Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dobrodošli u dolinu Mzab - ovde za autom pod rotacijom stižete do ulica u kojima žene gledaju samo na jedno oko (FOTO)

Autor Edin Krnić

Saradnik sajta National Geographic Srbija, Edin Krnić vodi nas u dolinu Mzab u Aližiru i upoznaje sa islamskim običajima sa kojima se do tada nije susretao.

 Mzab, Alžir67.jpeg Izvor: Edin Krnić

Mzab ili Tumzabt dolina nalazi se u severnom delu pustinje Sahara, oko 500 km južno od glavnog grada Alžira. U ovoj dolini leži pet gradova sagrađenih u periodu između 11. i 15. veka. Ateuf je najstariji od njih, a uz njega su još tu i Melika, Bounoura, Beni Isguen, te Gardaja koji je glavni administrativni centar Mzaba po čijem je imenu danas poznata ova regija.

Zbog veoma složene političko-bezbednosne situacije u Alžiru, ovo područje je nemoguće posetiti bez lokalne agencije koja za turiste nabavlja specijalne dozvole za nesmetano ukrcavanje na let za Gardaju. Svi papiri potrebni za posetu ovom gradu se na aerodromu u Alžiru detaljno kontrolišu, a nakon sletanja, strance zadržavaju još sat ili dva, kako bi se proverila njihova hotelska rezervacija koja se prijavljuje putem specijalnog formulara koji se dobija na aerodormu.

Ova procedura me je, kao i druge turiste učinila malo nervoznim, ali policija nam je sve vreme objašnjavala da to rade za naše dobro. Nije mi preostalo ništa drugo nego da čekam, i svoj pasoš i vozača kog mi je agencija poslala.

Nakon pola sata čekanja, stigao je Habib. On se pojavio pre pasoša, pa smo seli u kafe na aerodormu. Dok smo ispijali kafu, jedan od službenika je prišao i vratio mi pasoš. Taman kada sam pomislio da sam "slobodan", na izlasku iz aerodromske zgrade dva policajca su ušla u službeni auto i dala znak i Habibu da krene. Vozio je za njima svojim vozilom. U stopu smo pratili policijsko vozilo pod rotacijom, kao da je reč o službenoj delegaciji.

Tokom puta je na svakom od desetak kružnih tokova, prema mojoj proceni bilo po dvadesetak policajaca koji su kontrolisali svako vozilo koje bi tuda prošlo. Nakon pola sata vožnje, stigli smo do hotela. Policija me je ispratila čak do recepcije. Pozdravili smo se tek nakon moje prijave u hotelu. Poželeli su mi ugodan boravak u Gardaji i otišli.

 Pogled na dolinu Mzab u Alžiru Izvor: Edin Krnić  Pogled na grad u dolini Mzab u Alžiru Izvor: Edin Krnić

Habib je na mom licu prepoznao čuđenje i zbunjenost. "Ovo je redovna pocedura za sve turiste", objasnio mi je. "Žele da svi bezbedno stignu do svog smeštaja, i u Gardaji, ali i u svim ostalim alžirskim gradovima u Sahari".

Od kada se pre 20 godina dogodila otmica 15 nemačkih tursita u blizini granice sa Malijem, ova praksa je postala uobičajena. Tada je alžirska žandarmerija izvršila napad na otmičare, a u tom napadu je smrtno stradalo 10 turista, dok je za pet preživelih nemačka Vlada platila otkup.

S obzirom da Vlada na sličan način postupa i sa državljanima Alžira, mišljenja sam da ovo nije jedini razlog. Policija na ovaj način zna gde se ko nalazi u svakom trenutku.

Možda sve ovo i ne bi delovalo tako zastrašujuće da policija i žandarmerija koriste nove tehnologije pomoću kojih bi jednim klikom dobili sve podatke o svojim građanima i turistima. Alžirci povodom ovakvih i sličnih situacija u šali vole da kažu: "Bespotrebna papirologija nam je u krvi i volimo sve da komplikujemo i ne umemo ništa da uradimo jednostavno, ali za razliku od vas stranaca, mi smo na ovo navikli i bilo bi nam jako čudno da je drugačije."

Iako su ove komplikovane procedure standardne više-manje na svim aerodromima u Alžiru, moram priznati da je odnos policije i žandarmerije prema turistima i građanina Alžira veoma korektan. Svaki službenik se  prilikom obavljanja ovih zvaničnih formalnosti trudi da se niko ne oseća neprijatno. Strancima se obično ogovore: "Ne brinite, sve ovo činimo samo radi vaše sigurnosti". Za 22 dana boravka u Alžiru nijednog trenutka se nisam osećao neprijatno, ugroženo ili nesigurno.

 Mzab, Alžir16.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir17.jpeg Izvor: Edin Krnić

Gardaja

Gardaja je grad koji se nalazi u istoimenoj alžirskoj regiji na oko 500 km južno od glavnog grada Alžira. Tik uz Gardaju su smeštena još četiri grada u kojima ukupno živi oko 350.000 stanovnika, dok sama Gardaja ima oko 100.000. Najstariji od ovih pet je El Ateuf čija je izgradnja započeta u 11. veku, dok su nakon njega udareni temelji još i naseljima: Melika, Bounoura, Gardaja i Ben Isguen, čija je izgradnja započeta između 12. i 15. veka.

Osnovali su ih Mozabiti, ibadijske izbeglice, nakon što su Fatimidi srušili Rustamidsko kraljevstvo u 10. veku i uništili njihov glavni grad Tahert. Pre dolaska Arapa na ove prostore, služili su se tumzabtskim jezikom i koristili Tifinagh pismo.

 Mzab, Alžir21.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir22.jpeg Izvor: Edin Krnić

Mnogi običaji su sačuvani i nakon skoro jedanaest vekova, bez obzira na to ko je vladao ovim prostorima. Posebno veće sačinjeno od uglednih ljudi još uvek donosi društvene i verske odluke za sve stanovnike koji žive u dolini Mzaba, tako da veće odlučuje o svadbama, mirazu, načinu oblačenja i eventualnom proterivanju onih koji se ne pridržavaju pravila veća. Na ove odluke ne utiču alžirski zakoni, one su interne i poštuju ih stanovnici ovih pet gradova.

Svi ovi gradovi izgrađeni su po principu prvog i najstarijeg El Ateufa. Nepisano pravilo bilo je da izgradnja naselja počinje sa džamijom na vrhu brda ispod kog su berberi u koncentričnim krugovima širili naselje tako da su sve trgovačke i zanatske radnje bile smeštene između džamije i stambenih jedinica koje su građene pri samom dnu svakog od ovih naselja. Ova jednostavna arhitektura je korišćena ne samo ovde, već i u svim naseljima u Sahari koja imaju zajedničke libijsko-feničanske korene.

Kako je svako od ovih naselja svakog dana imalo sve više stanovnika, meštani su imali potrebu da sagrade još nekoliko džamija u podnožju. Svi ovi gradovi imaju i visoke zaštitne zidove kojima su opasani, a na bitnim pozicijama su izgrađene i osmatračnice sa kojih se moglo jasno videti ko sve prilazi gradu i da li su to putnici namernici ili razbojnici i pljačkaši.

 Mzab, Alžir29.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir32.jpeg Izvor: Edin Krnić

Osim ovih osmatračnica u istu svrhu su korišteni i minareti na svim džamijama koje su istovremeno bile i poslednji bastion odbrane u slučaju oružanog napada neprijatelja.

Vremenom su se sva ova naselja širila i na kraju su se sjedinila u jedan grad u narodu poznat kao Gardaja ili Mzab.

