Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako su KARIJATIDE dobile ime? Legenda o najlepšim ženama antičkog sveta koje su se zarekle da Grcima neće rađati decu

Autor Ivana Dukčević

Iako istorijski neutemeljena, ova priča o tome kako su čuveni stubovi dobili oblik žene, je najpopularnija.

 Karijatide na Partenonu Izvor: Ivana Dukčević

Prema zvaničnoj verziji, reč "karijatida" potiče od mladih žena iz mesta Karjes (Karyes) u Lakoniji na Peloponezu, koje su igrale u čast boginje Artemide. Međutim, jedna druga i istorijski potpuno neutemeljena priča koja podseća na antičku sapunicu, sugeriše da naziv ovih statua u obličju stubova ima mnogo romantičnije poreklo.

Možda će vas zanimati i:

Kada su tokom osvajanja Male Azije (današnja Turska), antički Grci dospeli do državice Karije, iz osvojene zemlje u Atinu nisu poneli samo blaga koja su im kao osvajačima pripala. Zajedno sa njima, u Atinu su stizale i mlade žene iz Karije - za Grke onog vremena, najlepše žene na svetu kojima su se ženili. Karija se nalazila na mestu gde se danas prostire poluostrvo sa većim gradom Milasom, i gde je u Bodrumu - nekadašnjem Halikarnasu, nastao prvi velelepni mauzolej na svetu - na listi Sedam svetskih čuda antike.

Priča dalje pripoveda o tome da su se Karijatiđanke dovedene u Atinu zavetovale da Grcima neće rađati decu, jer bi se muški potomci - kao budući Grci, jednog dana mogli boriti protiv Karije. Njihova neprolazna lepota navodno je ovekovečena na Akropolju gde je jonski hram Erehtejon iz V veka pre nove ere ukrašen sa prvih šest "karijatida" - stubova u ženskom obličju, ikada. I danas, širom sveta ovakvi stubovi nose isti naziv, na svim jezicima sveta - Meštrovićeva kolonada karijatida na ulazu u Narodni muzej u Beogradu, ili one u okviru Spomenika neznanom junaku na Avali. Pet od ukupno šest originalnih karijatida sa Erehtejona, nalaze se u novom Muzeju Akropolja (na samom hramu na vrhu Akropolja, nalaze se kopije) otvorenom u junu 2009, u neposrednoj blizini podnožja brda sa antičkim hramovima. Razlog zidanju novog muzeja nije bila samo zamena za nefunkcionalan, stari, već je na izvestan način predstavljao i svojevrstan odgovor Britancima za davno im oteto kulturno blago.

Kada je početkom XIX veka, britanski ambasador pri Osmanskom carstvu Tomas Brus alias Lord Elgin ili Sedmi Lord od Elgina, od tadašnjih turskih vlasti Atine, navodno zatražio i dobio dozvolu da sa Akropolja pokupi razbacane delove stubova i statue, i usput iseče reljefne dekoracije - frizove sa Partenona, niko nije slutio da će nekoliko godina kasnije zbog brakorazvodne parnice tokom koje je zbog visokih taksi umalo bankrotirao, svoju zbirku po ceni dvostruko nižoj od očekivane prodati novoosnovanom Britanskom muzeju u Londonu. I danas traje tihi rat između britanskih i grčkih vlasti gde prvi tvrde da su artefakte u muzeju svojevremeno od lorda kupili i pošteno platili, dok potonji pokušavaju da u svoju zemlju vrate nacionalno, kulturno blago. U tome im od početka 2010-tih svesrdno pomaže Amal Kluni, poznata advokatica za ljudska prava britansko-libanskog porekla, supruga još čuvenijeg glumca Džordža Klunija.
Iako je arhitektonske i umetničke predmete sa Akropolja uspeo da brodovima prebaci iz Atine u baštu svoje vile u Engleskoj, određen deo akropoljskog blaga završio je u vodama Grčke nakon što je jedan od njegovih brodova na putu ka Engleskoj, potonuo. Većina mermernih ostataka ipak je uz veliki napor izvađena iz mora, i spašena, među kojim i jedna akropoljska karijatida.

Na prvom nivou Muzeja Akropolja u Atini, uz posebno osvetljenje, na postamentu veličanstveno stoje originalne karijatide s akropoljskog hrama Erehtejon - njih pet, od ukupno šest, jer se jedna i dalje nalazi u Britanskom muzeju, gde - na osnovu ličnog iskustva, deluje potpuno neugledno u odnosu na ostale eksponate u prostoriji. U Grčkoj su zbog ovog osmislili priču, o tome da usamljena Karijatiđanka iz Britanskog muzeja "tokom noći plače za svojim drugaricama" u Atini. 

Tekst i fotografije odlomci su iz knjige "Umetnost putovanja II" autorke Ivane Dukčević i zaštićene su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka