Saradnik sajta National Geographic, Edin Krnić, vodi nas u jedno od najekstremnijih okruženja na planeti - Dankilsku pustinju! Šta je sve tamo video i doživeo, čitajte u putopisu koji sledi.
Pustinja Danakil, u svetu poznata kao Danakil Depression ili Dankilska depresija, jedno je od najekstremnijih i najegzotičnijih mesta na Zemlji. Ova pustinja prostire se preko teritorija tri države: severoistočnog dela Etiopije, jugoistočnog dela Eritreje i severozapadnog dela Džibutija. Područja Dankilske pustinje koji se nalaze u Eritreji i Džibutiju nisu ni približno ekstremni kao što je to slučaj u etiopskoj regiji Afari koja je nastanjena istoimenim nomadskim plemenom.
Pleme Afari se smatra jednim od nastarijih etnickih grupa u istočnoj Africi, a pretpostavlja se da su ove surove predele naselili pre više od 2.000 godina. Pre 1.000 godina su prihvatili Islam kao jedinu religiju, pa su danas svih 6 miliona - koliko se pretpostavlja da ih ima u sve tri drzave - islamske veroispovesti. Brojka od 6 miliona nije precizna jer je nemoguće napraviti popis u ovako ekstremnoj pustinji, kao i zbog toga što narod Afari često migrira u potrazi za hranom za svoju stoku.
Često sam se pitao, kako koze, ovce i kamile ovde preživljavaju? Ovde su životni uslovi toliko ekstremni, da mogu da opstanu samo oni najotporniji. Temperature se tokom letnjih meseci kreću između 50 i neverovatnih 60 stepeni, dok su u ostalim delovima godine temperature niže za dvadesetak stepeni. Tokom noći, temperatura pada za dvadesetak stepeni, što je takođe prilično vruće, posebno kada se uporedi na primer sa Saharom ili pustinjom Kalahari i Namibom, u kojima se zimi temperature spusti do nultog podeoka.
Za razliku od negostoljubivog terena na kome žive, pripadnici plemena Afari su veoma gostoljubivi i srdačni u šta sam se uverio tokom tri dana boravka u ovoj pustinji.
Ovo putovanje je nemoguće organizovati bez neke od mnogobrojnih turističkih agencija koje se nalaze u gradu Mekele, glavnom gradu Tigraj regije, odakle sam i krenuo. Dan ranije sam ostavio podatke iz svog pasosa, kako bi mi kao i ostalim putnicima uredno izdali dozvolu za ulazak u regiju Afari.
Putovanje od Mekelea ka Danakilu je bilo kao putovanje u neki drugi svet
Nakon što sam dan ranije uplatio trodnevni aranžman, oko pet sati ujutru je po mene došao vozač iz agencije. Zastali smo do još nekoliko hotela po druge avanturiste. Zatim nas je odvezao do agencije, odakle smo se nakon čuvene etiopske kafe i točenja goriva ukrcali u ternenska vozila i krenuli ka regiji Afar.
Dužina ove rute je oko 700 km u oba pravca. Skoro dva sata smo se vozili asfaltnim putem, da bi nakon toga nastavili kroz pustinjske krajolike koji su se non stop smenjivali. Kako je put odmicao vegetacije je bivalo sve manje i manje dok je pustinja postajala sve dominantnija. Na horizontu su počela da se ocrtavaju slana jezera preko kojih smo morali da pređemo.
Prvo zaustavljanje je bilo na tajanstvenom jezeru Asal iz kojeg je izbijala kristalno bela so. Neki delovi su bili prekriveni vodom koja nije bila dublja od dvadesetak centimetara. Ovde smo se zadržali oko sat vremena praveći fotografije. Tražeći gde ću pre da se okrenem, ne znajući gde je lepsi pogled, uočio sam kamion koji je vozio prema nama. Bio natovaren blokovima soli koju su nedaleko odavde vadili prpadnici plemena Afari.
Nastavili smo dalje, a duž rute teren se menjao na svakih nekoliko kilometara. Zaustavili smo se na najsušnijem delu pustinje. Vodič i vozač su nam ispričali kako na ovom mestu godinama unazad nije pala niti jedna kap kiše. Formacije soli su bile takve da je mnoge delove bilo moguće odvaliti rukama.
Kako smo ulazili sve dublje u pustinju, tako se i struktura soli menjala. Na sledećem zaustavljanja videli smo neobične komade soli koji su podsećali na mermer.
Putujući dalje, videli smo potpuno drugačije reljefe koje je stvarala so. Ovi komadi su se taložili stotinama godina unazad, a izgled su dobili isparavanjem vode sto je rezultiralo stvaranjem neobičnih uzoraka na tlu. Pod nogama sam imao osećaj kao da hodam po snegu koji se ponovo smrznuo dok je bio u fazi topljenja.
Kako se priblizavao kraj dana, vozač mi je najavio zaustavljanje u delu pustinje gde je zalazak sunca jedinstven. Bio je u pravu, ovakav prizor je moguće videti samo na dva mesta na planeti, a to su Dankilska pustinja i Salar de Ujuni u Boliviji.
Nakon spektakularnog zalaska sunca, vratili smo se do kampa gde je planirano spavanje na otvorenom. Ujutru, nakon doručka, ponovo ćemo se zaputiti u istraživanje. Plan je da idemo u, prema mišljenu mnogih, najimpresivniji deo ove pustinje, a to je Dalol.
Tokom noći nije bilo prevruće iako je živa pokazivala da će do jutra biti 30 stepeni, kada će se već oko 8 časova popeti na 40, a do kraja dana će doći do sigurnih 50.
Dalol
Put do Dalola je trajao oko 3 sata sa usputnim zadržavanjima za fotografisanje.
Pustinja Danakil je nekoliko miliona godina unazad bila prekrivena morem. Ili tačnije, na ovom mestu je bio zaliv Crvenog mora. Proces nestajanja vode je trajao nekoliko milona godina, a za današnji izgled su najzaslužnije tri tektonske ploče koje se nalaze ispod ove pustinje.
Afrička ploča "vodi glavnu reč" jer je najveća, i obuhvata veći deo Etiopije i istočne Afrike, Somalska ploča, koja se nalazi ispod Somalije i jugoistočnog dela pustinje, dok se Arapska ploča nalazi na severozapadnom delu ovog trougla. Ova ploča je povezana sa crvenim morem, Jemenom i Saudijskom Arabijom.
Pustinja se na ovom delu nalazi na 125 metara ispod nivoa mora i poznata je po svom ekstremno neprijateljskom okruženju. Zbog toga svaki automobil mora da ima po jednog vodiča iz plemena Afari. Oni su tu da brinu o svakom gostu, dajući mu instrukcije kuda je najsigurnije gaziti, jer vas ovde i najmanja geška moze skupo stajati.
Na ovom mestu se struktura tla svakodnevno menja zbog isparavanja sone kiseline od koje nastaju žuta i zelena boja, taloženja gvozđa i raznih mineral od kojih nastaje spektar crvenih i smeđih boja, soli od koje nastaje bela, i još i mikroorganizama koji ovom delu pustinje daju plavu, ljubičastu i sivu boju. Sve ove boje dobijaju posebne nijanse kada se tlo pomeri.
U galeriji pogledajte još fotografija:
Idemo u možda najekstremnije i najsurovije okruženje na Zemlji! Ovde SO stvara remek dela, a ljudi rade na plus 50
Dalol se nalazi na povrsini izmedu 20 i 30 kvadratnih kilometara, mada je to nemoguće tačno izmeriti jer se kvadratura svakodnevno menja.
Na ovom fascinantnm mestu smo ostali oko tri sata, odakle smo nastavili ka slanim brdima koja kao pecurke izbijaju iz zemlje.
