Panoramu jordanskog gradića dele minareti i tornjevi crkava: Upoznajte As-Salt, grad tolerancije i srdačnosti

Upoznajte As-Salt, grad koji se našao na Uneskovoj listi svetske baštine na Bliskom istoku kao "mesto tolerancije i gostoprimstva".

"Allahu Akbar" ("Bog je veliki"), glas mujezina se uzdigao iznad kupola grada. "Hayya 'ala-s-salah" ("Požurite na molitvu"), stiže poziv sa zvučnika sa minareta.

Nekoliko trenutaka kasnije, krivudave ulice grada ispunjava zvonjava crkvenih zvona koja su najavljivala jutarnju službu.

Upoznajte As-Salt, grad u Jordanu koji se našao na Uneskovoj listi svetske baštine na Bliskom istoku kao "mesto tolerancije i gostoprimstva".

Smešten na raskrsnici trgovine i hodočasničkih puteva između Sredozemnog mora i Arapskog poluostrva, As-Salt je izrastao u napredan grad krajem 19. veka tokom perioda reformi koje su imale za cilj da "modernizuju" Osmansko carstvo.

U istorijskom centru grada, stotine starih zgrada od krečnjaka – koje datiraju iz kasnog 19. i početka 20. veka – sa zasvođenim vratima, rezbarenim stubovima i visokim prozorima sijaju na suncu.

"Zgrade od žutog kamena su važne, ali nisu razlog zašto je As-Salt tako jedinstven", rekla je Thaira Arabiat, vlasnica radnje u kojoj uči lokalne žene ručnom radu, dok mi je sipala šoljicu kafe sa mirisom kardamona.

Sedeli smo okruženi izvezenim haljinama i šalovima u njenoj maloj radnji u centru grada, gde sam je prvi put zatekla kako šije rese tradicionalnog jordanskog šala. Prekinula je posao da mi ispriča nešto više o svom rodnom gradu.

"Ono što ovaj grad čini tako posebnim su ovdašnji ljudi i njihova ljubaznost", rekla je Arabiat nakon što mi je drugi put napunila šoljicu. Zatim me je pitala: "Jesi li doručkovla? Dođi da jedeš sa mnom."

Izvor: Mohammad Arar/Shutterstock

Istražujući uske krivudave uličice grada, više puta sam pozvana na kafu ili čaj. Tradicija gostoprimstva i velikodušnosti prema posetiocima imaju duboke korene u As-Saltu.

Vekovima je grad bio važna stanica za trgovce i hodočasnike na putu za Jerusalim, Damask, Bagdad ili Meku. Stanovnici bi dočekivali posetioce i nudili im hranu i smeštaj.

U 19. veku, As-Salt je postao administrativno sedište regiona, privlačeći trgovce iz različitih verskih i kulturnih sredina. Mnogi su se na kraju naselili u gradu na padini, stvarajući prosperitetna naselja u kojima su se lokalna beduinska plemena mešala sa levantinskim trgovcima i zanatlijama.

"As-Salt je postao mesto susreta između ljudi sa istoka i zapada, između pustinje i urbanih centara", rekao je Ajman Abu Ruman, bivši direktor turizma u lokalnoj guberniji Balka (jednoj od 12 jordanskih guvernera), dodajući da se raznolikost grada ogleda se u njegovoj arhitekturi.

Najbolji primer mešavine otsmanskog stila, evropskih uticaja i lokalne tradicije može biti raskošna kuća Abu Jaber, izgrađena od lokalnog krečnjaka sa italijanskim freskama na plafonima, vitražima u stilu Art nouveau, ukrašenim stubovima i keramičkim pločicama iz Sirije. Kuća je pripadala Abu Džaberu, bogatoj trgovačkoj porodici koja se nastanila u As-Salt krajem 19. veka. Godine 2009. zgrada je pretvorena u muzej.

Kada je Aman 1928. izabran za glavni grad Emirata, As-Salt je izgubio regionalni značaj. Pošteđen intenzivne urbanizacije koju je imao Aman, As-Salt je uspeo da zadrži svoj karakter.

Za jordanskog arhitektu Ramija Dahera, koji je pripremio nominaciju za uvrštenje na listu svetske baštine, grad je jedinstven ne samo zbog istorijskih građevina od krečnjaka, već i zbog načina na koji je očuvao tradiciju gostoprimstva i tolerancije tokom vekova.

"Topografija grada je podstakla osećaj zajednice i blizine. Komšije žive veoma blizu jedni drugima i podržavaju jedni druge na mnogo različitih načina", rekao je on.

Vidi opis

Panoramu jordanskog gradića dele minareti i tornjevi crkava: Upoznajte As-Salt, grad tolerancije i srdačnosti

Ulica u As-Saltu

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 1 / 9

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 2 / 9

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 3 / 9

AD

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 4 / 9

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 5 / 9

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 6 / 9

AD

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 7 / 9

Izvor: ShutterstockBr. slika: 9 8 / 9

Izvor: Mohammad Arar/ShutterstockBr. slika: 9 9 / 9

AD

Mreža međusobno povezanih stepeništa, zajedničkih dvorišta i javnih trgova podstakla je razvoj tolerantnog, viševerskog društva i donela osećaj pripadnosti zajedničkom prostoru. Većina tradicionalnih zgrada ima zajednička dvorišta ili terase na kojima komšije mogu zajedno da kuvaju, jedu i piju.

"Ljudi ovde i dalje žive kao da su deo iste porodice, među njima nema segregacije", rekao je Abu Ruman dok smo zajedno sedeli u prostoriji u muzeju Abu Džabera sa panoramskim pogledom na gradske planine.

Pokazao je prema trgu preko puta muzeja, gde se svaki dan sastaju stariji muškarci različitog porekla kako bi igrali bekgamon i mankalu, drevnu društvenu igru koju su popularisale Osmanlije. Zatim je pokazao na džamiju i crkvu ispred nje.

"Crkva je okrenuta ka džamiji i dele isti ulaz", rekao je on. "Muslimani i hrišćani jedni kod drugih idu na proslave. Sve što imaju dele sa susedima."

Ovo je možda najočiglednije u najstarijoj gradskoj crkvi. Izgrađena je 1682. oko pećine za koju se kažu da se tu Sveti Đorđe ukazao pastiru. Crkva je na arapskom poznata kao Al-Kader, islamska figura sinkretizovana sa Svetim Đorđem.

Zasvođena kamena unutrašnjost crkve prepuna je ikona i mozaika koji prikazuju Svetog Đorđa kako ubija zmaja, a drugi deo pećine posećuju ljudi različitog porekla koji dolaze da zapale sveće i ostavljaju rukom ispisane želje.

"I hrišćani i muslimani idu tamo da se mole i svi su dobrodošli", rekla je Sabrin Dababne, koja radi u susednoj pravoslavnoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice.

Dababne mi je rekla da je ova međuverska harmonija ono što As-Salt čini tako posebnim.

"Čuvar crkve koji radi sa mnom, Ali, je musliman", rekla je ona. "Među nama nema razlike. Živimo ovde kao brat i sestra."