Od samostana do palate Mafra: Blizu Lisabona nalazi se vrhunac barokne umetnosti u Portugalu i čuvena biblioteka

Prvoitna zamisao je bila da bude samostan, ali kralj Portugala mu dodaje i palatu i baziliku. A unutra biblioteku, koja se smatra jednom od najvažnijih u Evropi.

Vrhunac baroka, megalomanski hir, nacionalni amblem, šta god da mislite da jeste, ovaj spomenik je vredan posete ukoliko se nađete u blizini Lisabona. Od njega je udaljen samo 40 km. 

Kralj Žoao obećava samostan u zamenu za potomstvo

Kralj Žoao V od Portugala, imao je samo 22 godine i već je tri godine bio u braku. Ali kako njegova supruga Marija Ana od Austrije nije mogla da zatrudni, on daje obećanje franjevcima da će im izgraditi samostanu gradu po imenu Mafra ako od Boga izmole naslednika Portugala. 

Rečeno - urađeno, kraljevski par 1711. godine dobija prvo dete kojojoj daju ime Barbara, a do 1720. godine dobiće još čest naslednika, među kojima i budućeg kralja Žozea I. Negde između, i kralj je ispunio svoje obećanje, tako što naređuje izgradnju manastira za 300 fratara. Ali pošto je priliv zlata iz Brazila u tom periodu bio neometan, kralj je odlučio da mu doda i ogromnu palatu i baziliku kakva do tada nije viđena.

Skoro 52.000 ljudi je radilo danonoćno da bi se ispunila kraljeva želja svečanog otvaranja krajem 1730. godine, povodom njegovog 41. rođendana - monarhov zahtev je na kraju ispunjen i raskošno veselje je trajalo osam dana.

Na prvi pogled, veličina konstrukcije je impresivna. Sa obe strane bazilike nalaze se kule od kojih svaka ima 70 metara. U severnom delu kompleksa nalaze se kraljeve odaje, u južnom su kraljičine, svaka sa svojom kapelom, svojom kuhinjom i svim potrebnim ekscentričnostima, odvojene dugačkom galerijom od 232 metra.

Prilikom dekoracije palate, uglavnom u baroknom stilu sa nešto neoklasicističkih detalja, nije se štedelo, niti se mislilo na granice: krečnjak i cigle stizali su iz celog kraljevstva, drvo iz Brazila, tapiserija i skulpture, slike i verski artefakti iz Italije.

Кompleks je pored boravka portugalske kraljevske porodice tokom leta, bio važan centar za učenje, gde se predavalo sve: od likovne umetnosti do liturgijskog pevanja, a služio je 1807. godine, i kao strateško mesto za borbu protiv Napoleonovih invazija. 

Posle izgnanstva poslednjeg kralja Portugala, Manuela II - koji je napustio susedne obale Ericeire 1910. godine - palata je pretvorena u muzej i godinu dana kasnije otvorena za javnost. Mada, zbog svoje veličine, obilazak je moguć samo kroz neke od njenih prostorija.

Izvor: Shutterstock / trabantos

Na suprotnoj strani palate nalazi se manastir, strog i jednostavan, sačuvan onakav kakav je bio i u 18. veku. Ambulanta, opremljena malom kapelom, napavljena je kako bolesni monasi ne bi propustili nijedan verski obred. Tokom posete možete videti i kuhinju, trpezariju, mali muzej posvećen umetnosti, ali i njen najupečatljiviji deo - biblioteka.

Izvor: Shutterstock / agsaz

Osim veličine prostorije i njene estetike: plavi, roze i beli mermerni pod je najupečatljiviji u celoj zgradi, mada njen najveći značaj leži u doprinosu nauci, jer se smatra jednom od najvažnijih biblioteka u Evropi. Njena zbirka iznosi 36.000 tomova, sakupljenih od 14. do 19. veka. Кuriozitet: biblioteka, kao i mnoge druge u svetu, ima svoju koloniju slepih miševa koji čuvaju knjige i drvo od insekata.

Bazilika je posebna priča, a i park pored

Bazilika koja se nalazi u srcu kompleksa, zaslužuje posebnu pažnju. Njene dve kule, imaju dva karijona sastavljena od po 49 zvona, napravljena u Antverpenu u 18. veku. Unutrašnjost crkve je obložena mermerom i jaspisom, a ispunjena verskim artefaktima donetim iz Italije i Francuske - koji predstavljaju najzančajniju zbirku italijanske barokne skulpture van Italije, sa 58 komada.

Izvor: Shutterstock

Ali, ono što je najneverovatnije, jesu njene orgulje - kojih ima šest, a postavljene su 1807. godine. Svaka od njih ima po 2.000 cevi veličine od 24 milimetra, do 6 metara, koje su dizajnirane da rade istovremeno - njihova puna melodija se čuje samo prve nedelje u mesecu.

Odmah pored palate nalazi se Nacionalni park Tapada u Mafri, stvoren 1747. godine kao park za razonodu i lov za kralja Žoaoa. U Portugalu ovo je najveće prirodno područje ograđeno zidinama sa svojih 819 hektara. Ovde se mogu videti i naći brojne životinjske i biljne vrste, jer je danas otvoren za javnost i predstavlja pravo prirodno nasleđe ovog područja. Savršeno za jahanje, planinarenje ili čak streljaštvo. 

BONUS VIDEO: