Snimio nam je Naska linije i groblje Čaučila... Saradnik sajta National Geographic Srbija, Edin Krnić, donosi nam priču i fotografije sa svog uzbudljivog prutovanja po Južnoj Americi.
Doći u Peru, a ne posetiti Kusko, Vinikunka planinu, Maču Pikču, Oazu Huakačina i Naska linije bilo bi pravi promašaj. Da sam preskočio neko od ovih mesta, za mene bi bilo kao da nisam ni bio tamo, iako ova zemlja pruža mnogo više od toga što sam pomenuo.
O tome kako da najlakše stignem do grada Naska, raspitao sam se u Limi. Svi su mi preporučili da je najbolje otići autobuskim prevoznikom Cruz del Sur. U Limi ne postoje uobičajene autobuske stanice kakve najčešće viđamo u gradovima. Ovde svaki prevoznik ima svoju autobusku stanicu, a destinacije po Peruu su podelili uglavnom na ravne časti.
Bilo je pola četiri kada smo krenuli. Kondukter mi je rekao da ćemo u Nasku stići oko ponoći.
Ubrzo mi je postalo jasno zašto su svi preporučili ovog prevoznika. Zadovoljstvo je bilo putovati. Dvospratni autobusi su uglavnom novi, a ujedno veoma luksuzni i udobni. Izuzetno komforna sedišta koja se obaraju do 160 stepeni, super brzi internet tokom čitavog puta i veoma ukusni hrana i piće koji su uključeni u cenu karte će svakog putnika naterati da ponovo putuje sa Cruz del Surom.
Stigli smo tačno na vreme. To mi je odgovaralo. Trebalo mi je vremena da se naspavam i budem spreman za jutro. U 8 časova po mene dolaze predstavnici komapnije Aeronaska sa kojom ću leteti iznad Naska linija.
Naska je maleni grad, koji više liči na veće selo, pored kog prolazi čuveni Panamerički autoput dug oko 30.000 km koji se proteže od Prudo Beja na Aljasci do najjužnijeg grada na planeti, argentinske Ušuaje. Naska je takođe linija razdvajanja Panameričkog autoputa i puta koji vodi prema Kusku, a zatim ka Boliviji.
Ustao sam u sedam kako bih na miru doručkovao, a zatim krenuo na svoj let preko Naske. Predstavnici Aeronaske su bili tačni i pokupili su me po dogovoru u osam sati. Usputu, dok smo išli prema aerodromu, stali smo da pokupimo još tri putnika. Aerodrom je bio udaljen na samo pet minuta vožnje od grada. Pre ulaska u avion svima su nam izmerili težinu.
Za mene je bilo nezamislivo da dođem u Nasku, a ne preletim je avionom. Neki crteži i linije toliko su dugi da ih je nemoguće uočiti sa zemlje, zato sam morao da je ih preletim. Minutažu leta možete da izaberete od nekoliko ponuđenih, a cena je simbolična s obzirom da ste ostavljeni na milost i nemilost onih koji uslugu pružaju, i sami određuju iznose.
Cena leta se kreće od 60, za let od pola sata, do 80 američkih dolara, za let od 50 minuta. Ja sam se odlučio za ovaj duži. Želeo sam da što duže uživam gledajući ove misteriozne crteže. Kako su nastali, kako su izvučene kilometrima duge ravne linije bez matematičke greške?
Ukrcali smo se u staru Cesnu i za par minuta se vinuli u nebo. Pogled na Naska linije je bio impresivan, a najjači utisak na sve nas su ostavili astronaut isklesan na ogromnoj ravnoj crvenoj steni, majmun sa savijenim repom savijenim u spiralu i ogromna ptica za koju se pretpostavlja da je kolibri.
Još fotografija Naska linija pogledajte u galeriji:
Kako Naska linije izgledaju iz stare Cesne i zbog čega su mumije tako dobro očuvane? Stiže nam priča iz Južne Amerike
Na mnoga pitanja o Naska crtežima do danas nisu pronađeni odgovori. Dok arheolozi lome koplja, većina stanovnika Naske, a i Perua imaju svoju teoriju. Ubeđeni su da linije nisu delo ljudskog uma i ruku, već da ih je napravila neka civilizacija sa druge planete, a da su im ovi crteži bili orijentir za sletanje na zemlju. Impresioniran onime što sam video iz aviona, gotovo se slažem sa njihovom teorijom.
Spustio sam se na zemlju i nastavio dalje. Na mom spisku "obavezno posetiti", nalazila su se još tri lokaloteta: priramide Kahuači, Kantalok Akvadukte i groblje Čaučila.
Piramide Kahuači
Ova tri lokaliteta moguće je obići za pet sati. Prilično su udaljeni jedan od drugog, a do njih je moguće stići samo pustinjskim putevima. Piramide Kahuači se prostiru na 1.5 km2. Ovaj kompleks čine tri pitamide i 40 manjih restauriranih objekata, pravih remek dela drevne arhitekture.
Na ovakvim mestima se često zapitam, zašto su se baš u pustinjama i nedođijama širom sveta gradili kamene piramide? Kako je moguće da su ih izgradili baš na mestima gde je danas nemoguće naći bilo kakvu stenu ili kamenje za koje možemo da pomislimo da su ga koristili?
Groblje Čaučila
Prilazim otvorenim grobnicama u kojima se nalaze obučeni skeleti. Stigao sam na groblje Čaučila koja se nalazi na 30 km južno od Naske. Tela su izvanredno očuvana, uglavnom zbog suve klime u peruanskoj pustinji. Osim što su obučena, tela su oslikavana smolom i čuvana u namenski izgrađenim grobnicama od opeke. Smatra se da su so i smola vekovima odbijali insekte i usporavali bakterije, pa su ove mumije donekle sačuvane. Neke od njih zajedno sa svojom dugom crnom kosom.
Obilaske sam završio do pola tri i vratio se do Kruz del Sura da se raspitam za pevoz do grada Ica u čijoj se blizini nalazi jedina oaza u Južnoj Americi.
Rekli su mi da je sledeći autobus u 16 časova, što znači da imam vremena da odem u neki restoran na ručak, a zatim pravac Huakačina.
Huakačina
Pojeo sam izvanredan Lomo saltado - dinstano ili prženo juneće meso u sosu sa prilogom (riža i krompir) i salatom - meni omiljeno peruansko jelo. Cena ovog jela je između 10-15 sola, ili u evrima, između 2.5 i 4. Punog stomaka krećem za Huakačinu i za manje od tri sata sam već bio na odredištu.
Od centra Ice do Huakačine ima 4 kilometra, a taksi će vas odvesti za 7 sola ili 2 evra, dok će vas tuk-tuk odbaciti za samo 5 sola. Stigao sam tačno pred zalazak sunca i uživao u neverovatnom prizoru sa vrha dine na Huakačinu.
Ujutru sam se probudio rano kako bih bez gužve mogao da snimim dronom ovo čudo prirode. Maleno jezero, pedesetak palmi i par eukaliptusa u pustinji Ica. Huakačina je smeštena između dve visoke dine, odakle se mogu napraviti neverovatni snimci.
Nakon što sam uspeo da snimim oazu, odlazim do jedne agencije kako bih se vozio dinama sa vozilima specijalno napravljenim za ovaj teren. Ove ture traju po 90 minuta, a cena jedne vožnje je 20 sola, što nije nimalo skupo, pogotovo kada se vratite nazad i shvatite koliko ste uživali za nepunih 6 evra.
U automobilu sam bio sa jednom prijatnom porodicom iz Perua. Kada smo došli do vrha jedne dine, vozač nam je svima dao daske da bordujemo po pesku. Uzivali smo na vrelom pesku dok je temperatura bila oko 35 stepeni celzijusa. Vratili smo se u Huakačinu nakon sat i po vožnje i svi zajedno otišli u jedan bar da se rashladimo i osvježimo.
Dva dana sam uživao na ovom mestu, neverovatnom čudu prirode. Iako sam želeo da ostanem duže, čekala me je već kupljena karta za Kusko. Morao sam da nastavim dalje svoje putešestvije po Peruu i Južnoj Americi.
Možda će vas zanimati i:
-
Destinacije i Putopisi |
05. Jul 2020.
Život na jezeru Titikaka: Grad Puno i ostrva na kojima već 500 godina žive plemena Kečua i Ajmara
-
Destinacije i Putopisi |
04. Feb 2022.
Žive daleko od drugih ljudi, govore svojim jezikom i uvek nose misteriozne crno-bele torbe: Upoznajte Kogi pleme
-
Destinacije i Putopisi |
08. Apr 2021.
Korak po korak kroz raskošnu i živopisnu KUENKU - jedan od najlepših gradova Ekvadora
-
Zanimljivosti |
24. Jul 2023.
Nisu imali pismo, ali su postali moćna civilizacija: Kako su Inke beležile potrebne informacije?
![Kipu-0147769057.jpg]( "Kipu-0147769057.jpg")
