Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dom čuvenog alhemičara, tvorca 'eliksira života': Zamak u koji turisti odlaze da 'upoznaju' Frankenštajna (FOTO)

Na istoku Nemačke nalazi se dvorac Frankenštajn, za koji se govori da je poslužio kao inspiracija spisateljici Meri Šeli prilikom pisanja čuvenog romana "Frankenštajn ili moderni Prometej".

 Dvorac Frankenštajn Izvor: Profimedia

O zidinama dvorca Fraknenštajn, koji se nalazi u južnim krajevima Nemačke, ispredane su mnoge legende o čudovištima i ludim naučnicima koji su živeli u njemu.

Reč "Frank" označava drevno germansko pleme, dok "Štajn" na nemačkom jeziku znači "kamen", zbog čega mnoga mesta u Nemačkoj nose naziv Frankenštajn.

Možda će Vas zanimati i:

Međutim, postoji osnovana pretpostavka da je čuveni roman "Frankenštajn ili moderni Prometej" spisateljice Meri Šeli, inspirisao upravo ovaj zamak.

Dvorac Frankenštajn je smešten 400 metara iznad doline reke Rajne, u oblasti Odenvald, na vrhu brda koje je deo planinskog venca koji se prostire duž južne Nemačke. Utvrđenje je sagrađeno u 13. veku u blizini Darmštata i kroz vekove je zauzelo važno mesto u narodnim predanjima, mitovima i legendama.

ALHEMIČAR IZ FRANKENŠTAJNA

Nijedan stanovnik Darmštata nije bio ozloglašeniji od Johana Konrada Dipela. Rođen je 1673. godine u zamku čiji je na kraju postao zvanični alhemičlar.

Dipel je pravio eliksire i sprovodio eksperimente, tražeći tajnu besmrtnosti, koja je bila san svakog alhemičara. Tako je, eksperimentišući na životinjskim leševima, stvorio "Dipelovo ulje", napravljeno od destilovanih rogova, krvi, kože i slonovače. Tvrdio je ta meštavina "eliksir života" i da se može koristiti za lečenje svega, od epilepsije do obične prehlade.

Iako nema dokaza da je sprovodio eksperimente na ljudskim leševima, kao što je to činio Frankenštajn u romanu, Dipel je gajio veliko interesovanje za anatomiju i u svojim spisima je zabeležio ideju o mogućnosti da se ljudska duša iz jednog tela prenese u drugo, pomoću levka, creva i drugih laboratorijskih alata.

Dipel je umro od moždanog udara 1734. godine, samo godinu dana nakon izjave da će doživeti svoju 135. godinu. Postoje izvesne spekulacije o tome da je Dipel otrovan, što ne bi bilo neobično, s obzirom na lošu reputaciju koju je imao u Darmštatu.

KAKO JE MERI ŠELI SAZNALA ZA DVORAC FRANKENŠTAJN

U književnim krugovima su kružile glasine da su braća Grim podelila mračnu istoriju dvorca Frankenštajn sa Šelinom maćehomm koja je bila engleski prevodilac bajki. Sama Šeli je putovala regionom Rajne u blizini zamka 1814. godine, četiri godine pre nego što je Frankenštajn objavljen, ali nikada nije tvrdila da joj je Dipelov zamak neposredno bio inspiracija.

Ovo nije sprečilo posetioce zamka da zavole legendu. Zamak je srušen u 18. veku, ali je obnovljen sredinom 19. veka, kada su podignute i dve visoke kule zašiljenog krova, poprimivši elemente gotičke arhitekture, koju je popularizovao romantizam tog doba.

NOĆ VEŠTICA U DVORCU FRANKENŠTAJN

Posle Drugog svetskog rata, američkim vojnicima se nije dopadala buka koju su građani stvarali tokom Noći veštica, zbog čega su njihovu zabavu premestili u dvorac Frankenštajn, daleko od vojne kasarne. Tradicija proslave Noći veštica u zamku je nastavljena i do današnjih dana.

Ostatkom godine srednjovekovni zamak ostaje mirno mesto za turističke posete. Ono što se najviše dopada posetiociama jesu večeri horor filmova koje se organizuju u samom zamku, a čija je glavna zvezda nesumnjivo Frankenštajnovo čudovište.

Možda će Vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka