Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Vetrovi odnose vrata na kolima, a brojne rečice se probijaju kroz crno kamenje: Dobrodošli u zemlju vatre, vode i leda

Autor Edin Krnić

Pozajmio je scenografiju Igri prestola, dom je brojnim vodopadima i gezirima, a njime se pružaju nepregledna zelena prostranstva. Sigurno ste shvatili! Edin Krnić nas vodi na Island!

 Island_mladenci kod vodopada Izvor: Edin Krnić

Od Žila Verna do svetski poznatog serijala "Igra prestola", Island je svojom opčinjavajuće oštrom prirodom uspeo da nadahne brojna književna i naučna dela. Zemlja Vikinga, poslednja je država u Evropi koju su naselili emigranti iz Skandinavije i Velike Britanije.

I dalje jedna od najrazuđenijih država na svetu, sa svega tri stanovnika po kvadratnom kilometru. Aktivni vulkani, jarko zelene doline, glečeri i fjordovi, crne peščane plaže i zaglušujuće reke, čine Island karakternim i avanturističkim.

Satkano nepredvidivom prirodom, gde se sudaraju led, vatra, voda i vazduh, ovo vulkansko ostrvo predstavlja i najzeleniju zemlju na svetu sa netaknutom prirodom i tendencijom ka smanjenju upotrebe fosilnih goriva i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, pa je zbog svih ovih činjenica, Island prva zelena i ekološka država na planeti.

 Reka i planina na Islandu Izvor: Edin Krnić

 Island_reka protice kroz kanjon.jpg Izvor: Edin Krnić

Island se prostire na 103.000 km², a veličina njegove teritorije je identična Bugarskoj, Gvatemali Ili Kubi, dok je za čak dva i po puta veći od Danske, države u čijem je sastavu ova zemlja bila sve do 10. aprila 1940. godine kada je Alting, islandski parlament, proglasio privremenu nezavisnost zbog činjenice da je dan ranije, 9. aprila, Nemačka napala Dansku.

U periodu od 1940. do 1945. godine na Island je stiglo 25.000 vojnika iz Velike Britanije i čak 40.000 iz Sjedinjenih Država, te je u tom trenutku na ostrvu bilo više stranih vojnika nego punoletnih Islanđana. Zbog velike podrške savezničkih snaga koje je imao za vreme Drugog svetskog rata, Island nije dozvoljavao preletanje Nemačkih vojnih aviona preko svoje teritorije, i od tada vojni saveznik Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji koje su nakon referenduma o nezavisnosti, 17. juna 1944. godine i zvanično priznale ovu zemlju.

Svoju avanturu započinjem u Rejkjaviku, najsevernijoj prestonici na planeti u zemlji ponoćnog sunca. Reykyavik ili Reykyavikuborg, kako ga nazivaju Islanđani, nalazi se na jugozapadu zemlje. U širem gradskom području grada živi oko 200.000 stanovnika, što čini oko 60 odsto stanovništva Islanda. 

Iako ovaj grad i nema previše znamenitosti za posetiti, Halgrimurova crkva je pravi magnet turiste. Njena neobična arhitektura predstavlja stenu niz koju se sliva vulkanska lava, iako je mnogim turistima prva asocijacija mlazni avion ili raketa. Kako Rejkjavik nema viskokih stambenih zgrada, pa crkva može da se vidi iz svih delova grada.

 Island_pogled na crkvu iz ulice Izvor: Edin Krnić

 Island3.jpg Izvor: Edin Krnić

Koncertna dvorana Harpa predstavlja kulturni centar glavnoga grada, a u njoj se nalazi veliki broj restorana i butika. Za ljubitelje muzeja i galerija tu su još i Open Air muzej, Nacionalni Muzej i Nacionalna galerija.

Grad je toliko uredan i čist da komunalne službe i nemaju previše posla, a parkove i travnjake održavaju učenici osnovnih i srednjih škola koji za svoj rad od gradskih vlasti dobijaju novac po učinku.

 Island moderna gradevina Izvor: Edin Krnić

 Island2.jpg Izvor: Edin Krnić

 Island_brodovi.jpg Izvor: Edin Krnić

Island, najveći lednik u Evropi sa koga se niz obode crne peščane pustinje u more slivaju stotine rečica, koje jure kao da jedva čekaju da se dokopaju okeana, polja lave po kojima je naraslo toliko mahovine, da prilikom hodanja po njoj imate osećaj kao da gazite po debelom persijskom tepihu.

Tu su još i fjordovi koji će vas ostaviti bez daha, gledajući ih iz daljine dok im prilazite vijugavim putevima. Prirodne lepote ove zemlje su toliko jedinstvene da će svaki putnik namernik ostati zadivljen uživajući u jedinstvenim prizorima kakvih nema u ni jednoj drugoj zemlji.

 Island_ranac NatGeo.jpg Izvor: Edin Krnić  Islandska obala sa crnim peskom Izvor: Edin Krnić

Iako je ovo zemlja vatre, vode i leda, ja bih dodao još i da je ovo zemlja vodopada i gejzira. Mnoge vodopade je nemoguće videti ukoliko nemate dron, a na svakoj reci ih ima toliko, da im se ne zna broj, a mnogima ni imena.

Na južnom delu ostrva duvaju najsnažniji vetrovi koji u većini slučajeva polome vrata na automobilima neiskusnih turista koji su prilikom iznajmljivanja dobili upustva da prilikom izlaska iz automobila čvrsto drže vrata jer će ih u protivnom zasigurno snaga vetra unštiti, a u tom slučaju se ostaje bez depozita koji zna biti prilično velik kod mnogih rent-a-car agencija.

 Island8.jpg Izvor: Edin Krnić

 Kamper na obali Islanda Izvor: Edin Krnić

Ovaj vetar je ovde česta pojava i može prilično da iznenadi i ushićenog turustu koji planira da po lepom i sunčanom danu koji ovde traje 23 sata, razapne svoj skromni šator koji bi kao prvo bilo jako teško namontirati, a siguran sam da ni nakon montaže isti ne bi mogao dugo opstati na zemlji. Šatori su ovde veoma popularni jer na mnogim lokacijama nema hotelskog smeštaja, a oni turisti koji žele da naprave krug oko ostrva moraju obavezno iznajmiti kamper kako bi na taj način najjednostavnije obišli svaku lokaciju na ostrvu.

Zbog ovih činjenica karakterističnih za Island, sa sobom obavezno treba poneti dobru zimsku jaknu sa kapuljačom, čak i ako ste otišli tokom leta, jer su ovde maksimalne temperature u junu do 16 stepeni Celzijusa, dok je u julu i avgustu za dva do tri stepena hladnije.

Kefavlik

Svoj put nastavio sam prema Kefavilku. Za tri sata šetnje po ovom gradu nisam sreo nijednog pešaka. Pored mene je prošlo svega nekoliko biciklista, a tišinu bi poremetio samo prelet aviona ili eventualno neki automobil.

 Haski liže čoveka koji sedi na travi Izvor: Edin Krnić

U dvorištu jedne kuće ležao je haski, koji kao da je jedva čekao da mu se u ovoj samoći pridruži neko sa kim bi se malo poigrao. Nakon Kefavilka, svoju avanturu nastavljam ka istoku zemlje.

Nigde na svetu se četiri elementa ne mogu bolje upoznati nego na Islandu. Ogoljena zemlja, crne pustinje i zelena brda izbrazdana dugim potocima, voda u sva tri agregatna stanja, a gde god se okrenete vide se reke, vodopadi, vreli izvori, lednici, zelene livade i more.

 Island_pogled na krajolik Izvor: Edin Krnić

Dok sam putovao južnim putem i zastajao sam na svakih nekoliko kilometara kako bih se divio vodopadima od kojih se podno brda stvori na desetine rečica koje krče svoj put po crnom vulkanskom kamenju, ne bi li se što pre dočepale okeana i nastavile svoj put ka ostatku sveta. Toliko malenih i kratkih rečica ima da prosto i ne znam da li sve one imaju svoja imena ili se nazivaju po reci iz koje su stvorene ili od nekog spektakularnog vodopada. Obilazim neke od njih, a na južnoj ruti su najpopularniji SKOGAFOS i SELJALANDFOS.

Skogafos

Skogafos jejedan od najvećih vodopada na Islandu. Visina ovog vodopada je tačno 60 metara, dok je širina od 25 metara dovoljna da sakrije ulaz u stenu za koju je vezana legenda o prvom vikinškom doseljeniku PRASI POLOFSONU koji je ovde zakopao blago, od kojeg je do danas pronađen samo jedan prsten koji se čuva u lokalnoj crkvi.

Turistima je dozvoljen prilaz vodopadu i ulazak u stenu, a za ovaj poduhvat se treba prikladno obući jer ćete u protivnom biti mokri do gole kože i pored činjenice da ste sve vreme udaljeni od vodopada najmanje pet metara.

Skogafos je prikazan i u mnogim kadrovima svetskih filmskih produkcija, od kojih su najpopularniji oni iz Igre prestola ili Game of
Thrones.

Seljalandsfos

Na samo 30 km od Skogafossa se nalazi još jedan impresivan vodopad, a to je Seljalandsfos. Iako je znatno manji od Skogafosa, ovaj vodopad nije ništa manje popularan, naprotiv, mnogi su mišljenja da je atraktivniji i lepši.

Na ovim vodopadima se okuplja veliki broj turista ne bi li uživali u ovim nevjerovatnim prizorima, a osim turista, ovdje dolaze i mnogi mladi parovi sa Islanda, koji nakon venčanja podno ovih vodopada naprave neke od najlepših fotografija koje će obeležiti dan kada su izgovorili sudbonosno da.

Nakon spektakularnih vodopada, svoj put nastavljam ka istoku Islanda, destinaciji za koju sam se dobro pripremio pred ovaj put, a to je Jokursarlon.

Jokursarlon

Jokursarlon je laguna koja je povezana sa Atlantskim okeanom, a redovno se dopunjava topljenjem glečera koji je okružuju. Duboka je 284 metra. Malo je reći čega sam se sve nagledao putujući po svetu, ali ovo je nešto posebno.

More me je vuklo ka sebi. Gledajući sante leda, imao sam osećaj kao da sam vezan za jednu od njih i da me vuče da uletim u hladnu vodu.

Počeo sam da skidam odeću sa sebe, dok me je na stotine turista snimalo i gledalo kao da sam lud dok sam se spremao za skok. Nisam puno oklevao, uskočio sam u vodu lakše nego što sam to činio na Karibima. Plivajući prema santama osećao sam takvo uzbuđenje i uživanje, kao da mi se nešto najlepše dešava u životu. Ostao sam u ledeno hladnoj vodi nekoliko minuta, a da mi ni najmanje nije bilo hladno. Kasnije su mi rekli da je temperatura vode bila oko nule, iako sam ja imao osećaj da je između tri i četiri stepena.

 Skok muškarca u ledenu vodu na Islandu Izvor: Edin Krnić

 Island6.jpg Izvor: Edin Krnić

 Island7.jpg Izvor: Edin Krnić

Izašao sam iz vode tako srećan, da sam se mogao satima kupati sa fokama koje su plivale nedaleko od mene. Sve se ovo dešavalo oko ponoći, a da nisam imao nikakvu predstavu o tome koliko je sati.

Sudurland

Nakon ledeno hladne vode i santi leda, putujem dalje, u Sudurland, dom najvećeg broja aktivnih gejzira. Reč Gejzir inače potiče sa Islanda, i danas je koristi čitav svet bez alternativnog prevoda.

Na samom ulasku u Sudurland, znakovi vas obaveštavaju da je prilazak gejzirima strogo zabranjen. Minimalna temperatura vode u ovim gejzirima je 80 stepeni, a najbliža bolnica je udaljena 65 km, tako da sve što činite, činite na svoju odgovornost.

Najveći gejzir eksplodira otprilike svaka dva minuta, a isti prasak se ne ponavlja svaki put.

Kako na Islandu ima malo suvenirnica, a na baš ovom mestu se nalazi jedna. U njoj je moguće kupiti neki autentični suvenir koji su ovde veoma skupi. Za razliku od sličnih mesta u ostatku sveta, ovde mnogi ljudi samo uđu i izađu, a da ne kupe ni najjeftiniji magnet koji ovde košta 1500 kruna ili oko destetak evra.

Nastavljam putovanje po ostrvu. Duž puta nailazim na brojna stada pufnastih ovčica koje uživaju u svetlozelenoj travi u koju vam stopalo propada kada gazite po njoj. Interesantno je kako ne smeju da napuste svoju teritoriju jer su svesne da će ih pecnuti struja na kraju imanja koje je označeno običnom žicom.

 Ovčice na livadi na Islandu Izvor: Edin Krnić

Ukoliko se nekom vozaču desi da na putu udari ovcu ili jagnje, dužan je da stane, sačeka vlasnika stada i plati štetu po tržišnoj

ceni. Poslednji statistički podaci govore da je danas na Islandu duplo veći broj ovaca nego stanovnika ili preciznije na 350.000 stanovnika Island ima čak 800.000 ovaca. 

Osim pufnastih ovčica, na Islandu postoji i veliki broj ergela sa neverovatno lepim konjima kojih na ovom ostrvu ima oko 175.000. Svaki od njih ima neobično lepu i sređenu frizuru kao da je pre pola časa stigao od frizera koji mu je posvetio nekoliko sati kako bi ga ulepšao.

Ukoliko zastanete, svaki od njih će vam prići da bi zauzvrat dobio nešto čime bi se zasladio, makar kocku šećera. Kada priđu, toliko su pažljivi, da nijedan od njih neće dotaći žičanu ogradu kako ih nebi pecnula struja. Pomislio sam da im puštaju struju umanjene voltaže, ali sam slučajno video da je "čuvar" konja i ovaca, najobičniji automobilski akumulator.

Nastavljam dalje kako bih obišao jedinu turističku atrakciju na ostrvu koja nema apsolutno nikakve veze sa prirodnim lepotama Islanda. Napušteni avion Daglas R4D8 Super DC3.

Daglas R4D8 Super DC3

Devet kilometara pešaćenja u oba smera čeka svakoga ko želi da obiđe ostatke oviona. Vožnja automobila van obeleženih puteva je na Islandu strogo zabranjena. Onima koji prekrše pravilo slede ogromne kazne jer će vas svaki Islanđanin prijaviti policiji ukoliko posumnja da ste napravili bilo kakav prekršaj, pa makar i nepropisno parkiranje.

 Muškarac stoji na olupini aviona Izvor: Edin Krnić

 Island_pogled sa olupine aviona.jpg Izvor: Edin Krnić

U ovom delu ostrva duvaju jaki vetrovi koji će vam u jednom smeru definitivno usporiti kretanje. Osim jakog vetra, naleteo sam na još jednu prepreku ― bile ptice iz porodice Artik tern koje su me napadale duž jednog dela puta kako bi zaštitile svoju mladunčad, svoja gnezda i jaja. Moram im odati priznanje ― veoma vešte u odbrani svoje teritorije, iako nisam bio opasnost. Mada me nijedna od njih nije povredila, stavile su mi do znanja da je ova teritorija njihova i da u povratku izaberem neku drugu rutu, što sam i učinio kako ne bih ponovo remetio njihov mir.

Vik

Nastavljam svoj put prema Viku. Vik je maleni grad na jugu Islanda i poznat je po jakim vetrovima i steni koja liči na slona koji je svoju
ogromnu surlu zabio u vodu. Neverovatan prizor za fotografisanje i razgledanje, pogotovo oko jedan posle ponoći kada počinje zalazak
sunca koji ovde leti traje nepuna dva sata.

Snimanje dronom je na ovoj lokaciji najrizičnije. Upravo na ovom mestu najveći broj turista ostaje bez drona jer ga bočni vetrovi obore u par sekundi.

Nakon skoro sat vremena pešačenja, stižem do stare olupine američke ratne flote koja je nedaleko od ovog mesta iz, do danas neutvrđenih razloga, 21. novembra 1973. godine u 14 časova pala na površinu mora koja je tih dana bila zaleđena. Pravo je čudo da u toj nesreći nije stradao nijedan od sedam članova posade iz aviona.

Danas je ovde samo olupina ― bez repa, krila, motora i unutrašnjosti, a po Island kruže priče da ih je prisvoijo jedan farmer. Ono što nije uzeo on, odnosili su turisti.

Država o ovoj olupini ne vodi brigu jer se nalazi na privatnom imanju. Smatraju da nema ni potrebe brinuti o olupini koja će zasigurno nestati u skorije vreme ponajviše zbog toga što svakog dana nestaje po neki deo sa nje. Lično mislim da ovu olupinu treba sačuvati kao muzejski primerak, pogotovo jer nije bilo stradalih ni povređenih, što je prava retkost kada su u pitanju avionske nesreće.

Osim ovog aviona, vredno je videti i stari napušteni brod koji nasukan godinama samuje u jednoj laguni. O njemu takođe niko ne vodi računa. Oko ovog broda teren je veoma nepristupačan, a do njega stižu samo oni najuporniji koji imaju adekvatnu obuću i opremu, i oni koji koriste dron.

Nakon smrzavanja od jakih i hladnih vetrova koji su me kosili duž čitavog puta, odlučio sam da se ugrejem i okupam u jednom od termalnih bazena. Island ima 170 geotermalnih bazena, a osim najveće Plave lagune, neki od najpopularnijih su SELJAVALAUG i HRUNALAUG.

Nisam imao sreću da se okupam u najčuvenijoj i najljepšoj Plavoj laguni čiji je kompleks bio zatvoren zbog renoviranja. Morao da potražim alternativu kako bih uskočio u neki topli bazen ili lagunu. 

Odlučio sam se za Seljavalaug - najstariji bazen na Islandu koji je sagrađen davne 1923. godine. Neverovatno je kako ova topla voda prija iako izlazak iz nje, zbog spoljne temperature i nije baš prijatan.

Topla izvorska voda se na Islandu koristi još za grejanje stanova, javnih ustanova i puteva u toku zime, tako da su ovde putevi uvek suvi i čisti i pored veoma niskih temperatura i ogromne količine snega koji ovde pada od oktobra pa sve do kraja aprila.

 Island_Edin Krnić Izvor: Edin Krnić

Kriminala na Islandu nema, a poverenje među ljudima je toliko da možete ući u neku lokalnu prodavnicu, uzeti potrebne namirnice i, ako nema nikoga na kasi, samo ostaviti novac pored.

Island je zemlja u koju bih se uvek rado vratio, bez obzira na to što je veoma zahtevna za obilazak određenih atrakcija zbog ekstremnih uslova i činjenice da je jedna od najskupljih svetskih destinacija. Prirodne lepote i kontrasti koje ovde možete da vidite jednostavno ne postoje ni u jednoj drugoj državi na svetu.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Čitamo čitamo

Lep opis Islanda, hvala lepo!

Najnovije

Priroda

Nauka