje prirodnih tokova reka. Tokom devedesetih godina XX veka, ukupan ulov je dramatično povećan nelegalnim ribolovom. Samo je krivolov u slivu Volga-Kapijsko jezero procenjen 10-12 puta većim od zakonskih ograničenja. Procenjuje se da se broj jedinki jesetri u velikim slivovima reka smanjio za 70 odsto tokom prošlog veka.
Danas je pet od šest vrsta jesetri iz Dunava krajnje ugroženo.
"Jesetre su uspele da prežive stotine miliona godina oštre borbe u prirodi, ali smo ih mi, neodgovornim i prekomernim izlovljavanjem, zagađenjem i izgradnjom brana doveli na rub opstanka. Dunav je jedno od poslednjih utočišta ovih vrsta u svetu i jesetre su već duže vreme u prioritet rada WWF u Dunavskom slivu. Uništavanje migratornih puteva i područja za mrest zbog konstrukcija velikih brana duž glavnih reka u kojima se jesetre razmnožavaju dovelo je do opadanja brojnosti populacija jesetri tako da opstanak preostalih populacija u velikoj meri zavisi od uzgoja u mrestilištima i poribljavanja preostalih prirodnih staništa", istakla je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.