Slana brda
Ove formacije su poznate kao slani vulkani jer ih iz utrobe zemlje na površinu gura voda bogata mineralima. Neka od ovih brda su visoka i po tridesetak metara, a na svakom od njih su vidljivi tragovi crvene zemlje i soli.
Put smo nastavili ka još jednoj lokaciji gde iz zemlje izbija so na poseban način. Tu so izbija između kamenih ploča, pa se stvaraju drugačiji oblici.
Hidrotermalne aktivnosti zaljućuju vrele izvore koji na ovom mestu isparavaju u dodiru sa vrelim kamenjem. Od prevelikih temperatura i vrelog kamenja, teško je golim okom primetiti isparavanja koja formiraju remek dela. Kako se isparavanjem so lepi za veće komade soli, dolazi do velikih problema prilikom hodanja. Najsigurnije je pratiti vodiča, da ne dođe do povreda tokom prelaska određenih delova. Ja sam svog vodiča Hasana pratio u stopu. Zaustavili smo se na nekoliko pozicija, kako bih zabeležio ovaj neverovatan prirodni fenomen.
Sa slanih brda smo se vratili u bazni kamp, gde smo prespavali još jednu noć pod vedrim nebom.
Berba soli
Treće jutro smo takođe ustali rano. Odmah nakon doručka i ispijanja kafe krenuli smo ka mestu gde pripadnici plemena Afari sakupljaju so.
Bilo ih je oko pedesetak i svi su vredno radili na svojim radnim mestima. Dok su jedni lomili ploče soli, drugi su od istih pravili blokove koje su precizno klesali kao da imaju najsavremenije alatke u ruci. "I ne razmišljam o tome, sve ide samo od sebe", odgovorio mi je jedan od radnika kada sam ga pitao o preciznosti rada.
Osim što naporno rade na ekstremno visokim temperaturama, svaki od ovih radnika jede samo dva puta dnevno, a popiju samo po jednu dvolitarsku flašu vode. I na ovo pitnje sam dobio odgovor. "Mnogo obroka bi nas usporilo u radu, a dve litre vode je dovoljno za naš organizam za radno vreme od 10 sati". Prihod od prodate soli ide zajednici, a svaki od ovih radnika na kraju meseca dobija platu od oko 10.000 etiopijskih bira što je ekvivalentno sa 160 eura.
Idemo u možda najekstremnije i najsurovije okruženje na Zemlji! Ovde SO stvara remek dela, a ljudi rade na plus 50
Ovu so tovare na kamione ili kamile, u zavisnosti od lokacije na kojoj se vrši takozvana berba soli. Iako na kamione stane mnogo više, prizor karavana kamila koje je ponosno koračaju najekstremnijom pustinjom na svetu, ostaje urezan u pamćenje.
Nakon obilaska radnika, uputili smo se nazad za Mekele u koji smo, uz nekoliko pauza, stigli oko 6 sati popodne.
Možda će vas zanimati i:
-
Tradicija i običaji |
08. Sep 2023.
Tamo gde sve deluje kao da je mrtvo - u pustinji Kalahari sa narodom San koji nije zaboravio kako da preživi
![Narod San Kalahari_131575871.jpg]( "Narod San Kalahari_131575871.jpg")
-
Tradicija i običaji |
09. Aug 2022.
"Slobodan narod" koji je preživeo tamo gde niko drugi nije: Njihova tradicija nalaže da budu gostoljubivi domaćini
![Berber]( "Berber")
-
Magazin |
16. Apr 2022.
SUDANSKA PROCENA: Mladi Sudanci nadahnjuju se istorijom u traženju bolje budućnosti
![Muškarci umotani u sudanske zastave sede na litici]( "Muškarci umotani u sudanske zastave sede na litici")
-
Destinacije i Putopisi |
10. Sep 2020.
Kolmanskop, namibijski grad duhova koji je progutala pustinja
