Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sićevo, srpska Kapadokija

Zakoračite kroz vinograde koje je blagoslovio Sveti Sava i mesto koje je Nadedža Petrović odabrala za prvu međunarodnu likovnu koloniju u našoj zemlji.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Prema legendi, Sveti Sava se u XIII veku idući ka Carigradu, putem po litici Sićevačke klisure, umorio i svratio u selo okruženo vinogradima. Zatražio je vode od jedne domaćice, a ona je odgovorila da vode nema već samo vina i pružila mu vrč. Kad je Sveti Sava okusio božansko piće sa sićevačkih padina, blagoslovio je selo i vinograde, pišuNovosti.

Stanovništvo tog starog Sićeva otišlo je ka severu u velikoj seobi Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Tada je, po legendi, od Osmanlija pobegao u sićevački manastir Svete Bogorodice, preletevši iz podnožja vrha Ječave na drugu stranu Nišave, pod skute vrha Kusača, gde i danas stoji. Selo koje je blagoslovio Sveti Sava nije trajno zapustelo. U njega je, po predanju, dolutao zbeg srpskih vinara i stočara s Kosova i Metohije koji su obnovili vinograde i torove.

Sićevo je 1905. odabrala naša velika slikarka Nadežda Petrović da u njemu organizuje prvu međunarodnu likovnu koloniju u Srbiji. Razlog nije bilo vino, već fantastični pejzaži sićevačkih litica. Oni su javnosti postali dostupni 1887. godine kad je klisura prvi put od nastanka probijena za saobraćaj izgradnjom železničke pruge.

Putnici vozova, uključujući slavni "Orijent ekspres", prvi su zadivljeno gledali neizmerne vertikalne zidine litice masiva Kusače nad levom obalom Nišave, koji kao da je presečen udarom silnog mača. Litica Ječave, s druge strane reke, izdaleka se prepoznaje po Kolo kamenu, prstenu od stena koji kao kruna stoji na vrhu litice. Pod njom su nadrealni prizori koje su vetar i kiša urezali u stenu. Litica je ukrašena grupama izduženih kupastih kula iz kojih tamne pećine zure kao vrata u drugi svet. Kraj njih stoje monumentalne grupe figura, ljudi i životinja, izvajanih erozijom, koje ne zaostaju za čudesima slavne Kapadokije. Tu su u srednjem veku bile isposnice monaha pustinjaka sićevačke Svete gore, a docnije hajdučke skrivnice u kojim se i danas traži blago.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka