Deliblatska peščara predstavlja jedinstveni fenomen koga odlikuje šumo-stepska vegetacija mozaično raspoređena na izraženom dinskom reljefu i jedno od najznačajnijih staništa ptica i biljaka u Evropi.
U jugoistočnom delu Panonske nizije, u južnom Banatu, između Tamiške, Vršačke i ravni Dunava, pruža se plato dužine 60 i širine 25 km. Nadvisuje okolni teren i odlikuje ga lesni i peskoviti geološki sastav. U njegovom jugoistočnom delu se nalazi najveća evropska kontinentalna peščara, elipsastog oblika dimenzija 35 sa 20 km.
Deliblatska peščara je nastala od silikatno-karbonatnog peska, plavina banatskih reka i nanosa Dunava, koje su vetrovi ledenog doba, sa njihovih obala razneli u pravcu severozapada i zasuli prethodno formirani lesni plato, piše Rts.
Na površini od 350 km2 blago zatalasani reljef je preoblikovan u izrazito dinski. Hipoteze o pleistocenskoj ili holocenskoj starosti Deliblatske peščare moguće je potvrditi na osnovu budućih geoloških istraživanja.
Izrazito dinski reljef odlikuju apsolutne nadmorske visine vrhova dina između 70 i 197 m, dok relativne u udolinama dostižu i do 30 m.
Najsuroviji centralni deo pešare
Reljef dostiže maksimalne nadmorske visine na koti Mala Čoka (197 m). Karakteristični su predeli dugačkih dina blagih nagiba i prostranih udolina, bez uticaja podzemnih voda.
Centralni deo Deliblatske peščare odlikuju dugačke dine strmih nagiba, relativnih visina do 30 m i uske udoline. Po svim odlikama to je njen najsuroviji deo.
Deo peščare od Dunava do linije Vrela-Grebenac odlikuju slabo izražene dine i široke međudinske udoline, niži je od ostalog dela i naziva se Niska peščara. Neke udoline su pod uticajem izdanske vode i obrasle higrofilnim zajednicama. Glavni minerali sastojci peska su kvarc, feldspati i krečnjak.