Iako su sva ova naselja više-manje slična, jer su arhitektura i koloriti kuća tipični za sva naselja u Sahari bez obzira na to u kojoj su državi izgrađeni, na mene je najlepši utisak ostavio Ben Isguen u kome sam imao sjajnog vodiča i koji mi je dao objašnjenja o svim ovim gradovima više od sva četiri njegova prethodnika u Gardaji, Melliki, Banouri i El Atefu.

Zbog svoje jednostavne, ali funkcionalne arhitekture koja je savršeno uklopljena u ambijent pustinje i oaze, ova naselja su od 1982. godine pod zaštitom Uneskoa.

Stranim turistima je bez ovlašćenog vodiča zabranjeno kretanje po ulicama medine kako ne bi remetili sklad i harmoniju ovih delova grada. Ovde se pre svega misli na žene i sam odnos prema njima. Naime, u svim novoizgrađenim delovima Gardaje, devojke i žene se kreću i oblače bez ikakvih restrikcija i strogih islamskih pravila, dok u starim medinama ovo pravilo ne važi. U uličicama ovih vremešnih gradova moguće je sresti žene i devojke umotane u bele ahuli ili Al haik (أحولي-الحايك) kakve do sad nisam imao priliku da vidim nigde po islamskim državama, iako sam ih obišao skoro sve.

 Umotana žena na ulici grada u Alžiru Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir11.jpeg Izvor: Edin Krnić

Način oblačenja ove odeće je karakterističan za Gardaju. Tokom šetnje jasno možete da uočite razlike. Udate žene i udovice se prekrivaju belom odorom tako da im se vidi samo jedno oko. Ne vide im se čak ni ruke osim ako njima, hodajući strmim ulicama, ne drže dete. Neudate devojke otkrivaju svoje lice kako bi ih primetili muškarci ili bolje rečeno potencijalni budući suprug koji bi, ukoliko mu se neka devojka na ulici svidi, otišao sa svojim roditeljima da je isprosi.

Ne znam zašto mi je nekoliko vodiča dalo jednu netačnu informaciju o ovim ženama? Naime, nekoliko vodiča pre Bašira mi je reklo kako na desno oko gledaju udate žene, dok levo koriste razvedene i udovice. Ovo naravno nije istina i žene u medinama koriste jedno ili drugo u zavisnosti od toga na koje bolje vide ili jednostavno na koje im u tom momentu prija da gledaju dok se kreću ulicama. Da li je to neka njihova neslana šala kako bi strance ostavili u razmišljanju, ili pak nešto drugo, nije mi bilo do kraja jasno… Ja sam imao sreću da sam od vodiča Bašira Garagouze iz Beni Isguena saznam istinu. Da nije bilo njega, iz Gardaje bih otišao sa mišlju da ovde živi veliki broj razvedenih žena.

Pogledajte fotografije u galeriji:

Ove žene je strogo zabranjeno fotografisati ili snimati jer bi doživele strašnu traumu ukoliko bi neko koristio njihove fotografije na društvenim mrežama ili ih eventualno na neki drugi način javno prikazao. Pitao sam Bašira kako je to moguće jer ih ispod bele odore na fotografiji ne bi prepoznala ni rođena majka? Rekao mi je da sam u pravu, ali jednostavno taj strah je usađen u njih od dana kada se udaju i svoje lice prekrivaju za sve neznance.

Iako su ova pravila bila rigorozna, krišom sam uspeo da ih fotografišem, ponekad ubeđen da su me "provalile".

U ovih pet gradova ne postoji neka posebna turistička atrakcija koju bih pomenuo, jer je svaki kamen usađen u ove gradove priča za sebe.

Arhitektura džamija sa karakterističnim berberskim minaretima u pustinjskom koloritu daje neverovatan ugođaj boravka u svim ovim gradovima, a šetnja uskim krivudavim ulicama i susreti sa prelepim devojkama otkrivenog lica i ženama prekrivenim belim plaštom će svakog posetioca vratiti u 11. vek, jer se od tada do danas ovde apsolutno ništa nije promenilo.

