Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Feliks Romulijana: Zaveštanje poslednjeg rimskog boga

U smiraj Rimskog carstva jedan rimski car u Gamzigradu gradi svoje testamentarno zdanje - monumentalnu palatu, ali i dva tumula za sebe i svoju majku, na kojima je izvršena poslednja apoteoza u Rimskom carstvu.

  Izvor: Foto: Darko Nikolić

Monumentalno i svetski vredno Galerijevo zdanje, Feliks RomulijanaGamzigrad, nalazi se na 11 km zapadno od Zaječara i dugo će ostati zagonetka za znatiželjne putopisce, istoričare i arheologe, koji su se divili monumentalnim ostacima, opisujući mesto kao "jedan od najvećih i najočuvanijih spomenika rimske arhitekture u Evropi". Sistematska arheološka istraživanja na njemu započeće 1953. godine Đorđe Mano Zisi, oslonjena na zabelešku austrijskog arheologa i istoričara Feliksa Kanica, koji će nam ostaviti i prve crteže mesta iz 1864. godine, s teorijom da je reč o moćnom rimskom vojnom logoru. Kada krajem XX veka romantičarska oduševljenja putopisaca ovim mestom ustuknu pred nešto racionalnijim objašnjenjima, doći će se do jednog donekle uprošćenijeg tumačenja da je u pitanju mesto odakle se upravljalo zlatonosnim rudnicima istočne Srbije, gde je stolovao upravnik – procurator metalorum.

Software:Adobe Photoshop CS6 (Macintosh) Created: 2017:03:03 13:22:28
Izvor: Profimedia/Shutterstock Foto: Darko Nikolić

Odmah nakon početka iskopavanja na Gamzigradu, maja 1953. godine, pod rukovodstvom profesora Đorđa Manoa Zisija, počeće iznenađenja za arheologe, istoričare umetnosti i arhitekte. Iz zemlje će početi da se pojavljuju ostaci monumentalnih građevina, čiji su podovi bili ukrašeni divnim mozaicima, a zidovi oslikani freskama, ostaci skulptura od najfinijeg grčkog mermera i skupocenog egipatskog porfira, te brojni pokretni arheološki materijal koji svedoči o nekadašnjem bogatom životu mesta čija se namena tada nije znala.

Mozaik koji će biti poklonjen maršalu Titu

Jedan od najlepših podnih mozaika s palate, predstava rimskih lovaca – Venatora, otkriven nakon prve godine rada u jednoj od svečanih dvorana Galerijeve rezidencije, nagovestio je da će se teško održati mišljenje o značajnom rimskom vojnom logoru u zaleđu blizu granice na Dunavu. Mozaik je odmah izazvao veliku pažnju stručne i laičke javnosti, pa su tako usledile posete visokih državnih rukovodilaca toga vremena poput Moše Pijade, ali i poznatog književnika, kasnije nobelovca, Ive Andrića. Pomenuti mozaik će kasnije, 1961. godine, doživeti interesantnu sudbinu i biti poklonjen tadašnjem predsedniku Jugoslavije maršalu Titu. Naime, običaj tadašnjeg vremena da se uglednom gostu nešto mora pokloniti poštovan je i prilikom njegove posete Zaječaru.

No, u okviru obeležavanja 1.700 godina od utemeljenja tetrarhije, Venatori su se ponovo obreli u Zaječaru na velikoj izložbi "Rimski carski gradovi u Srbiji", organizovanoj 1993. godine. Grupa zaječarskih intelektualaca, uz podršku predsednika opštine Nebojše Simeonovića i narodnog poslanika dr Aleksandra Kamenkovića, započela je kampanju da se mozaik ne vrati u Muzej maršala Tita, koji je tada nosio naziv "25. maj". Kao organizator izložbe, profesor Srejović je tada zamolio da se mozaik ipak vrati tamo odakle je uzet za izlaganje, uz obećanje da će se lično zauzeti da u doglednoj budućnosti on ponovo nađe svoje mesto u zbirci predmeta s Romulijane. Dve godine kasnije ispunio je svoje obećanje. Sredinom decembra 1995. godine potpisnik ovih redova u kamionu Zaječarske pivare dovezao je mozaik u Zaječar.

Romantično doba Romulijane, priča o tubli Drakuluj vas očekuju na narednoj strani >>>

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka