Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako su nastale zgrade bez prozora u Velikoj Britaniji: "Pljačka dnevne svetlosti" o kojoj je pisao i Čarls Dikens

Autor Aleksandra Cvetić

Vlasti u Velikoj Britaniji su krajem 17. veka smatrali da svi koji žive u velikim kućama treba da plaćaju taksu na prozore, međutim, ovo je na kraju najviše pogodilo siromašne stanovike.

 Zazidani prozori Izvor: Shutterstock / Colin Burdett

Mnogi turisti dok šetaju ulicama Velike Britanije mogu da primete neobičan detalj na pojedinim kućama. Tamo gde bi trebao da stoji prozor, nalazi se deo koji je ispunjen ciglama.

Krivac za promene u arhitekturi su tzv. takse na prozore, koje je Britanija uvela 1696. godine za vreme vladavine kralja Vilijama III i ukinula 155 godina posle pod pritiscima nezadovoljnih građana.

Možda će vas interesovati i:

Više prozora veće takse

Prvobitno su se takse odnosile na kuće sa više od 10 prozora, međutim kako su ljudi počeli da grade sve manje domove zakon je odredio da se donja granica pomeri na 7. Iako su je mnogi smatrali progresivnom idejom za taj period u teoriji, praksa je pokazala da su taksama najviše bili pogođeni siromašni.

Siromašnji ljudi u urbanim sredinama su uglavnom živeli u velikim stanbenim zgradama, koje su bile izdeljene, ali i dalje su smatrane jednom istom celinom. Samim tim celina je bila podložna porezu. Zbog toga su stanari rešili da zazidaju pojedine prozore, nazivajući čitavu stvar "pljačkom dnevne svetlosti".

Istorijski izvori sugerišu da je visina takse tokom narednih decenija nekoliko puta rasla, a zabeleženo je da su iznos između 1747. i 1808. godine vlasti u Britaniji menjale šest puta. Svi oni koji nisu mogli da se presele u manju kuću, ali nisu ni imali para da plaćaju taksu, svoje prozore su jednostavno zazidali.

Mnoge porodice su ostale bez svetlosti, a neke od novijih zgrada ih nisu ni imale u velikom broju. Čitav problem se odrazio i na proizvodnju stakla širom zemlje, koja je i pored toga što je izgradnja i prodaja stanova išla veoma dobro - stala.

Nedostatak svetla i svežeg vazduha se na kraju odrazio i na zdravlje ljudi, jer je došlo do širenja zaraznih bolesti. Sve ovo je dovelo do nezadovoljstva među građanima, koje je 1852. godine kulminiralo - kada je porez konačno i ukinut.

Danas, prazni prostori u kojima su nekada trebali da stoje prozori ostaju kao uspomena ali i opomena na reči Čarlsa Dikensa koji je ovim povodom 1850. godine napisao: "Ni vazduh, a ni svetlost nisu besplatni od uvođenja takse na prozore. Dužni smo da plaćamo ono čime nas priroda bogato snadbeva."

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka