Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

POMPEJA I HERKULANUM: Na formima se trgovalo, u lupanarima zabavljalo, u latrinama pregovaralo - a onda je sve stalo! 

Autor Ivana Dukčević

Lava i slojevi vulkanske prašine učinili su da ovi gradići i njihova ostavština budu očuvani - gotovo zamrznuti u vremenu, upravo onako kako ih je život napustio pre skoro dve hiljade godina.

 Ivana Dukčević - Herkulanum (1).jpg Izvor: Ivana Dukčević

24. avgusta - ili, prema najnovijim otkrićima 24. oktobra 79. godine, nekoliko kilometara istočno od manjeg Herkulanuma i desetak severno od gradića Pompeje, desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija zabeležena u istoriji čovečanstva. Dim iz vulkana, podrhtavanje tla - ti zloslutni simptomi koji su ukazivali da se nešto veliko sprema, opisani su skoro do detalja u spisima Plinija Mlađeg, očevica koji je boravio u Misenumu - oko četrdeset kilometara od vulkana, u kući svog strica Plinija Starijeg, jednog od viđenijih ljudi umrlih od posledica erupcije. Iskustvo koje je Plinije Mlađi podelio pišući prijatelju Korneliju Tacitu, i danas se smatra jednim od najdetaljnijih opisa erupcije.

Možda će vas zanimati i:

Kao zaostavština nemilog događaja, na današnjem arheološkom nalazištu pronađeni su ostaci ljudi i životinja zaustavljenih u vremenu, okamenjenih u malteru, u svom obličju. Većina je umrla u trenutku, gušenjem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan ili udisanjem vulkanske prašine, te su iz ovog razloga i njihovi ostaci ostali u određenom položaju, na spavanju ili u pokušaju bekstva. Ovaj kobni događaj zbrisao je Pompeju i Herkulanum sa lica zemlje, ali su lava i slojevi vulkanske prašine koja je padala u tonama, učinili da ovi gradići i njihova ostavština budu očuvani - gotovo zamrznuti u vremenu, upravo onako kako ih je život napustio pre skoro dve hiljade godina. 

U doba erupcije, u gradiću Pompeji živelo je oko dvadeset hiljada stanovnika, značajno više nego u obližnjem Herkulanumu - mestu letnjikovaca imućnije elite ovog kraja. U kućama od cigle i maltera sa prizemljem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem živele su porodice, trgovci, pekari i umetnici, gladijatori i kurtizane. Relativno skromne spoljašnjosti, unutrašnjost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama koje su krasile zidove - antičkim načinom dekorisanja kuća, predstavama svakodnevnog života i mitskih priča uz dominantnu, prelepu, jarku "pompejsku" crvenu i okeraste nijanse. Patos bogatijih kuća krasili su raznobojni mozaici komplikovanih crteža, tema sličnih freskama na zidovima.

Zanimljivo je da se za razliku od antičke Italije, u Grčkoj na zidovima antičkih zdanja veoma retko nalaze delovi fresaka i ostaci boje uopšte. Jedan od razloga za to je i činjenica da (osim na Santoriniju) u kopnenom delu Grčke ne postoji pošast u vidu aktivnog vulkana koja je zbrisavši život i civilizaciju, prekrivši je tonama pepela i učinivši da je zaborave - ali i očuvaju, doprinela tome da dva ili tri milenijuma kasnije uživamo u otkrivanju njene istorije. Pompeja i Herkulanum, danas spadaju u deset najposećenijih arheoloških nalazišta, na svetu.

Pre dve hiljade godina u Pompeji, pešaci koji su hodali uzanim trotoarima prelazili su sa jedne strane ulice na drugu preko nekoliko većih kamenih ispupčenja na sredini ulice. Ovi antički "ležeći policajci - zebre" imali su dvostruku namenu. U vreme pre gradske kanalizacije, otpaci su podizali nivo vode na ulicama grada. O kišnim danima, ulicama je često plutalo najrazličitije đubre koje se iz kuća izbacivalo direktno na ulicu. Zbog toga, izdignuto oblikovano kamenje služilo je kao prelaz preko ulice - zebra, ali i odrednica za prolaz zaprežnih kola čiji je raspon točkova bio ravan širini "ležećeg policajca". Između delova "zebre" i danas se vide udubljenja - kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko dva milenijuma.

U nedostatku novina, televizije, interneta i marketinških agencija, spoljni zidovi kuća Pompeje poslužili su za pisanje grafita – upozorenja (Cave Canem – "Čuvaj se psa!"), oglašavanja (pozivi na predstave), izjave (ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke), politički marketing i druge parole. Mnoge od njih i danas su vidljive na zidovima kuća Pompeje, zaštićene staklom od zuba vremena.

Na trgovima Pompeje (forum) se trgovalo, na pijacama (macellum) kupovalo i sretalo, u pekarama i mesarama snabdevalo, u barovima (thermopolium) pribavljala gotova - skuvana hrana (kuhinje najčešće nisu bile sastavni deo gradskih kuća, kao ni kupatila), u sportskim vežbaonicama (palaestra) vežbalo, u pozorištima i javnim kućama (lupanar) zabavljalo, u hramovima odavala pošta bogovima, a u latrinama (javni toalet) i termama (javno kupatilo) razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova u čemu su prednjačili muškarci.

Mnogi poslovi antičkih Rimljana sklopljeni su na kamenim sedištima zajedničkih javnih toaleta - okruženi smokvinim lišćem i sunđerima "za brisanje" na vrhovima štapova, na način koji izaziva opšte zgražavanje, oduševljenje ili podsmeh današnjih posetilaca. Nekada davno, svakodnevnica i opšti moral postavljali su drugačije standarde. 

Za razliku od prilično velike i prostrane Pompeje, Herkulanum se nalazi u podnožju izuzetno duge padine, u podnožju modernog mesta istog naziva - na samom kraju obronka Vezuva, u neposrednoj blizini zaliva. Zbog položaja lokaliteta u odnosu na visinu ulice - duboko ispod nivoa današnjeg gradića, pristup arheološkom nalazištu Herkulanum i pogled na ostatke sa prilazne staze deluje fascinantnije od onog u Pompeji. Pri samom ulasku, moguće sagledati gotovo čitavo antičko naselje.

U okviru Herkulanuma nalaze se letnjikovci nekadašnjih imućnih stanovnika Napuljskog zaliva, sa freskama i mozaicima nalik onim u Pompeji. Herkulanum je bio pretežno stambeno - vikend naselje, te na lokalitetu izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutne. U antičkom Herkulanumu pronađeni su između ostalih i ostaci drvenih dovrataka kuća, lanci koji su zatvarali kapiju kuće i - najstarija pronađena kolevka, na svetu.

Odlomak iz knjige "Umetnost putovanja", u izdanju Samizdata B92 i internet stranice Umetnost putovanja autorke Ivane Dukčević i zaštićene su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka