Podzemno groblje i hram drevnih Egipćana: Katakombe Kom El Šokafa, mesto koje povezuje život i smrt

Pod ulicama Aleksandrije, protežu se katakombe Kom El Šokafa, predstavljajući redak spoj helenističke, egipatske i rane rimske arhitekture.

Aleksandrija je smeštena u istočnom delu Mediteranskog basena, u severnom Egiptu i podignuta je blizu Rakotisa, drevne egipatske naseobine. Aleksandar Veliki je osnovao Aleksandriju 331. godine pre nove ere. Grad je bio poznat po Aleksandrijskom svetioniku - Farosu, koji se smatrao jednim od sedam svetskih čuda antičkog sveta, i po Aleksandrijskoj biblioteci. Aleksandrija je bila intelektualni i kulturni centar starog Mediterana tokom većeg dela helenističkog doba i tokom rimskog perioda.

POSTANAK I POREKLO KOM EL ŠOKAFE

Katakombe Kom El Šokafa su najverovatnije dobile ime po velikim količinama tanjira, tegli i predmeta načinjenih od keramike, koje su ljudi skladištili u katakombama. Posetioci bi često donosili hranu i vino, namerno razbijajući keramičke posude i bacajući ih ispred ulaza u katakombu.

Vidi opis

Podzemno groblje i hram drevnih Egipćana: Katakombe Kom El Šokafa, mesto koje povezuje život i smrt

Katakombe Kom El Šokafe nalaze se pod ulicama Aleksandrije.

Reljef na zidovima Kom El Šokafe.

Sarkofag iz Kom El Šokafe, na kom su prikazane predstave Meduze i vinove loze.

Sfinga pronađena u Kom El Šokafi.

Ulaz u Kom El Šokafu.

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 1 / 5

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 2 / 5

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 3 / 5

AD

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 4 / 5

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 5 / 5

Kom El Šokafa je sagrađena tokom II veka nove ere, u doba Antonina Pija, jednog od "petorice dobrih careva", nedaleko od akropolja, služeći kao groblje posebnog faraonskog kulta. Vremenom se nekropola razvila u lavirint tunela i višespratnih odaja, do kojih se pristupalo kružnim stepeništem.

Slučajno otkrivene 1900. godine, katakombe Kom El Šokafa sadrže sarkofage ukrašene reljefnim vencima vinove loze i grozdovima, kao i glavama Meduze. Na zidovima grobnica se nalaze lokule (pravougaone pogrebne niše uklesane u zidove) koje se koriste prilikom sahrana.

HRAM, GROBLJE I KAPELA U JEDNOM

Katakombe predstavljaju redak spoj helenističke, egipatske i rane rimske arhitekture, sa desetinama odaja ukrašenih izvajanim stubovima, statuama i drugim sinkretičnim romano-egipatskim verskim simbolima, nišama za sahranu, sarkofazima, kao i kapelom u rimskom stilu, gde je porodica oplakivala pokojnika.

Mrtve bi, pomoću užadi i vertikalne osovine, spustili do rotonde (objekta verske namene, izvedenog na centralnoj kružnoj osnovi, često pokrivenoj kupolom). Rotonda je bila povezana sa triklinijumom (kapelom), Dvoranom Krakale u kojoj su pronađene kosti ljudi i konja, i glavnom grobnom komorom čiji su zidovi bili ukrašeni poput kakvog hrama, sa sve papirusima, lotusima, listovima akantusa i centralnim reljefom Sunčevog diska, okruženog Horusovim sokolovima.

Kom El Šokafu su stanovnici Aleksandrije koristili više od tri veka, dodajući vremenom dodatne komore urezane u stenu, stvarajući tako mrežu tunela u koju je moglo da stane oko 300 leševa.