ISPROBALI SMO JEDNU TURU ZA VAS: Dva dana smo putovali kroz vinski Srem i obilazili fruškogorske manastire!

Vodimo vas na kratko putovanje delom Fruške gore i upoznajemo sa najznačajnijim manastirima.

Pravoslavni manastiri predstavljaju neprocenjivo blago srpske kulturne i duhovne baštine i najvrednije spomeničko blago Fruške gore. Postoje istraživanja koja upućuju na to da su neki pravoslavni fruškogorski manastiri podignuti na ruševinama katoličkih. Prvi sačuvani pisani podatak o njima datira iz 1455, a nalazi se u pismu koje je srpski despot Đurađ Branković uputio papi Kalistu III, u kojem se pozvao na pravo dobijeno od prethodnog pape Nikole V da "In regno Hungariae" podigne pravoslavne manastire, što je i ostvareno u vekovima koji će uslediti.

Vožnja je trajala oko pola sata kada smo magistralnim putem koji vodi preko Sremskih Karlovaca, stigli do Banstola, raskrsnice koja je bila znak da smo sve bliži prvom odredištu, manastiru Velika Remeta.

Kod Banstola smo skrenuli desno i nastavili Manastirskim putem koji nas je odveo do mesta Velika Remeta. Već umireni pejzažima zelenila, njiva i ušorenih ulica, koji su se pored nas smenjivali, pred nama se otvorio novi prizor. Zvonik. Šestospratni, barokni, najviši na Fruškoj gori, okružen belim konacima. Konaci su građeni tokom čitavog XVIII veka, dok je sama manastirska crkva dosta starija. Predanja kažu da ju je kralj Dragutin podigao još krajem XIII ili početkom XIV veka. Istorijski dokumenti, pak, beleže postojanje Velike Remete počev od sredine XVI veka, zatim kroz čitav XVII i XVIII vek i nadalje. Iako njegova fasada danas nije omalterisana, pisani izvori kažu da je nekada bio živopisan i unutra i spolja, o čemu svedoče freske u nišama.

Izvor: Aleksandar Milutinović Izvor: Aleksandar Milutinović

Ako ste se do sada umorili, mesta na kojima možete da zastanete ima – svuda – bilo da želite da raširite ćebence i napravite piknik, ili više volite da sednete u restoran tradicionalne kuhinje i isprobate neki od sremačkih specijaliteta.

Mi smo nastavili dalje. Put je dobro obeležen, a mi pratimo putokaze na kojima piše manastir Krušedol.

Manastir Krušedol je osnovao arhiepiskop Maksim, pre zamonašenja despot Đorđe Branković, na samom početku XVI veka. Manastir je bio sedište Sremske eparhije i mauzolej kanonizovanih sremskih Brankovića: despota Stefana Slepog, njegove žene despotice Angeline i sinova vladike (arhiepiskopa) Maksima i despota Jovana. Ovde su bili održavali crkveno-narodni sabori, prvi posle Velike seobe Srba na područje Habzburške monarhije krajem XVII veka.

Izvor: Aleksandar Milutinović

Primeri fresko slikarstva srednjovekovne Srbije iz XVI veka i novog stila koji je dostigao kulminaciju u XVIII veku, ovde su od izuzetne vrednosti. Tokom obnove crkve, početkom XVIII veka, crkva je ponovo oslikana i daje uvid u kontinuitet postojanja zajednice na ovim prostorima.

U manastirskoj crkvi su sahranjene i mnoge značajne ličnosti srpske istorije: srpski patrijarsi Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović, mitropolit Isaija Đaković, arhimandrit krušedolski i episkop pečujski Nikanor Melentijević, grof Đorđe Branković, vojvoda Stefan Šupljikac, kneginja Ljubica Obrenović, kralj Milan Obrenović i drugi.

Iz Krušedola put nastavljamo za Grgeteg, prvobitno zadužbinu despota Vuka Brankovića - Zmaja Ognjenog Vuka. Međutim, ta crkva, građena u duhu moravske arhitekture, srušena je i na njenim temeljima je, sedamdesetih godina XVIII veka, podignuta nova, sa zvonikom.

Krećemo dalje. Vozimo polako i upijamo svaki komad Fruške gore koji se pred nama otvori. Od neradinskih ulica ispred čijih kuća na klupicama sede meštani, do zavojitih puteva koji vode kroz šumu, sve do zelenilom okruženog Novog Hopova.