Za sve one koji uživaju u arapskim marketima, ovde je moguće kupiti razne predmete ručne izrade od kojih su najpopularniji ćilimi od kamilje vune. Cene su veoma pristojne jer ovde trgovci još uvek ne prave razliku između turista i lokalnog stanovništva. Cene su za sve iste, bez obzira na to odakle dolazite. Naravno, i u ovoj trgovini ima cenkanja, što je uobičajeno za sve ovakve i slične arapske gradove i medine bez obzira na to u kojoj se arapskoj zemlji nalazite.

 Mzab, Alžir49.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir62.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir63.jpeg Izvor: Edin Krnić

Kada je hrana u pitanju, po gradu se uglavnom jede meso sa roštilja, a najpopularnije je u varijanti sa kus kusom, za koje kažu da je najbolje i najukusnije u Alžiru.

Za boravak u dolini Mzab i obilazak svih pet gradova, dovoljna su dva dana. Što se tiče smeštaja, turisti i nemaju veliki izbor već moraju da se odluče za jedan od dva ponuđena hotela: Mzab i Belveder.

Alžir kao teritorijalno najveća država u Africi jednom turisti ima mnogo toga da pruži, od mediteranskih gradova Orana, poznatog i po mestu radnje romana "Kuga" Albera Kamija, Šeršel, Algera i Bejale, romanskih Tioaze, Timgada, Konstantina i Djemile, te pustinjskih Djaneta, Tindufa, Tamanraseta, Mzaba i El Oueda, a za obilazak svih je potrebno bar mesec dana. Ja sam za 22 dana boravka obišao sve spomenute osim Tindufa, Tamanraseta i El Oueda, što ću nadam se nekom drugom prilikom i učiniti.
Svima ću rado preporučiti Alžir, zemlju sa velikim brojem kulturno-istorijskih znamenitosti, prirodnih lepota Sahare i mediterana, veoma ukusnom hranom, te najbitnije od svega izuzetno dobrim, gostoprimljivim i poštenim ljudima.

 Mzab, Alžir45.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir47.jpeg Izvor: Edin Krnić

 Mzab, Alžir48.jpeg Izvor: Edin Krnić

Važne informacije za sve koji žele posetiti Alžir

  • Oktobar i prva polovina novembra su najbolji za turistički obilazak zemlje.
  • Vizu je moguće izvaditi u Ambasadi Alžira u Beogradu i ukoliko je sva dokumentacija za konzularno odeljenje prihvatljiva, viza se dobija na tri meseca sa mogućnošću boravka do 30 dana. Zvanična valuta je alžirski dinar, i svako plaćanje se vrši putem lokalne valute. Kreditne kartice je moguće koristiti samo u boljim hotelima, restoranima ili na aerodromu.
  • Lokalne avio karte sa nacionalnom avio kompanijom Air Algeria je nemoguće kupiti putem zvaničnog sajta kompanije već se iste moraju kupiti gotovinom u nekoj od lokalnih agencija. Takođe, najbolje je u Algeru razmeniti veću količinu novca kako ne biste došli u situaciju da negde ne možete platiti hotel, taksi ili hranu jer vam na mnogim mestima neće prihvatiti evre, već samo alžirske dinare.
  • Hotela ima mnogo više nego što se nudi na bukingu ili sličnim platformama, a cene smeštaja se razlikuju od kategorije i grada. Najskuplji hoteli su u Algeru, dok su u ostalim gradovima cene za istu kategoriju prilično niže.
  • Za sve one koji nemaju previše slobodnih dana, moja su preporuka: Alger, Oran, Tipaza, Timgad, Djemila, Konstatin i Gardaja, a sve ovo je moguće obići za deset dana bez premnogo napora.

Možda će vas zanimati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka