BISER IRSKE: Do ovih ostrva stižete produvani i mokri do gole kože, ali svaki trenutak na njima je neverovatno iskustvo!

Putovanje do Aran ostrva je kao korak unazad kroz vreme, gde pejzaži odražavaju duh prošlih vekova, a morski vazduh nosi miris avanture. Edin Krnić vodi nas do bisera zapadne obale Irske, ostrva Inišmore, Inišman i Inišer.

U ovlaštenoj agenciji sam kupio povratnu kartu od Galveja do Inišmora koja je stajala 39€. U ovu cenu su bili uključeni i povratni autobuski transferi od Galveja do lučkog gradića Rosavel (Rosssaveel), gde sam se ukrcao na trajekt za Inišmore. Plovidba po uzburkanom okeanu trajala je 50 minuta, a za to vreme jedan broj putnika se propisno ispovraćao u more, dok su drugi to činili u kesama koje su se mogle naći na mnogim policama u unutrašnjosti broda. Jaki vetrovi su sve vreme šibali po putnicima nanoseći na svakog ogromne količine hladne morske vode, te su po dolasku na ostrvo mnogi bili mokri do gole kože.

Izvor: Edin Krnić

Stigavši trajektom do Inišmora, najvećeg od tri Arnaska ostrva, naišao sam na lokalce koji su ljubazno nudili svoje usluge. Dok su jedni nudili vožnju kočijama ili u traktorskoj prikolici, drugi su iznajmljivali bicikla na dnevni najam. Verovali ili ne, ovde je skuplji dnevni najam bicikla nego automobila u nekim svetskim gradovima. Cene se kreću od 20 do 25€ za maksimum 6 sati korištenja, a jedan od putnika je u šali rekao da svaki od vlasnika koji iznajmljuju bicikle, otplati jedno biciklo sa desetak iznajmljivanja. Ja sam se odlučio za vožnju konjskom zapregom, kako bih u njoj osetio čari ostrva, da bih nakon sat vremena vožnje po selu iznajmio bicikl za cenu od 20€. Ovde ste bez prevoznog sredstva u nezavidnoj situaciji jer tokom jednog dana nemate vremena da obiđete sve znamenitosti i gledate dok talasi Atlanskog okeana udaraju o hridi zapadne obale ostrva.

Izvor: Edin Krnić

Izvor: Edin Krnić Izvor: Edin Krnić

Dok sam vozio bicikl putevima Inišmora, sve vreme sam osećao miris soli i avanture. Oko mene su na svakom koraku bile zelene poljane oivičene tradicionalnim kamenim zidovima koje su vekovima unazad gradili stanovnici ova tri ostrva. Interesantna je činjenica da u početku zidovi nisu imali namenu podele imanja, već je osnovna namena bila sakupljanje kamenja koje je bilo popločano po površini zemlje, kako bi se od parcela načinilo plodno zemljište koje će se koristiti ponajviše za ispašu stoke. Svaka kuća obavezno drži po nekoliko ovaca i krava, a ima i onih koji su još uvek zadržali tradiciju da svaka porodica mora da ima bar još jednog magarca ili konja.

I dok sam prolazio pored zidina, imao sam osećaj da ovde vreme teče drugačije i da svaki kamen uklesan u ove zidove ima svoju priču, te kao da želi da nešto kaže putniku namerniku koji prolazi pored njega.  

Ovo je mesto gde zelene doline susreću oštre litice, a istorija vekovima ispisuje nova poglavlja na svakom kamenu. Ta poglavlja Inišmor čuva kao neprocenjivo nasleđe.

Izvor: Edin Krnić

Put do Dun Aengusa, drevnog kompleksa smeštenog na vrhu stene, bio je kao putovanje kroz vreme. Drevna tvrđava Dun Aengus, pozicionirana na vrhu litice, dočekuje putnika sa pogledom koji oduzima dah. Ne zna se tačno kada je ovaj kompleks sagrađen, ali se pretpostavlja da je nastao u bronzano doba.

Pogled sa ovih starih zidina je čista poezija, a sa visine od stotinak metara pruža se neverovatan pogled na Atlantski okean koji kao da širi svoje plave ruke do horizonta, koje kao da plešu sa kamenim liticama. Na trenutak sam osećao da sam deo nečeg većeg, da su stene i more svedoci prošlosti koja još uvek živi u svakom dašku vetra koji me je šibao po licu.

Ovaj arheološki dragulj svedoči o čvrstini i strpljenju ljudi koji su ga sagradili, čuvajući tragove davnih vremena. Pretpostavlja se da je ovaj kompleks služio kao hram u kome su se obavljali verski rituali, a na to ukazuje sam naziv, jer je ime Aengus najverniji prevod božanstva koje je opisivano u irskoj mitologiji.

Izvor: Edin Krnić

Nedaleko od ovog velelepnog zdanja, na istočnoj obali ostrva, nalaze se i dve stare crkve. Obe su napuštene, a interesantna je činenica da jedna od njih nosi naziv "Sedam crkava", te su zbog ove činjenice mnogi turisti zbunjeni pitajući se gde su preostalih pet.

Šetajući Inišmorom, sreo sam ljude koji čuvaju plamen irske kulture. U selu Kilronan, srdačnost meštana je bila vidljiva na svakom koraku, a odlazak u neki od lokalnih restorana je pravi doživljaj gastronomije i ukusa tradicionalne irske hrane.

Napuštam Inishmor, te svoj put nastavljam ka Inišmanu

Dok se trajekt približava obali Inišmana, prizor tradicionalnih kamenih kuća raštrkanih po zelenim brdima stvorio je u meni neku blagodet koja samo ovde može da se doživi.

U Inišmanu, drugom po veličini ostrvu na Aranu, mir je i tišina. Dobrodošlica lokalaca je vidljiva na svakom koraku, a šetnja ili vožnja biciklom kroz uske vijugave staze otkriva rustične kuće koje odjekuju tradicijom.

Stanovnici Inišmana su pravi kustosi vlastite tradicije. Susret s domaćinima je kao korak u prošlost, gde ljubaznost i spremnost za deljenje priča čine srž njihovog gostoprimstva. Na svakom koraku, osećate toplinu dobrodošlice koja je neodoljiv deo ovog duha zajedništva. Ovde sam upoznao Patrika, koji se ponudio da me odvede do tvrđave Dun Konor, koja je po njegovim rečima najbitnija kulturno-istorijska znamenitost na ostrvu.

Izvor: Edin Krnić Izvor: Edin Krnić

Kao i za mnoge slične objekte na ostrvima Aran, tako ni za ovo utvrđenje nema preciznih podatata ko ga je i kada sagradio, a prema Patrikovim rečima, ne zna se ni čemu je služilo ovo utvrđenje. Nakon sat vremena provedenog u Don Konoru, vraćam se u luku i zatičem ribare, koje bije glas da su najbolji na Aran ostrvima.

Ukrcavam se u čamac i odlazim na Inišer, najmanje od tri bratska ostrva

Ovo ostrvo je toliko malo da se može obići biciklom za manje od sat vremena. Iako sam imao želju da ga istražim sâm bez pomoći nekog lokalca, nisam mogao da odolim ljubaznosti starog Henrija, koji se ponudio da me za samo 10€ svojom vremešnom kočijom odveze do nasukanog teretnog broda koji se nalazi na zapadnoj obali, a nakon obilaska broda, i do utvrđenja koje se nalazi u samom središtu sela na vrhu omanjeg brda.

Henri mi je duž puta pričao o ponosnoj i vekovima dugoj istoriji Aran ostrva, kao i o tome da ni jedno od ova tri ostrva nije bilo okupirano od Engleza, te su zbog ove činjenice meštani Aran ostrva sačuvali tradiciju i jezik koji je najsličniji onom koji se govorio i koji se i danas govori u nekim delovima Škotske. Irci će sa ponosom uvek reći da su im Škoti braća po jeziku i krvi. I dok mi je pričao o istoriji i kamenim zidovima, stigli smo do starog nasukanog teretnog broda Plassy.

Izvor: Edin Krnić

Izvor: Edin Krnić Izvor: Edin Krnić

Juliet, kako je ovaj brod prvobitno nazvan, sagrađen je 2. oktobra 1940. godine za potrebe Britanske Kraljevske mornarice, da bi od 20. marta 1941. godine bio korišćen kao minolovac. Do 1942. godine je služio samo u vodama oko Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, da bi nakon toga bio korišćen kao saveznički brod u raznim vojnim operacijama na afričkom kontinentu. Kada se rat završio, Juliet više nije bio potreban kraljevskoj mornarici, te je 1947. godine pretvoren u teretni brod koji je koristila Britanska trgovačka služba. Britanska kompanija Limerick Steamship je 1951. godine kupila ovaj brod i preimenovala ga u Plassy, po čuvenom Baronu Robertu Klajvu Plasiju.

Za vrijeme svog angažmana, ovaj brod je kružio obalama Irske sve do 8. marta 1960. godine kada se nasukao dok je plovio kroz zaliv Galvej, noseći ogroman teret viskija. Zahvatila ga je jaka oluja, po ćemu je poznat ovaj deo Atlantika, te ga je nosila do Finnis rocka, gdje se nasukao i zaglavio. Grupa lokalnih stanovnika Inisheera je spasila cijelu posadu, te nastradalih u ovoj nesreći nije bilo. Nekoliko nedelja kasnije, druga oluja je odnela brod sa stene i oterala ga na obalu ostrva, odakle se do dan-danas nije pomerio.

Izvor: Edin Krnić

Obišao sam unutrašnjost broda i bio oduševljen kako su talasi, vetrovi i so napravili pravo umetničko djelo od ovog broda. Ovdje smo se zadržali oko pola sata, odakle smo nastavili ka selu i utvrđenju. Njegov konj je bio toliko lep, da mi je bilo prosto žao što ga koristi u ove svrhe. Pitao sam ga zbog čega je ovog lepotana upregao zaprežnim kolima, a on mi je odgovorio da je njegov lepotan pravi magnet za svakog turistu koji se iskrca na ostrvo. "Ovakvih konja ima mnogo u Irskoj, a ova autohtona rasa poznata kao Irish Cob je dobila ime po našoj zemlji", kaže Henri. Osim predznaka irski, ova vrsta konja je poznata i kao Ciganski Pob.

Iako je ova vrsta konja vekovima unazad tradiciinalno korišćena za jahanje i vuču zaprežnih kola, u poslednje vreme se sve više koriste kao kućni ljubimci kojima se ponosni vlasnici takmiče na mnogim izložbama u Irskoj i Velikoj Britaniji. Dugačka dlaka na njihovim nogama zahteva posebno timarenje, kako bi se sprečile komplikacije prilikom galopiranja.

Do utvrđenja smo stigli za desetak minuta, a duž puta Henri je ponovo pevao tradicionalne irske pesme. Kako je to bilo najmanje utvrđenje na Aran ostrvima, tu se nisam zadržao duže od desetak minuta, jer sam već bio kratak s vremenom kako zbog poslednjeg isplovljavanja broda iz Caherarda ka Aillepreachianu, tako i zbog po mnogima najveće turističke atrakcije u Irskoj koju sam planirao za sam kraj ovog neverovatnog dana.

Putovanje kroz bajku

Putovanje kroz Irsku na pojedinim lokacijama često izgleda poput ulaska u bajku. Svaki pređeni kilometar otkriva pejzaže toliko spektakularne, da vam zastaje dah. Stigao sam do jednog od najimpresivnijih prirodnih čuda na svetu, Moherske litice.

Stvarajući utisak da su iznikle iz Atlantskog okeana, ove ogromne litice visine 214 metara izdižu se vertikalno kao čuvari obale, krijući tajne dubina.

Pogled s vrha ovih litica je nešto što se ne može opisati rečima. Atlantski okean se prostire u beskraj, a u daljini se vide ptice koje kruže nebom, veličanstvena igra svetla i senke stvara kontraste na stenama, oživljavajući svaku nijansu zelene, sive i plave boje.

Dok sam šetao bezbednom stazom koja vodi uz litice, nisam mogao a da ne budem impresioniran snagom prirode. Vrhovi talasa koji udaraju o stene čuju se u daljini od nekoliko stotina metara, podsećajući na beskrajnu moć okeana.

Izvor: Edin Krnić Izvor: Edin Krnić

Za obilazak Moherskih litica je dovoljno između dva i tri sata, iako ima i onih koji ovde dođu prvim jutarnjim autobusom iz Galveja, kako bi uživali u netaknutoj prirodi sve do zatvaranja Centra za posetioce u kome se nalazi muzej, restoran, cafe bar i prodavnica suvenira. Ovaj kompleks je arhitektonski osmišljen i sagrađen tako da se potpuno uklopio u ambijent, jer se od objekta koji je uvučen u brdo, mogu videti samo ulazna vrata i nekoliko prozora, dok su krov i zidovi prekriveni zelenom travom. Stojeći na vrhu ovih litica, osećao sam se tako malim, a istovremeno, tako privilegovanim što sam deo jednog takvog trenutka.

Aran ostrva su mesto gde se priroda i kultura stapaju u jedinstveno iskustvo. Sa svakim korakom, posetilac uranja u priču o prošlosti, oseća snagu vetrova sa Atlantskog okeana i svedoči autentičnosti života daleko od gradske vreve. Ova tri ostrva nisu samo ostrva na karti, već vrata ka vremeplovu koji vodi do srca Irske tradicije i lepote.