Manastir Novo Hopovo je postao centar hodočašča u XVI veku kada su tu donete mošti svetog ratnika Teodora Tirona, koji je stradao u IV veku. Iako je manastirski kompleks tokom Drugog svetskog rata razoren, mošti su spasene. Za njih je u XX veku napravljen novi kivot koji se danas nalazi u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Nikoli. U Novom Hopovu zamonašio se i tri godine proveo srpski prosvetitelj Dositej Obradović.

Fotografije manastira Novo Hopovo pogledajte u galeriji:

Vidi opis

ISPROBALI SMO JEDNU TURU ZA VAS: Dva dana smo putovali kroz vinski Srem i obilazili fruškogorske manastire!

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: Aleksandar MilutinovićBr. slika: 3 1 / 3

Izvor: Aleksandar MilutinovićBr. slika: 3 2 / 3

Izvor: Aleksandar MilutinovićBr. slika: 3 3 / 3

AD

Nedaleko od Novog, putem koji vodi dublje u šumu, nalazi se i Staro Hopovo, manastir koji je prema predanju podigao Đorđe Branković krajem XV ili početkom XVI veka. Ipak, nije sama crkva ono što nam prvo privlači pažnju. Pažnju nam krade njena zvonik-kula, pirg koji je odvojen od nje. Izgrađen je 2010. godine i danas se u njemu, pored zvona, nalaze i biblioteka i prodavnica.

Izvor: Aleksandar Milutinović

Umorni i ispunjeni, preko Iriškog venca, Popovice i Sremske Kamenice, vratili smo se u Novi Sad. Plan za sledeći dan je manje zahtevan, ali jednako uzbudljiv.

I ovaj dan nas je poslužio. Toplo je. Prešli smo Most Slobode, prošli Mišeluk i idemo uz Dunav. U planu su nam ruševine Manastira Savinac u Starim Ledincima, Rakovac i Beočin.

Idemo ka kamenim zidovima koji izviruju iz okolnog drveća. Ne zna se ko je i kada izgradio Manastir Savinac, a arheolozi nisu sigurni ni pripadnicima koje vere je bio namenjen, pretpostavlja se da je nekada pripadao strateški važnom srednjovekovnom kompleksu Dumbovo, a danas, između ostalog, stoji kao sjajna pozornica za fotografisanje.

Izvor: Aleksandar Milutinović

Vraćamo se na Ledinački put i nastavljamo ka Rakovcu. Impresivan i uređen, Manastir Rakovac, nekadašnji dvorski manastir Karlovačke mitropolije, je u XVII veku bio važan prepisivački, prevodilački i književni centar. U ovom manastiru urađen je prepis "Dušanovog zakonika", a u XVIII veku ovde je napisan rakovački rukopisni "Srbljak" (službe i žitija kanonizovanih Srba), delo Sinesija Živanovića.

Poslednji na našem spisku tokom dvodnevnog obilaska manastira Fruške gore, bio je manastir u Beočinu. Odavno je Manastir Beočin poznat kao hodočasnički centar. Kada su početkom XIX veka u njega donete mošti Stefana Prvovenčanog, u njega je stizao narod sa svih strana da se pokloni srednjovekovnom kralju. Crkva sa baroknim zvonikom izgrađena je krajem XVIII veka i od tada je neizmenjena. 

Izvor: Aleksandar Milutinović

Mnogo je načina na koje možete da organizujete obilaske. Naše putovanje ovog puta nije obuhvatilo "svinjski Srem", kako se naziva istočni deo planine, ali ako za one koji na raspolaganju imaju više dana, ili žele da putuju preko drugih mesta ili iz drugih pravaca, Turistička organizacija Grada Novog Sada zabeležila je svaki manastir tokom terenskog istraživanja 2022. godine i sve prenela putem zvaničnog sajta. To je omogućilo da se lokalno stanovništvo i turisti pre obilaska nekog od manastira informišu o njihovim pojedinostima, načinima odevanja prilikom posete, radnom vremenu, najavama grupnih poseta i sl.

Kao dodatnu pogodnost, Turistička organizacija Grada Novog Sada kreirala je i predstavila digitalnu mapu Novog Sada i Fruške gore, gde je nakon prve faze obeleženo blizu 600 najznačajnijih turističkih atrakcija, vinarija, restorana, planinarskih staza, javnog prevoza i drugo, sa navigacijama do svakog odredišta. Među obeleženim atrakcijama nalaze se i fruškogorski manastiri, što omogućava lakše planiranje njihovih obilazaka. Mapa Fruške gore i Novog Sada nalazi se na zvaničnoj internet prezentaciji organizacije, kojoj možete pristupiti klikom OVDE.

Promo