Nadomak vrha sveta nalazi se Piramida! Maja Šarić je stigla do nje i otkriva koliko nam je ona značajna

Bazni kamp Mont Everesta nalazi se na visini od 5.364 metara i polazna je tačka planinarima koji idu do najvišeg vrha sveta. Međutim, na mom putovanju ovaj kamp bio je krajnja tačka: u blizini njega nalazi se Piramida.

Odatle polazi trek do Baznog kampa Mont Everesta. Još uvek je svitalo kada smo krenuli. Svakog dana smo prelazili desetak kilometara do sledećeg mesta, gde smo provodili ostatak dana i noć. Četrnaest dana smo od ranog jutra savladavali visinu boreći se da udahnemo sve ređi vazduh. Imali smo po dva dana aklimatizacije na nadmorsku visinu: na 5.000 metara atmosferski pritisak je oko 60 odsto onog što je na nivou mora, što znači da je vazduh mnogo ređi, a količina kiseonika dostupna pri svakom udahu značajno manja.

Pored toga, dah mi oduzimaju i prelepi pejzaži, glečeri, snežni vrhovi, ali i otkriće Piramide, kaže ova istraživačica i inženjerka geodezije.

Izvor: Maja Šarić

Stakleno zdanje na krovu sveta

Na svega dva dana hoda do kampa potražili smo smeštaj za noćenje iza mesta Lobuče. Iza stena se potpuno neočekivano pojavio vrh interesantnog oblika. Gotovo niko ne očekuje da će pronaći piramidu visoko u Himalajima, na korak od glečera Khumbu gde srednje dnevne maksimalne temperature ostaju ispod nule pola godine. Prekrivena solarnim panelima i smeštena na vrhu niske kamene zgrade, piramida Everesta je čudan prizor među stenama i snežnim planinama.

Zvanično The Pyramid – Ev-K2-CNR, zbog svog oblika poznat i po imenu Piramida, jedan je od najstarijih istraživačkih objekata na velikim visinama u svetu. Trospratna konstrukcija od stakla, aluminijuma i čelika, sa svojim stabilnim kvadratnim piramidalnim oblikom opremljena je naprednim tehnološkim instrumentima i objektima, uključujući telekomunikacije i internet. Objekat je potpuno samoodrživ, i koristi samo obnovljivu energiju koju obezbeđuje veliki solarni sistem.

Izvor: Maja Šarić

Izvor: Maja Šarić

Jedinstvena lokacija na visini od 5.050 metara nadmorske visine već 30 godina omogućava međunarodnoj naučnoj zajednici neprocenjivu priliku da proučava životnu sredinu, klimatske promene, fiziologiju čoveka i geologiju u udaljenom i zaštićenom planinskom području.

Opservatorija je počela sa radom 1986. godine kada je jedna američka ekspedicija zaključila da je K2 (kako se kasnije ispostavilo drugi po visini planinski vrh na Zemlji) najviša planina na svetu. Tim italijanskih stručnjaka sumnjao je u tu tvrdnju. Ponovo su izmerili visine K2 i Mont Everesta koristeći u to vreme najnoviju GPS tehnologiju. Projekat merenja ne samo da je potvrdio da je Everest najviša planina, već je doveo i do osnivanja Komiteta Ev-K2-CNR, organizacije koja je imala za cilj da unapredi istraživačke aktivnosti na velikim visinama – i koja je osnovala Piramidu.

Decenijama su se istraživači borili da izvedu naučne poduhvate u udaljenim područjima na velikim nadmorskim visinama, zavisni od nesigurnih šatora i nepouzdanih generatora. Laboratorija na ovom mestu je dragocena jer je teren ekstreman ali očuvan, i time pruža idealno mesto za posmatranje kako ekosistemi i biogeohemijski ciklusi reaguju pod uticajem promenljivih faktora životne sredine kao što su povećanje temperature, ljudski faktori i zagađenje.

Izvor: Maja Šarić

Od ranih 1990-tih do ranih 2000-tih godina Ev-K2-CNR je podržao nekoliko multidisciplinarnih studija i ekspedicija: uspostavio je seizmičke stanice na velikim visinama, izvršio procene klimatskih promena, radio na hidrološkom modelovanju za predviđanje padavina i rečnog oticaja, registrovao objekat kao globalnu atmosfersku posmatračku stanicu za praćenje zagađenja…

Laboratorija je bila direktno uključena u 520 naučnih misija, sarađujući sa više od 220 istraživača iz 143 različite institucije. Tako je Piramida postala fundamentalna naučna ispostava za istraživače i tehničare, ali i referentna tačka za lokalno stanovništvo i turiste koji su mogli da koriste prednosti neprednih telekomunikacionih sistema koji su bili dostupni za slanje hitnih poruka sa Himalaja.

Usamljeni menadžer

Tokom boravka i noćenja u objektu tik ispod opservatorije upoznala sam menadžera koji je trenutno jedino osoblje u ovom centru.

U prostorijama Piramide, kroz koje me je sproveo menadžer Kaji Bista, nalaze se instrumenti za merenja i prikazani radovi istraživanja koja su se vršila godinama unazad. U osunčanim prostorijama Piramide, slojevito obučena zbog veoma niske temperature, razgovaram sa Bistom dok mi pažnju odvlače lokalci koji napolju prolaze bosi, samo u papučama i sa perjanim jaknama.

Izvor: Maja Šarić

U razgovoru sa Bistom, pored informacija o važnosti pozicije laboratorije i o kampu u koji sam se zaputila, dobijam mnogo više: priču o budućnosti Himalaja. Klimatske promene dešavaju se i na pet hiljada kilometara iznad nivoa mora, a zagađenja stižu i do najviših vrhova Zemlje donoseći promene na nekada nezagađena područja. Kako navodi Bista, usled promene klime dolazi do smanjenja snežnog pokrivača, topljenja glečera i povećanja vodostaja u rekama. Glečeri na Himalajima slatkom vodom snabdevaju skoro dve milijarde ljudi, a povećanje vodostaja i ubrzanje toka ima direktan uticaj na obrasce toka reka i igraju veliku ulogu u prirodnim katastrofama.

Topljenje glečera Khumbu verovatno će destabilizovati bazni kamp koji je dom mnogim penjačima i logističkim timovima tokom cele sezone penjanja. Površina na pojedinim deonicama postepeno će se pomerati od snežnog pokrivača do leda, a lavine će postati manje predvidive zbog nestabilnosti leda. Sa druge strane, zagrevanje vazduha će značiti više kiseonika za penjače.

Poseta i noćenje u ovoj opservatoriji izazovno je zbog velikog pada temperature, niskog pritiska i velike nadmorske visine koja izaziva konstantne glavobolje i mučninu. Vremenski uslovi u ovoj oblasti su prilično teški sa hladnim vetrovima, međutim ovo mesto je takođe posebno jer nema svetlosnog zagađenja. Beskonačno jasno i tamno nebesko prostranstvo sa milijardama zvezda obasjava ledene vrhove Himalaja i staklene strane piramide, dodajući neku novu dimenziju i doživljaj moći prirode u njenoj izvornoj formi.

"Sudbina najviše svetske laboratorije godinama je bila neizvesna usled međunarodne saradnje italijanske i nepalske strane", kaže Bista na našem rastanku. "Ali ono što jeste izvesno jesu promene koje se beleže na ovim visinama i njihov značaj ne samo za lokalnu zajednicu već i globalnu. Vrlo je verovatno da kada sledeći put pođete da baznog kampa, nećete ga pronaći na istom mestu."