Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mesto intriga, zabranjenih ljubavi i borbi za vlast: Zakoračite u Topkapi palatu - dvor osmanskih vladara

Razvratni sultani, ambiciozne sluge, zanosne konkubine i mudri evnusi živeli su u ovom prostoru između 15. i 19. veka.

 Topkapi palata, harem Izvor: tolgaildun/Shutterstock

Topkapi palata smatra se mestom koje nudi doživljaj jednak poseti nekom muzeju. Zato se često promoviše i kao najveći muzej Turske…

Razvratni sultani, ambiciozne sluge, zanosne konkubine i mudri evnusi živeli su u ovom prostoru između 15. i 19. veka.

Tokom tog perioda Topkapi palata je bila zvanični dvor osmanskih vladara. Mesto u kome je živelo i radilo više od 4.000 duša.

Danas je ova nekadašnja carska palata, koja čuva istorijska dokumenta, ne samo najposećeniji muzej Istanbula, već i cele Turske, piše Travel Magazine.

Možda će vas zanimati i:

Topkapi palata – podignuta na zahtev Mehmeda II Osvajača

Poseta raskošnim paviljonima, uređenim baštama, haremu i riznici daje vam mali delić fascinantnog života koji se vodio iza bedema, na prostoru nešto manjem od 700.000 kvadratnih metara.

Topkapi palata je izgrađena u periodu između 1459. do 1478. godine, na zahtev sultana Mehmeda II Osvajača.

Palata je podignuta na ruševinama vizantijskih vrata tadašnjeg Konstatinopolja, koja su srušena u turskom pohodu.

Nakon izgradnje, sultani su ovde živeli skoro 400 godina, da bi se u 19. veku preselili u Dolambahče palatu na Bosforu, koja je izgrađena u evropskom stilu.

Topkapi palata se sastoji od četiri zasebna dvorišta, a na samom ulazu u nju čekaju vas masivna Carska vrata (Bab-i Hümayun), s raskošnim zlatnim ornamentima i natpisima iz Kurana.

 Topkapi palata iz vazduha
Topkapi palata iz vazduha
Izvor: Shutterstock

Prvi dvor

Ovaj prvi deo palate poznat je i pod imenom Dvor janičara (Court of the Janissaries), u kojem se nalazila uprava i uredi. Kada se nađete u njemu, sa leve strane se nalazi vizantijska crkva sv. Irine (Aya Irini).

 Topkapi palata, crkva Svete Irine
Topkapi palata, crkva Svete Irine
Izvor: takopa/Shutterstock

Drugi dvor

Vrata pozdrava (Ortakapi ili Bab-üs Selâm) vas vode u drugi deo palate u kom se nalazi carska većnica i riznica.

U vreme Osmanlija, samo su sultan i valide sultanija (majka sultana) mogli da prođu kroz ova vrata na konju. Svi drugi, pa i Veliki vezir su morali kroz ova vrata da prođu peške.

Ovaj deo je mnogim turistima među najlepšim zbog aleja lala i drugih cvetova. U drugom dvorištu nalazi se i Carska kuhinja. U njoj možete da vidite primere kineskog porcelana kog su koristili sultani i članovi njegove porodice. Zanimljivo je da je ovo posuđe po legendi menjalo boju, ukoliko je hrana bila otrovana.

Divan i dijamant od 86 karata

Carska većnica je druga bitna zgrada koja se nalazi u ovom prostoru. Ovde se sultanov kabinet – Divan (savet sultana i vlada Osmanlija) na čelu sa Velikim vezirom, sastajao radi donošenja političkih odluka koja su se ticala carstva. Sala Divana je inače izgrađena za vreme Sulejmanove vladavine.

U jednom od zidova sale nalazio se otvor sa rešetkama, kroz koji je sam sultan mogao sednice Divana da prati neometano i krišom od saveta.

Sa severne strane carske većnice bila je riznica, u kojoj se i dan-danas nalazi impresivna kolekcija otomanskog i evropskog oružja. Ovde možete da vidite i Topkapi bodež, ukrašen dijamantima kao i dijamant Kasikci. Ovaj dijamant od 86 karata, ukrašen sa 49 dijamanata u dva reda spada u red najpoznatijih dijamanata sveta. Poreklo ovog dijamanta nije poznato, iako turski istoričari tvde da je dijamant pronađen krajem 17. veka.

 Topkapi palata Izvor: CARSIL / Shutterstock.com

Treći dvor

Najzanimljiviji deo palate, onaj koji privlači sve turiste je svakako harem.

Za posetu haremu, biće vam potrebna posebna karta, te imajte na umu to kada kupujete ili rezervišete karte. Takođe može da se desi da su neke prostorije harema u fazi restauracije ili obnove, te zatvorene za javnost. U harem ulazite kroz Vrata čednosti, koja mnogi zovu i Vratima raja. Ovde nisu samo bile privatne prostorije sultana i harem, već i privatna škola u kojoj su se školovala sultanova deca. Inače reč harem u doslovnom prevodu znači "zabranjeno" ili "privatno".

U haremu je umelo da bude i 300 konkubina, iako je brojka ipak tokom velikog perioda bila znatno manja.

Čim bi neka devojka bila dovedena u harem, njeno uvođenje u život unutar zidina bi u početku podrazumevao učenje turskog jezika i kulture. Isto tako, evnusi i starije konkubine bi je podučavale muzici, pisanju, čitanju, plesu, vezu ali i ulepšavanju, te zavođenju. Potom bi se predstavljale sultanovoj deci i konkubinama, potom validi sultaniji i na kraju, ukoliko su bile vrlo atraktivne i lepe, i samom sultanu.

Po islamskom zakonu, sultan je mogao da ima četiri zvanične žene, koje bi udajom za sultana, dobijale status kadine (supruga na turskom). Ukoliko bi neka od njih rodila sultanu dete, njena zvanična titula bi postala haseki sultan (ukolio je rodila dečaka) ili haseki kadin (ukoliko je rodila devojčicu).

Valide sultanija – vladar unutar harema

Haremom kog su mnogi zvali i "Kuća cveća", vladala je valide sultanija, majka sultana. Prvobitne prostorije hurema (oko 300 soba) izgrađene su tokom vladavine Murata III (vladao od 1574-1595). Kompleks hurema je obuhvatao čak šest spratova, s tim da je danas moguće posetiti samo jedan.

U ovom delu se nalazi i Dvorište crnih evnuha, koji su čuvali i služili unutar harema, u koji niko sem sultana od muškaraca nije smeo da uđe.

Najlepše prostorije unutar harema svakako su pripadale validi sultaniji.

Među očuvanijim i raskošnijim prostorijama trećeg dvorišta, svakako je i biblioteka sultana Ahmeda III.

Posebno je prelep salon sa kog se pruža veličanstven pogled na grad, a koji je ukrašen sa muralima iz 19. veka. U njemu je i hamam (tursko kupatilo) koje datira iz 16. veka, sa pozlaćenim ogradama od bronze.

 Biblioteka Ahmeda III
Biblioteka Ahmeda III
Izvor: Nejdet Duzen/Shutterstock

Četvrti dvor

Posle prostorija u kojima je obitavala i vladala majka sultana, dolazilo se do raskošne sobe za prijeme sa velikim kaminom i tremom koji je prekiven ručno izrađenim iznik i kutahya pločicama iz 17.veka.

Ovde se čekala audijencija kod sultana.

Najraskošnije prostorije nekada su prema legendi bile privatne odaje Murata III, i sve što je u njima dekorisano, bilo je delo velikog graditelja Sinana. Originalna soba je navodno imala i mermernu fontanu od tri kaskade, koja je namerno bila postavljena u sultanovim odajama ne bi li sprečila da se sultan prisluškuje.

 Bagdadski paviljon ukrašen unikatnim pločicama iz Iznika
Bagdadski paviljon ukrašen unikatnim pločicama iz Iznika
Izvor: mrtraveler / Shutterstock.com

Nedaleko od spavaćih soba sultana nalazi se danas prostorija u kojoj je izloženo 36 portreta sultana, među kojima je najveličanstveniji i najvredniji je onaj koji dočarava sultana Selima III, a delo je Konstantina Kapidaljija. Ceo ovaj prostor je služio za dnevni boravak sultana, prostor u kojem je mogao da uživa u miru na velikoj terasi s pogledom na Bosfor. Ovde turiste ipak najviše privlači pored terase i Bagdadski paviljon kog isto krase unikatne pločice iz Iznika.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka