SULTAN ISTOKA: Lutanje ulicama Valjadolida, magičnog gradića u srcu Jukatana (FOTO)

26.11.2021 09:47

Autor Ivana Dukčević 26.11.2021 09:47

"Tako sam se narednog jutra, nešto posle 6 sati tiho iskrala iz sobe i po mrklom mraku - sve do svitanja (u avgustu, oko 6.45 h), naoružana fotoaparatom krenula da lutam ulicama Valjadolida i pravim fotografije... "

Izvor: Ivana Dukčević

Za vreme studija - u vreme pre kompjutera i interneta, jednom sam u časopisu Grazia - tada, samo na italijanskom, ugledala članak sa sjajnim, crno-belim fotografijama Novog Meksika u SAD-u koje je fotografisao čuveni Ansel Adams. I danas se sećam naslova članka: "Ansel Adams riscopri America" - Ansel Adams otkriva Ameriku.

Dve crno-bele fotografije iz te "Gracije" - koje još uvek stoje uramljene - setila sam se tokom boravka na Jukatanu, u Meksiku, kada sam razmišljala o tome kada imam vremena da obiđem i fotografišem Valjadolid (Valladolid) - predivni grad kolonijalne arhitekture u centralnom Jukatanu, jer smo odatle, tokom dva dana ujutro kretali na fakultativne izlete u Čičen Icu i lokalne senote (cenote), i u grad se vraćali tek predveče.

"Probudi se rano ujutro", rekao mi je saputnik, "imaš vremena do 8.15". Tako sam se narednog jutra, nešto posle 6 sati tiho iskrala iz sobe i po mrklom mraku - sve do svitanja (u avgustu, oko 6.45 h), naoružana fotoaparatom krenula da lutam ulicama Valjadolida i pravim fotografije... minijaturnih mesara u kućama bez vrata, koje se tek otvaraju - i uličnih pasa koji ispred njih strpljivo čekaju na doručak; nadničara na biciklima, na putu za posao, koji potpune strance s fotoaparatom preko ramena, u glavnoj ulici bez ljudi, u kojoj tek sviće, pozdravljaju srdačno, sa "Buenos dias"; mise u lokalnoj crkvi koja je tek počinjala i lokalaca koji su pristizali; i pustih ulica Valjadolida, jednog lenjog, nedeljnog jutra.

Godine 2019. godine, od strane uposlenika svetske, turističke industrije, živopisni, kolonijalni gradić Valjadolid proglašen je obaveznom stanicom u poseti Meksiku i dobio titulu "Pueblo Magico" ("magično selo ili mesto").

Izvor: Ivana Dukčević

Arhitektura grada pastelnih kuća - čije su ružičaste, žute, plave i rezedo zelene boje najlepše u ranim jutarnjim satima ili u suton, od 1998. godine je pod zaštitom UNESCO-a. Centar grada nalazi se oko glavnog gradskog trga Plaza e Parque Francisco Canton, sa parkom u središtu i katedralom Catedral de San Servacio (Iglesia de San Servacio), sazidanom u kolonijalnom stilu. U suton, kada smo prvi put dospeli do kapije, unutar crkve odvijala se skromna ceremonija venčanja, uz dvadesetak zvanica i zvuke tradicionalne meksičke muzike. Osim unutrašnosti bogomolje koja je pretežno ogoljena - bez dekora i zidova u beloj boji, centralno mesto na kraju naosa zauzima veliki, bogato dekorisan oltar u baroknom stilu i maniru arhitekture nekadašnjih španskih osvajača. Duborez, zlatovez, drago kamenje i druga dekoracija, izdvajaju meksičke oltare kao mesto unutar crkve od posebnog značaja. Ostatak unutrašnjosti katedrale je veoma sveden, i prostor ispunjavaju drvene skamije sa obe strane inače veoma dugog naosa, koji vodi do samog oltara.

Preko puta crkve, nalazi se restoran Las Campanas (na španskom "zvona") koji je popularnost stekao zbog istorijskog događaja koji se desio u vezi sa katedralom. Kada je 1705, bogohulnim činom ubistva gradonačelnika crkva oskrnavljena, doneta je odluka da se ona potpuno poruši i na njenom mestu sazida nova. Iako su do tada, sve kolonijalne crkve Meksika zidane sa oltarom u smeru ka zapadu, nova katedrala i njen oltar podignuti su u smeru ka severu, kako bi se u bogomolju ulazilo sa centralnog trga, iz gradskog parka. Do završetka gradnje nove katedrale, brigu o teškim crkvenim zvonima lokalne vlasti poverile su obližnjoj kafani - s druge strane ulice, koja je zbog ovog događaja naknadno doživela popularnost. I danas, u ovom restoranu na početku Ulice 41 (Calle 41) mogu da se probaju specijaliteti meksičke kuhinje. Restorani, suvenirnice i galerije, postoje i duž čitave, susedne mirnije i živopisnije ulice Ulice 41A (Calle 41A).

Vidi opis

SULTAN ISTOKA: Lutanje ulicama Valjadolida, magičnog gradića u srcu Jukatana (FOTO)

Skloni opis

Pogledaj slike

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 1 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 2 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 3 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 4 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 5 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 6 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 7 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 8 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 9 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 10 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 11 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 12 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 13 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 14 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 15 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 16 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 17 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 18 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 19 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 20 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 21 / 22

Izvor: Ivana DukčevićBr. slika: 22 22 / 22

U čuvenom zdanju Ex Telar de la Aurora, bila je smeštena - prva na Jukatanu, proizvodnja vlakana henekven agave (Henequen). Godine 1830, dva prijatelja odlučila su da pokrenu prvi pogon (uz upotrebu parnih mašina) za izradu kanapa od vlakana henekven agave (jukatanski sisal), za koje je ustanovljeno da su čvrstoćom i kvalitetom parirali evropskim užadima od konoplje.

Krajem XIX veka, skoro celokupna svetska brodska industrija koristila je kanape od vlakana ove biljke, a u Meridi - prestonici poluostrva Jukatan, neki proizvođači su se silno obogatili od izvoza. Henekven agava uspeva samo u Meksiku - na Jukatanu. Od njenih se vlakana - osim kanapa, prave se i sjajne mreže za ležanje. Pre izbijanja Jukatanskog kastinskog rata i pobune Maja (1847), fabrika u Valjadolidu je zatvorena jer su vlasnici umrli, ali je zdanje ostalo neoštećeno i već više od jednog veka ima drugu namenu - prvo kao gradska biblioteka, a nakon toga postalo je glavno pozorište Valjadolida. Valjadolid je bio važno mesto i tokom Meksičke revolucije (1910).

Zbog arhitekture najpoznatije sakralne građevine Valjadolida - Manastira Svetog Bernardina (Convento de San Bernandino de Siena), ali i Gradske većnice, Muzeja Svetog Roka, i napuštene železničke stanice, gradić Valjadolid još nazivaju "sultanom istoka".

Sve do 2011, između prestonice Jukatana - Meride, i gradića Kampeće (Campeche), saobraćao je čuveni voz "Maya Express" koji je prolazio kroz Valjadolid. Zbog popularnosti ali i zastarelosti pruge, započeli su radovi na brzoj pruzi i obnavljanju ove linije.

Tekst i fotografije deo su internet stranice Umetnost putovanja autorke Ivane Dukčević i zaštićene su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.