Nekada su u njemu uživali samo monarsi, ali onda je postao dostupan svima: Park Retiro - zeleni dragulj Madrida

Danas u lepotama parka Retiro u Madridu mogu svi da uživaju, ali nije uvek bilo tako.

Izvor: Shutterstock

Zeleno područje za rekreaciju koje vole i turisti i lokalno stanovništvo je 2021. godine dospeo na Uneskovu listu svetske baštine, iako mnogi ne znaju da njegova istorija datira još od daleke 1632. godine. Kada je grof-vojvoda od Olivaresa odlučio da iznenadi kralja Filipa IV idejom da izgradi palatu i baštu u kojoj bi se kralj mogao povući, a po ugledu na velelepne vile koje su tokom tog perioda nicale svugde u okolini Rima. 

Dizajn i izgradnja bašti je poverena čuvenom Кozimu Lotiju, poznatom po vrtovima Boboli u Firenci. Stoga ne čudi da su vrtovi napravljeni u renesansnom stilu: u središnjem delu parka se nalazi veštačko jezero koje je okruženo zelenilom, kitnjastim fontanama i skulpturama. Njegova svrha je bila da rekonstruiše čuvene pomorske bitke i predstava na vodi, a vrlo brzo je ova kreacija postala jedno od "svetskih arhitektonskih čuda" - što je i dovelo do toga da se veliki deo kulturnog života španske kraljevske porodice preseli upravo u ove bašte. 

Vremenom su one pretrpele velike promene, a većina španskih vladara je pridodala neki svoj pečat. Pa ih je tako u 17. veku, Filip V proširio i zasadio retke vrste drveća. Da bi u 18. veku Кarlo IV u njima izgradio i Astronomsku opservatoriju, a Fernando VII ubrzo potom  izgradio i paviljone. 

Pod kraljicom Izabelom II, bašta je dodatno proširena i zasađeno je novo i egzotično drveće, uključujući stabla narandži i limuna. Ali kada je 1868. godine, monarhija izgubila vrt jer je Izabela II bila primorana da abdicira - park je postao prelepa bašta u centru grada, dostupna svima. 

Najpoznatiji dodatak parku nakon ove odluke je Кristalna palata, delo Rikarda Velaskeza Boske. Urađene po uzoru na Кristalnu palatu u Londonu, koja je prvobitno služila za sadnju biljaka sa Filipina, dok se danas u njoj održavaju umetničke izložbe.